Vučić se nada parama od EU: Šta se može očekivati od današnje posete Ursule fon der Lajen

Ursula fon der Lajen po četvrti put obilazi region, a sada praktično odmah nakon što je dobila drugi mandat kao predsednica Evropske komisije. U planu je da održi sastanke sa liderima Albanije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Crne Gore. Danas je u Beogradu.

Kako je saopšteno iz Evropske komisije, razgovaraće sa predsednicima i premijerima zapadnobalkanske šestorke o napretku na evropskom putu. Što se Srbije tiče, zna se da će je dočekati i jedan i drugi - tačnije, i predsednik Aleksandar Vučić i premijer Miloš Vučević.

Inače, njen prethodnik Žoze Barozo posetio je Balkan svega jednom tokom svog mandata, što onda otvara pitanje šta se krije iza njene posete? Da li su možda države kandidati koje će posetiti sve bliže ulasku u Uniju?

"EU želi da poveća svoj uticaj na Zapadnom Balkanu"

"Ursula fon der Lajen sada već svake godine od 2021. godine ide u regionalnu turneju kroz svih šest glavnih gradova u regionu, i to se obično dešava u oktobru. Cilj tih poseta je da promoviše saradnju Evropske unije i Zapadnog Balkana i proces njegovog pristupanja Uniji. Bitno je što u te posete ide predsednica Evropske komisije, da bi se time dao politički signal i podigla vidljivost tih aspekata odnosa regiona i EU. Dakle, ovim posetama Unija faktički želi da podigne svoju meku moć, uticaj, ugled i reputaciju u regionu. Takođe, želi da dokaže da joj je stalo i da sarađuje sa Zapadnim Balkanom u ekonomskom rastu, reformama i procesu pristupanja Uniji. Dakle, to su poruke koje ona želi da pošalje", objasnio je on.

Kada je reč o temama o kojima će se razgovarati, Ivković smatra da će jedna od njih sigurno biti Plan rasta EU za Zapadni Balkan.

"To je novi instrument koji je usvojen ove godine i koji se sastoji iz više aspekata. Međutim, glavni aspekt je to da bi zemlje Zapadnog Balkana morale da usvoje takozvane reformske agende i spiskove reformi koje će sprovoditi, a zauzvrat će dobijati novac od Evropske unije u više vremenskih intervala. Taj instrument je zamišljen da podrži region i ekonomski (zato što će taj novac da se troši na infrastrukturu i projekte), ali i da ubrza proces evropskih integracija zato što se reforme koje su vlade usvojile odnose na pristupanje Uniji".

"Prema tome, Plan rasta je jedna inicijativa koja je pokrenuta da bi se region fokusirao na reforme, konvergenciju sa Unijom i usklađivanje sa njom po različitim oblastima. Osim toga, verovatno će na sastanku sa Vučićem i Vučevićem biti priče i o nekim drugim aspektima saradnje, recimo poslednjih godina se priča o finansiranju pruge Beograd-Niš koje delimično finansira EU, a kada bude u poseti BiH onda će ona verovatno pričati o pomoći zbog poplava koje su nedavno zadesile tu državu".

Aleksandar Ivković dodaje da će možda, takođe, biti pomenuta i tema dijaloga Beograda i Prištine, kao i pitanja nekih geopolitičkih i geostrateških odnosa. Međutim, naglasio je da to nije fokus ove posete.

Da li će Ursula fon der Lajen vršiti pritisak na Beograd zbog dijaloga sa Prištinom?

"Poseta Ursule fon der Lajen ima za cilj da promoviše proširenje i učvrsti odnos EU i Srbije, a ne da se vrši pritisak kako bi se promenila politika Beograda prema bilo kakvom pitanju. Zapravo je ona kritikovana poslednjih godina prilikom tih poseta da je previše pozitivna i nedovoljno kritična prema problemima u Srbiji vezano za vladavinu prava i medijske zakone. Očekujem da će ton biti takav, i da će isticati saradnju i razvoj, a da se neće previše zadržavati na tim pitanjima. U tom smislu, mislim da je to značajno za Beograd i za odnos Srbije sa Evropskom unijom, i uprkos zastoju u procesu proširenja i razlika u postupcima naše države i Unije (recimo, pitanje sankcija Rusiji), ova poseta će služiti da još jednom istakne da postoje i mnoge oblasti konstruktivne saradnje EU", kazao je on za Novu.

Beograd nikada nije uveo sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, a predsednik Vučić nedavno je u telefonskom razgovoru zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu što je obezbedio da ta država ove zime Srbiji osigura dovoljne količine gasa.

"Vlada Srbije ponaša se kao da je pred švedskim stolom"

Kada je reč o tome gde se Srbija nalazi po pitanju pristupa Uniji, Aleksandar Ivković je rekao da je pre više godina nestao onaj početni entuzijazam Vlade Srbije koji je postojao pre nekih 10 godina.

"Mislim da sprovođenje reformi nije više na listi prioriteta naše vlade, i da se oni prosto bave drugim stvarima - EXPO na primer. Nasuprot tome, evropske integracije nisu u potpunosti smaknute sa agende, ali su negde mnogo niže po pitanju prioriteta. To se vidi i po izveštajima o ispunjavanju nacionalnog programa usklađivanja sa EU. To je glavni dokument koji Srbija ima, i u kom je navedeno šta sve treba da se sprovede u reformi. Procenat ispunjenosti tog programa je već godinama vrlo nizak, i mislim da SNS trenutno nema ozbiljnu nameru da ubrza proces ulaska EU, jer bi onda morala da se pozabavi vladavinom prava, unutrašnjom demokratičnosti i usklađivanjem sa spoljnom politikom sa Unijom", rekao je Ivković.

Ono što je trenutni stav Vlade Srbije po pitanju evrointegracija, dodaje, jeste da se ponaša kao da je za švedskim stolom - uzeće ono što im odgovara i baviće se onim oblastima koje su im najprimamljivije.

"To su, pre svega, one oblasti ekonomske oblasti - recimo, dosta se govori o jedinstvenom prostoru plaćanja EU, kao i o Zelenim koridorima koji će ubrzati čekanje na graničnim prelazima. Dakle, Srbija se bavi tim nekim praktičnim aspektima, i to im je najviši nivo ambicija. To je šteta, zato što se menja klima EU o proširenju zbog rata u Ukrajini - Unija je u poslednjih par godina dosta podigla proširenje na svojoj listi prioriteta, i Srbija bi to mogla da iskoristi kada bi mnogo brže i lakše napredovala u procesu evrointegracija. Ali, ona to ne želi i čini se da SNS nema tu nameru", kazao je Aleksandar Ivković.

Podsetimo, šest milijardi evra Evropska unija predvidela je za podsticanje ekonomskog rasta zemalja Zapadnog Balkana, koje u perspektivi treba da budu deo Unije ako to zasluže kroz unutrašnje reforme.

Od te sume za Srbiju je previđemo više od milijardu i po evra, od čega je 380 miliona evra poklon, a ostalo su vrlo povoljni krediti.

BONUS VIDEO: