Ko je u opasnosti od razvoja takozvanog dugog Covida (Covid) pokazali su rezultati nove, male studije koju su vodili britanski naučnici sa UCL.
U studiji objavljenoj u časopisu Lancet eBioMedicine, analizirani su proteini u krvi zdravstvenih radnika zaraženih virusom SARS-CoV-2 i upoređeni sa uzorcima zdravstvenih radnika koji nisu bili zaraženi. Normalno, nivoi proteina u telu su stabilni, ali su istraživači otkrili dramatičnu razliku u nivoima nekih proteina do šest nedelja nakon infekcije, što ukazuje na poremećaj niza važnih bioloških procesa u telu.
Koristeći veštačku inteligenciju, identifikovali su „potpis“ u obilju različitih proteina koji su uspešno predvideli da li će osoba imati uporne simptome koronavirusa čak i godinu dana nakon infekcije, piše EurekAlert.
Međutim, naučnici kažu da ako se njihovi rezultati repliciraju na veću, nezavisnu grupu pacijenata, test krvi bi potencijalno mogao biti ponuđen pored standardnog PCR testa, koji bi mogao predvideti verovatnoću dugotrajnog Covid-a (Covid) kod pacijenata.
„Naša studija pokazuje da čak i blagi ili asimptomatski Covid-19 remeti profil proteina u našoj krvnoj plazmi. To znači da čak i blagi Covid-19 utiče na normalne biološke procese na dramatičan način, do najmanje šest nedelja nakon infekcije. Naš alat za predviđanje dugoročnog Covida tek treba da bude validiran u nezavisnoj, većoj kohorti pacijenata. Međutim, koristeći naš pristup, test koji predviđa dugi Covid u vreme početne infekcije mogao bi se uvesti brzo i isplativo. Metoda analize koju smo koristili lako je dostupna u bolnicama i ima veliku propusnost, što znači da može da analizira hiljade uzoraka u popodnevnim satima“,objasnio je dr. Gabi Kaptur, glavni autor studije.
„Ako možemo da identifikujemo ljude za koje postoji verovatnoća da će razviti dugotrajan Covid, to otvara vrata za ranije testiranje tretmana kao što su antivirusni lekovi, u početnoj fazi infekcije, da vidimo da li može da smanji rizik od kasnijeg dugoročnog Covid“, dodao je dr. Vendi Hejvud, jedna od koautora studije sa UCL.
Naučnici su analizirali uzorke krvne plazme od 54 zdravstvena radnika koji su imali PCR ili infekciju potvrđenu antitelom. Uzorci krvi su uzimani svake nedelje tokom šest nedelja u proleće 2020. i upoređivani sa uzorcima uzetim u istom periodu od 102 zdravstvena radnika koji nisu bili zaraženi koronavirusom.
Autori studije su koristili ciljanu masenu spektrometriju, oblik analize koji je izuzetno osetljiv na male promene u količini proteina u krvnoj plazmi, da vide kako je COVID-19 uticao na te proteine tokom šest nedelja. Otkrili su nenormalno visoke nivoe 12 proteina od 91 proučavanog među onima zaraženim SARS-CoV-2, a stepen abnormalnosti je išao u korak sa ozbiljnošću simptoma.
Istraživački tim je otkrio da su u vreme prve infekcije visoki nivoi 20 proučavanih proteina predviđali trajne simptome godinu dana kasnije. Većina ovih proteina je bila povezana sa antikoagulacijom (protiv zgrušavanja) i antiinflamatornim procesima.
Algoritam mašinskog učenja, obučen na proteinskim profilima učesnika, bio je u stanju da razlikuje svih 11 zdravstvenih radnika koji su prijavili najmanje jedan uporni simptom u roku od godinu dana od infekcije od zaraženih zdravstvenih radnika koji nisu prijavili uporne simptome nakon godinu dana.
Drugi alat za mašinsko učenje je korišćen za procenu verovatnoće greške i predložio je moguću stopu greške od 6 procenata za navedeni metod, piše EurekAlert.
***
BONUS VIDEO: Dr Žujović o vezi kovid vakcine i steriliteta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar