Telefon policijskog generala nije jedini imao programe za špijuniranje: Dva slučaja zabeležena prošle godine, korisnike upozorio proizvođač telefona

Slučaj policijskog generala Slobodana Malešića, koji je prisluškivan pomoću špijunskog programa (spyware) instaliranog u njegove mobilne telefone, ponovo je pokrenuo pitanje čime sve raspolaže Bezbednosno-informatvina agencija i kakve programe koristi. Da opasnost od zloupotrebe postoji, navodi se i u tekstu objavljenom na specijalizovanom sajtu Accessnow, koji se zalaže za poštovanje i odbranu ljudskih prava u digitalnom svetu. Na tom sajtu je u novembru 2023. godine objavljen članak u kome se navodi da su dve osobe iz Srbije koji su, kako se navodi, predstavnici civilnog društva, bile žrtve špijunskih programa.

Sve je počelo kada su dve osobe iz Srbije dobile od Epla (Apple) upozorenje da su im "ajfoni" možda meta napada. Oni su kontaktirali jednu nevladinu organizaciju iz Srbije, specijalizovanu za zaštitu ljudskih prava i sloboda u digitalnom svetu koja ih je povezala sa nekoliko međunarodnih organizacija koje se bave tom problematikom, uključujući i Amnesti intenešenal (Amnesty International). Proverom su međunarodne istraživačke laboratorije pronašle tragove pokušaja ubacivanja špijunskih programa u oba mobilna telefona. Oba softverska napada zabeležena su u avgustu 2023. godine, navodi se u članku i dodaje da su tragovi ličili na spajver Pegaz. Obe žrtve, koje su želele da ostanu anonimne, bile su kritički nastrojene prema srpskim vlastima.

Policajci koji su nadzirali komunikaciju svog kolege Malešića, generala i v.d. načelnika Policijske uprave za Novi Sad, za godinu dana saznali su skoro sve o njemu. I to ne samo ono što ih je interesovalo, što bi bilo predmet krivičnog dela, već i skoro sve o njegovom privatnom životu, od toga da najviše voli da sluša Aleksandru Prijović, da ide u teretanu, do sadržaja roditeljskih sastanaka na koje je išao i razgovora sa trenerima njegove dece. Mnogo nepotrebnih i osetljivih informacija o osobama koje uopšte nisu bile predmet istrage, kako je objavio BIRN.

Protiv Malešića i još 5 osoba podignuta je optužnica, koja ga tereti da je organizovao kriminalnu grupu radi zloupotrebe službenog položaja i trgovine uticajem u periodu od jula 2018. do trenutka hapšenja aprila 2022. i to da je koristeći službeni položaj posredovao da se u policiji sprovode nezakonite službene radnje u korist biznismen iz Prijepolja Dženana Kujovića, za šta je od njega primao mito.

Policijski general Malešić je bio deo establišmenta, važio je za ozbiljnog kandidata za direktora policije ali mu prilikom hapšenja nisu pomogle ni veze za kontroverznim biznismenom sa Kosova Zvonkom Veselinovićem, ni veze sa moćnim kumom predsednika Republike Nikolom Petrovićem.

Pegaz i Predator

Šta su to Pegaz (Pegasus) i Predator, dva špijunska programa (spyware) koje navodno koristi Bezbednosno-informativna agecnija? U pitanju su programi koji rade "u pozadini" i praktično su neprimetni. Nadziru bukvalno sve, od razgovora, preko raznih aplikacija, a takođe mogu da prave snimke ekrana. Iako mnogi koristnici "pametnih telefona" misle da su Signal, Votsap (Whatsapp), Viber ili neka druga aplikacija sigurna od špijuniranja, to nije tačno.

Čak i poruke koje je osoba "na merama" napisla, snimljene su i prosleđene onome ko obavlja nadzor, čak i kada korisnik tu poruku ne pošalje. Ekran može da bude snimljen čak 20 puta u minutu. Snimci u dosijeu Slobodana Mališića su upravo iz Votsapa, Telegrama, Vibera, Signala, ali je bilo i rezutata Gugle pretrage, pa i Jutjub pretrage.

Jedina razlika između Pegaza i Predatora je način instalacije i proizvođač. Pegaz može biti instaliran a da žrtva ne mora ništa da klikne, ručno ili čak daljinski, dok kod Predatora mora da bude poslata poruka sa linkom, na koji će žrtva kliknuti i tako aktivirati instaliranje. Služba koja je instalirala špijunski softver, ne samo da može da uđe u sadržaj "pametnog telefona", već može da ga koristi i kao "oči i uši", jer pomoću mikrofona i kamere koje aktivira daljinski, može da vidi gde se "meta" kreće i čuje zvukove u okolini.

Programeri koji su napravili ove špijunske programe mislili su na sve, pa je tako, po rečima stručnjaka, posle njihovog deinstaliranja praktično nemoguće ustanoviti da je žrtva bila nadzirana, a čak i kada su aktivni, moguće ih je oktriti samo u dobro opremljenim i visoko specijalizovanim ustanovama.

U Srbiji, po zakonu, specijalne istražne metode su oročene i mogu u izuzetnom slučaju da traju do godinu dana, zapravo četiri puta po tri meseca, a nalog treba da potpiše sudija za prethodni postupak. Ipak, problem su moguće zloupotrebe ili da delovi BIA ili MUP prisluškuju bez naloga, ili da to čine "autsorsing" privatne firme, kada dozvola suda nije ni potrebna.

BONUS VIDEO: Šta su to malveri za nadzor koje koristi BIA