0
Suđenje vlasniku "Delta holdinga" Miroslavu Miškoviću, koje bi uskoro trebalo da se pravosnažno okonča pred Apelacionim sudom u Beogradu, ostaće upisano u novijoj istoriji srpskog pravosuđa kao jedan od najkontroverznijih slučajeva, ali i kao prvi "pravosudno-samomarketinški" projekat predsednika republike Aleksandra Vučića, koji je na ovaj način pokušao da ubedi javnost da će ispuniti svoja predizborna obećanja i konačno se obračunati sa "tajkunima i lopovima koji su opljačkali narod". Spektakularno hapšenje, pritvaranje, milionsko jemstvo, oduzimanje pasoša, pritisci i smena sudije, strani posmatrači, odbacivanje optužbi, ali i dve osuđujuće prvostepene presude, najkraći su rezime svega onog što je pratilo ovaj maratonski postupak, čiji je krajnji ishod i dalje upitan i neizvestan.
Da je slučaj Miroslava Miškovića bio prvi koji je vladajućoj SNS, a posebno predsedniku Aleksandru Vučiću poslužio kako bi fotelju prvog potpredsednika vlade zamenio premijerskom i što bolje se učvrstio na vlasti, bilo je očigledno od samog početka, kao i činjenica da vlasnik „Delte“ neće biti jedini (kontroverzni) biznismen koji će poslužiti u te svrhe. Nakon pritvaranja „najvećeg tajkuna“, usledila je i afera „najvećeg narko-dilera čije ime niko ne sme da spomene“, (Dragoslav Kosmajac) kao i misteriozna predaja odbeglog narko-bosa Darka Šarića, koja do danas nije u potpunosti rasvetljena i jasna. Da su reklama i samopromocija, a ne sprovođenje zakona i borba za pravdu i interese građana bili primarni ciljevi ovih spektakularnih akcija, najbolje potvrđuje činjenica što su se ove, ali i mnoge druge „političke“ optužnice s teškom mukom držale pred sudovima, zbog klimavih, pa čak i nepostojećih dokaza.
Mnoga suđenja su se upravo zbog toga završavala fijaskom, a računi za neuspelu službu pravodsuđa politici, ispostavljani su, kao i obično, građanima. Da li će se to desiti i u slučaju Mišković biće poznato nakon žalbene sednice koja će se deset radnih dana održavati pred većem Apelacionog suda. Postupak bezmalo traje punih osam godina, a pratile su ga brojne kontroverze i nelogičnosti, koje su ozbiljno dovele u pitanje nezavisnost pravosuđa i pravo na fer i pošteno suđenje.
Hapšenje i boravak u CZ
Miroslav i Marko Mišković uhapšeni su 12. decembra 2012. zajedno sa još nekoliko saradnika, kao i vlasnikom Nibens grupe Milom Đuraškovićem. Miškovići su osumnjičeni za malverzacije sa putarskim preduzećima, a nakon saslušanja određen im je pritvor. Nekoliko meseci unazad , Vućić je otvoreno govorio da postoji mogućnost da Mišković bude priveden, a na dan kada su mu definitivno stavljene lisice na ruke, javnosti je u svom stilu poručio: „Niko, pa ni Mišković, ne može da pobedi Srbiju“. Vest o hapšenju pratila je informacija da je vlasnik Delte tokom hapšenja rekao policajcima da „Vučić neće dočekati gostovanje na RTS“, zbog čega mu je pojačano obezbeđenje, ali su te pretnje kasnije demantovane. Uprkos činjenici da su dokazi od početka bili klimavi, Mišković je u pritvoru proveo 224 dana, odnosno sedam meseci.
Optužnica, jemstvo, kućni pritvor
Šest meseci nakon hapšenja, tužilaštvo je protiv Miškovića podiglo optužnicu zbog navodnih malverzacija prilikom privatizacije putarskih preduzeća, u periodu od 2005. do 2010. godine, kojima su ona oštećena za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara. Optužnicom su obuhvaćeni i Miškovićev sin Marko, kao i Milo Đurašković, vlasnik „Nibens korporacije“, i na teret im se stavlja krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja. Za oba dela zaprećena je kazna do 10 godina zatvora. Miškovićev branilac više puta je nudio jemstvo kako bi biznismen izašao iz pritvora, ali je sve predloge sud odbijao. Na kraju je ponuđen iznos od 12 miliona evra, najveći u istoriji pravosuđa, što je u julu 2013. obezbedilo Miškoviću boravak u kućnom pritvoru. Oduzet mu je pasoš, blokirana lična i kompanijska imovina.
Pročitajte još:
Suđenje, pritisci i smena sudije
Suđenje Miškoviću i ostalim optuženim otpočelo je pred Specijalnim sudom na jesen 2013. uz veliku pažnju javnosti, a ono što je odmah skrenulo pažnju bilo je prisustvo stranih posmatrača, što do tad nije bila uobičajna praksa u Srbiji. Odbrana je više puta tražila da se Miškoviću ukine kućni pritvor, ali i vrati pasoš kako bi zbog poslovnih obaveza mogao da putuje u inostranstvo, kao i da će garancija njegovog povratka biti upravo rekordno položeno jemstvo. Sudija Vladimir Vučinić, predsedavajući tročlanog sudskog veća Specijlanog suda doneo je odluku da Miškoviću vrati pasoš, što je izazvalo verovatno najveću aferu u pravosuđu u minuloj deceniji. Sudija Vučinić je ubrzo istupio u javnosti izjavom da je biznismenu vratio pasoš jer mu to zakon omogućava, kao i da je zbog toga trpeo enormne pritiske, najpre svog pretpostavljenog, odnosno predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića. Vučinić je najpre zbog ove odluke smenjen sa mesta predsednika Specijalnog suda, da bi na kraju na sopstveni zahtev bio i razrešen sudijske funkcije. Vučinić je karijeru nastavio kao advokat, a u razgovorima za medije otkrio je šta je sve prethodilo njegovom sukobu sa predsednikom suda, ali i konačnoj odluci da napusti sudstvo.
Spajanje postupka, nova sudija i prva presuda
Mišković je pred novo sudsko veće , kojim je predsedavala sudija Maja Ilić, izveden krajem 2014. godine, nakon što je njegov postupak spojen sa suđenjem Milu Đuraškoviću. Pratila su ga najpre brojna odlaganja zbog štrajka advokata, a potom i lošeg Miškovićevog zdravstvenog stanja. Sudu je nekoliko puta upućivao zahtev da mu se vrati pasoš kako bi mogao da putuje u inostranstvo na lečenje, ali mu zahtevi nisu prihvaćeni. Prvostepeni postupak je konačno okončan u junu 2016. kada je Mišković osuđen na pet godina zatvora, kao i novčanu kaznu od osam miliona dinara jer je pomogao sinu Marku da utaji porez po odbitku od oko 320,3 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra. Istom presudom, on je oslobođen za malverzacije sa putarskim preduzećima zbog nedostatka dokaza.
Ukidanje presude i Vučićev performans
Godinu dana kasnije, tačnije u septembru 2017. Apelacioni sud ukinuo je prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na osuđujući deo, dok je potvrdio odluku Specijalnog suda o odbacivanju optužbi za malverzacije sa putarskim preduzećima. Na ovaj način, osnovni deo optužnice je odbačen, pa je Mišković u ponovljenom suđenju suočen sa mnogo blažom optužbom, neuporedivom sa onom zbog koje je proveo sedam i po meseci u pritvoru i zbog koje je položio rekordno jemstvo. Na ovu odluku Apelacionog suda burno je reagovao predsednik republike Aleksnadar Vučić koji je u svom stilu poručio sudijama „Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno.“ Krajem iste godine otpočeo je ponovljeni postupak.
Druga prvostepena presuda i napredovanje sudije
Specijalni sud je u martu 2019. izrekao drugu provostepenu presudu kojom je Mišković osuđen na dve i po godine zatvora, dok je njegov sin Marko osuđen na godinu dana kućnog zatvora. Tek u decembru 2019. uložene su žalbe na ovu presudu, a zbog vanrednog stanja i epidemije koronavirusa, žalbena sednica zakazana je tek za 7. septembar. Sednica će trajati 10 radnih dana i onada će Apelacioni sud saopštiti svoju konačnu odluku u ovom postupku. Intresantno je da je predsedavajuća sudija Maja Ilić, samo nekoliko meseci nakon izricanja druge prvostrepene osuđujuće presude Miškoviću, izabrana za sudiju Apelacionog suda.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
