Za samo 10 dana ambasador Srbije u SAD Marko Đurić potpisao je dva ugovora sa lobističkim kućama “KARV komunikejšn” i “BGR Gaverment Afers”. Vrednost ova dva ugovora, ne računajući dodatne troškove, koštaće Srbiju milion i 320.000 dolara za godinu dana.
Zadatak ovih lobističkih kuća je sličan, a osnovno im je da omoguće predstavnicima srpske ambasade relevantne kontakte sa službenicima američke vlade, nevladinim organizacijama i medijima u SAD.
Zadatak KARV-a je i da promoviše i objašnjava “različite politike Vlade Srbije i inicijative kroz kontakt sa medijima i relevantnim grupama sa sedištem u SAD”.
Sagovornici Danasa se pitaju šta onda radi ambasador Marko Đurić, ako lobističke kuće moraju da mu obezbede kontakte sa američkim zvaničnicima i zar to nije njegov osnovni i svakodnevni posao. Niko ne može biti bolji lobista od ambasadora koji predstavljaju zemlju.
Ocenjuju da je to jednostavno razbacivanje para, kao da je Srbija pijani milioner i da cilj tog angažmana nije spašavanje ugleda Srbije, već spašavanje Vučićevog obraza..
„Sama činjenica da je Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD u izuzetno kratkom roku potpisao dva ugovora za angažovanje kompanija na lobiranju prema američkom establišmentu i medijima govori puno. Pre svega, to potvrđuje da nam pozicije, komunikacija i mogućnost prodora do relevantnih sagovornika nisu zadovoljavajući i da je potrebno uključivanje pomenutih kompanija da bi se prodrlo do određenih, nama važnih struktura“, napominje za Danas karijerni diplomata u penziji Branka Latinović.
Ona ocenjuje i da angažovanje tih kompanija pri tom nije ni malo jeftino, a da za sada ne zna kakvi će biti ti efekti.
„Šta ćemo i koliko dobiti plaćanjem firmi za lobiranje videćemo uskoro“, kaže ona i ocenjuje da ni jedna strana firma ne može biti uspešnija od naših diplomatskih predstavnika.
Dodaje da ono čime će se kompanije za lobiranje baviti zapravo spada i opis poslova i zadataka bilo kog našeg diplomate.
„To što je navedeno da je njihov posao uključivanje „relevantnih kontakata sa službenicima američke vlade, nevladinim organizacijama i medijima u SAD“ ili što će pomagati promovisanju „različitih politika vlade Srbije i inicijative kroz kontakt sa medijima i relevantnim grupama“ zapravo spada u opis poslova i zadataka svakog ambasadora Srbije i njegovog tima“, kaže Latonovićeva.
Prema njenim rečim angažovanje timova za lobiranje otvara niz drugih pitanja, u prvom redu kvaliteta i sposobnosti diplomatskog kadra da odgovori svojim redovnim obavezama.
„Više sam nego iznenađenja saznanjem da u opisu posla lobista spada i obezbeđivanje relevantnih kontakta sa predstavnicima američke vlade. Ambasador Srbije je taj koji treba da ima stalnu radnu liniju komunikacije sa relevantnim ličnostima američke vlade. To jeste težak posao, ali se on gradi postepeno, neguje i održava. Diplomatija je naporan i zahtevan posao, iza svake posete, razgovora su meseci mukotronog rada da se oni realizuju. Za rad u diplomatiji nije dovoljno samo znanje, već i sposobnost za taj posao, da ste prodorni, istrajni, da imate dobre kontakte, da imate veštinu da to i postignete. Svaki diolomatski zadatak je i veliki izazov, ali ga morate sami uraditi, sami se angažovati“, objašnjava Latinović.
Dodaje i da je prioritet rada svakog diplomate objašnjavanje inicijativa srpske politike kroz širenje govora i izjava, a to će sada za nas raditi lobisti..
Ona priznaje da su SAD velika, složena država, a da je broj naših predstavnika u diplomatsko- konzularnom predstavništvu nedovoljan da može izbliza da pokrije sve te potrebe.
„Angažovanje kompanija za lobiranje na drugim nivoima mi je razumljivo i opravdano, ali ne i da one otvaraju put za kontakte sa vladinim strukturama. To je zadatak ambasadora svake zemlje i zna se kako se to radi. Ambasador je taj koji je ujedno i najveći lobista svoje zemlje i tu je veoma bitna njegova reprezentativnost i moć komunikacije. I danas se sećam jednog nastupa na CNN, Ivana Vujačića, našeg bivšeg ambasadora u SAD. Njegov „ambasadorski stil“ nastupa, odlično formulisani odgovori i izvanredan engleski, učinili su da je sam voditelj programa, čuveni Jim Clancy, bio više nego iznenađen, a kamere su propratile njegov izraz lica. Na žalost, takvih nastupa naših ambasadora sada nema, ne samo na CNN“, ocenjuje sagovornica Danasa.
Srećko Đukić, diplomata u penziji, skeptičan je da će Srbija angažovanjem lobista dobiti nešto .
„Nećemo dobiti ništa. Mi dajemo pare nekoj američkoj lobistickoj firmi, a njihovo lobiranje se beleži u Srbiji kao ‘uspeh’ režima u popravljanju njegovog poljuljanog rejtinga. Jednostavno to je razbacivanje para, a Srbija pritom, izgleda kao pijani milioner“, kaže Đukić.
On smatra i da spska država nema diplomatiju, a tu što ima država joj ne zna da postavi zadatak, jer je politika Srbije konfuzna i nerazumljiva, a za Ameriku retrogradna.
„Nikakvo lobiranje i milioni koji se daju ne mogu da zamene profesionalnu diplomatiju i sposobnog ambasadora u Vašingtonu“, napominje Đukić.
Danas je pokušao da sazna zbog čega je Srbiji u ovom trenutku, kada se govori o odličnoj saradnji sa SAD, potrebno pojačano lobiranje i šta naša zemlja očekuje od tog angažovanja, ali šef srpske diplomatije, kao ni naša ambasada u SAD nisu odgovarali na naša pitanja.
BONUS VIDEO Koliko nas košta američko lobiranje?