Nacionalne vlade upumpavaju milijarde evra u proizvodnju i nabavku vakcina protiv koronavirusa, ali detalji ugovora koji se sklapaju sa proizvođačima i dalje su tajna.
Pročitajte još:
Jedan od najtransparentnijih ugovora o nabavci vakcina na svetu – između EU i kompanije CureVac – koji je Evropski parlament trebalo da predstavi javnosti ovog meseca, nije sadržao ni cenu pojedinačne doze, ni rokove isporuke, ni sumu novca isplaćenu unapred.
Kampanje masovne vakcinacije u nekim delovima sveta uveliko traju, ali upravo ta netransparentnost onemogućuje pozivanje na odgovornost i vlada i proizvođača. I ugovori koje je EU sklopila sa kompanijama Fajzer i AstraZeneka i dalje su nedostupni javnosti; time je otežan pokušaj da se utvrdi ko je krivac što ove kompanije neće isporučiti vakcine EU na vreme i u dogovorenim količinama.
Prema trenutno dostupnim informacijama, proizvođači vakcine zahtevali su – i to im je i odobreno – fleksibilne rokove za isporuku, zaštitu patenata i imunitet od odgovornosti ukoliko nešto pođe po zlu. U nekim slučajevima su se čak zemlje obavezale da neće donirati ili preprodavati nabaljene doze što će otežati snabdevanje siromašnih zemalja vakcinama.
Njujork tajms je ipak otkrio ključne detalje iz ugovora o navaci vakcina.
Vlade su pomogle u razvoju vakcine
Razvoj vakcina je finansijski rizičan, zbog čega malo koja kompanije ulaže u proizvodnju ukoliko nije sigurna da će vakcina biti efikasna. Razvoj vakcina inače upravo zato traje dugo.
Ipak, zbog urgentnosti situacije, ovog puta su vlade – naročito SAD i evropska – apsorbovale taj rizik ulažući novac u razvoj vakcina.
Koampanija Moderna je u razvoju vakcine koristila isključivo tehnologiju koju je razvila američka vlada i primila milijardu dolara u grantovima.
Patenti pripadaju proizvođačima
Uprkos ogromnim ulaganjima poreskih obveznika, proizvođači vakcina uglavnom imaju ekskluzivna prava na patente. To znači da kompanije autonomno odlučuju o obimu i mestu proizvodnje, ali i ceni svake doze.
Bilo je poziva da se proizvođači vakcina liše – makar privremeno – ekskluzivnih prava na patent, ali proizvođači tvrde da su upravo patenti kičma inovacije.
BONUS VIDEO
Cene neće biti iste za sve
Kada se ugovori o nabavci vakcina predstavljaju javnosti, cena pojedinačne doze se uklanja iz verzija za javnost pošto proizvođači cenu smatraju tržišnom tajnom.
Pročitajte još:
Insistiranjem na poverljivosti kada je reč o ceni, proizvođači su uvek u prednosti u odnosu na nacionalne vlade u pregovorima koje ne znaju koliko plaćaju druge zemlje.
Paradoksalno, prema dostupnim i nekim procurelim podacima, ispostavlja se da siromašnije zemlje vakcine plaćaju više. Evropska komisija je za svaku dozu vakcine Oksford/AstraZeneka platila 2.19 dolara, dok je Južna Afrika platila dvostruko – 5.25 dolara.
Donacije i preprodaja nisu uvek opcija
Brojni aktivisti i svetske organizacije za zaštitu javnog zdravlja pozvali su razvijene zemlje koje su prve naručile vakcine da deo doza doniraju ili preprodaju siromašnim zemljama. Ipak, neke nacionalne vlade ograničene su ugovorima sa proizvođačima u kojima se obavezuju da neće izvoziti doze pošto bi to negativno uticalo na prihode proizvođača.
Evropska unija mogla bi u narednim danima da blokira izvoz miliona doza vakcina protiv korona virusa u Veliku Britaniju, što bi bio odgovor Brisela na veliku nestašicu zaliha vakcine u državama članicama.
BONUS VIDEO
Nakon što je englesko-švedska kompanija AstraZeneka prošle nedelje saopštila da će morati da smanji isporuke svoje vakcine za EU za 60 odsto u prvom kvartalu zbog problema u proizvodnji, Evropska komisija je najavila da će uspostaviti novi mehanizam za autorizaciju, kako bi nacionalnim regulatornim telima dala ovlašćenja da odbiju izvoz vakcina.
Vakcine će stići – kad budu stigle
Rok za isporuku vakcina takođe se tretira kao poverljiva informacija i koliko je to problematično najbolje se čita u sukobu Evropske unije sa AstraZenekom.
Evropska unija naručila je 80 miliona doza AstraZenekine vakcine do kraja marta ali je britansko-švedska kompanija nedavno saopštila da mogu da im isporuče svega 31 milion doza, kao i da će i u narednom kvartalu broj doza biti 50 odsto manji.
Šef farmaceutske kompanije AstraZeneka Paskal Sorio objasnio je da je kompanija obavezna da proizvede što je moguće više vakcine, ali da nije pravno obavezana da ispuni narudžbinu koju EU želi.
Evropski lideri, međutim, tvrde da je Sorio pogrešno protumačio ugovor i insistiraju na tome da je sa kompanijom potpisan ugovor o kupovini vakcina kojim se AstraZeneka obavezala da će isporučiti tačno određenu količinu doza.
AstraZeneka nije izolovani slučaj, naprotiv; skoro svi proizvođači najavili su kašnjenje ili saopštili da neće moći da ispune dogovorene targete.
Neko će i da zaradi na vakcini
Još na samom početku pandemije, Evropska investiciona banka (EIB) pozajmila je nemačkoj kompaniji BioNTech sto miliona dolara. Kada se uračuna i kamata pri vraćanju duga, EIB će zaraditi oko 25 miliona dolara.
Banka je ovo pravdala kao naknadu za rizično ulaganje.
Ako pođe po zlu, niko nije kriv
Skoro svi proizvođači vakcina u SAD potpuno su amnestirani od odgovornosti ukoliko njihove vakcine nisu efikasne ili čak izazovu ozbiljne neželjene efekte.
To znači da građani koji prime vakcinu neće moći da tuže proizvođače.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar