Samit Ujedinjenih nacija o klimi, koji se održava u Glazgovu, ulazi u završnicu, a problemi sa usaglašavanjem zajedničke deklaracije su sve veći, pogotovo u delu koji se odnosi na prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije.
Pročitajte još:
Indijski ministar za zaštitu životne sredine Bhupender Jadav želeo je da spreči usvajanje dela deklaracije koji govori o postepenom odustajanju od uglja i drugih fosilnih goriva.
Kako prenosi AP, on je upozorio učesnike skupa da o tome ne postoji saglasnost, a za globalno zagrevanje je optužio „neodrživi način života i potrošački mentalitet ljudi u bogatim državama“.
Jadav je rekao da zemlje u razvoju imaju pravo da same budu odgovorne za koriščenje fosilnih goriva.
Komesar Evropske unije za ekologiju Frans Timermans upozorio je da učesnici skupa rizikuju da „u ovoj maratonskoj trci posrnu nekoliko metara pre cilja“.
„U ime Boga, ne ubijajte ovaj trenutak. Molim vas da usvojimo ovaj tekst, kako bismo ulili nadu u srca naše dece i unuka“, kazao je Timermans.
Predstavnik Kine je, međutim, poručio da i dalje postoje razlike u stavovima i ocenio da je predloženi tekst deklaracije „daleko od savršenog“.
Uprkos tome, dodao je, mi nemamo nameru da raspravu o tekstu vratimo na početak, već bi u njega trebalo uneti manje izmene, a da bismo to uradili trebalo bi da se nađemo negde na sredini.
„Kina je spremna da radi sa svima kako bi se došlo do izbalansiranog i pragmatičnog teksta koji uzima u obzir interese svih strana“, kazao je predstavnik Kine.
On je ponovio da je Kina uoči samita rekla da će 2060. imatu nultu stopu emisije ugljendioksida, kao i da će 2030. imati maksimalnu stopu emisije, i ne može da se obaveže ni na šta drugo.
Predstavnik Južne Afrike pridružio se kolegama iz Indije i Kine i takođe je izneo niz zamerki na isti deo predloženog teksa deklaracije.
„Ne verujemo da predloženi pristup tom problemu svima odgovara. Pozivam vas da čujete i naš glas i da vaš stav o tom pitanju malo prilagodite našem“, rekao je predstavnik Juže Afrike.
Da problem nije samo ugalj ukazala je ministarka za zaštitu životne sredine Maldiva Aminat Šauna, koja je ukazala da je novac i dalje ključ neslaganja bogatih i siromašinih i da će zbog toga biti veoma teško usaglasiti završnu deklaraciju.
Male ostrvske nacije davno traže uspostavljanje nezavisnih mehanizama kompenzacije zbog nepovratnih gubitaka koje prouzrokuju klimatske promene, ali sadašnji predlog ne nudi ono što je neophodno da se premosti jaz između razvijenog i sveta u razvoju, kazala je Šauna.
BONUS VIDEO: Srbija na Samitu u Glazgovu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar