Šta je Magnitski Zakon koji je najavio Milo Đukanović

Svet 11. jun. 202122:27
Podeli:
Foto:Shutterstock

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović najavio je da će učestvovati u inicijativi da se i u Crnoj Gori u bliskoj budućnosti donese Zakon Magnitski. Ovaj zakon nosi ime ruskog advokata i uzbunjivača Sergeja Magnitskog koji je otkrio velike poreske prevare u Rusiji.

Pročitajte još:

Đukanović je na tviteru objavio da je tu inicijativu dobio od Bila Braudera, pokretača globalne akcije za uvođenje Zakona Magnitski i da će u njoj učestvovati „sa zadovoljstvom i u skladu sa ustavnim ovlašćenjima i političkim autoritetom“.

„Ideja i način borbe da se sačuva uspomena na gospodina Magnitskog, a naročito na vrednosti koje je on zastupao, veoma su bliski Crnoj Gori i meni lično i mi ih u potpunosti delimo“, naveo je Đukanović.

Šta je Magnitski Zakon?

Ovaj zakon predviđa uvođenje restriktivnih mera u odnosu na strane državljane ili subjekte odgovorne za velika kršenja međunarodno priznatih ljudskih prava, te borbu protiv terorizma i međunarodnog kriminala.

Prvi ga je potpisao bivši američki predsednik Barak Obama 2012. godine. Tada je njime sprečen je ulazak osamnaest ruskih vladinih zvaničnika i biznismena u SAD, zamrznuvši im sredstva u američkim bankama.

Kremlj je kao odgovor na takvu odluku SAD-a doneo meru kojom se onemogućava građanima SAD da usvajaju rusku decu, kao i zabranu ulaska određenom broju Amerikanaca u Rusiju.

Američki Kongres je potom u decembru 2016. podržao dopunio ovaj zakon time što je predsedniku Sjedinjenih Država dao veća ovlašćenja za uvođenje sankcija kršiocima ljudskih prava širom sveta, odnosno dobio e mogućnost da uvede zabranu izdavanja viza, zamrzavanje finansijskih sredstava ili bilo koje druge kaznene mere svima čija su meta uzbunjivači koji otkriju korupcijske prevare ili građani koji se kažnjavaju zbog izražavanja osnovnih prava, slobode govora, religije ili prava na okupljanje.

Foto: EPA-EFE/ERIK S. LESSER

Primenjen u Rusiji

Jedan od poznatijih primera primene Magnitskog Zakona jeste onaj iz decembra 2019. godine kada su Sjedinjene Države su na osnovu njega sankcionisale jednog zvaničnika u ruskom Severnom Kavkazu Čečenije, pakistanskog policijskog službenika i 18 drugih lica optuženih za umešanost u „grubo kršenje“ ljudskih prava. U slučaju zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Čečenije, Aslana Iraskhanova, zabranjen je ulazak u SAD njemu i njegovoj porodici, dok su pakistanskom policajcu zamrznuta sredstva u SAD-u.

„Sjedinjene Države neće tolerisati mučenja, otmice, seksualno nasilje, ubistva ili brutalnosti nad nevinim civilima“, izjavio je tadašnji ministar finansija Stiven Munčin.

I ministri spoljnih poslova Evropske unije u decembru 2019. usaglasili su se da krenu napred sa zakonodavstvom, sličnim ovom zakonu, kojim će se zamrznuti ili uvesti zabrana putovanja kršiocima ljudskih prava.

Inače, mnogi ruski zvaničnici i biznismeni bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu imaju kuće, račune i ostalu imovinu u državama Evrope, i u slučaju sankcija izloženi su potencijalnim gubicima.

Foto: EPA/DANIEL DAL ZENNARO

U međuvremenu je usvojen i u Kanadi, Velikoj Britaniji i još nekim državama i poreskim teritorijama.

Po kome nosi ime?

Zakon se zove po ruskom advokatu i zviždaču Sergeju Magnitskom koji je otkrio velike poreske prevare u Rusiji. On je 16. novembra 2009. umro u 37. godini u moskovskom istražnom zatvoru, u kojem je bio skoro godinu dana. Zapadne vlade i medjunarodne grupe za ljudska prava tvrde da je bio mučen i da mu je uskraćena medicinska nega, te je premnio pod misterioznim okolnostima nekoliko dana pre nego što je trebalo da bude oslobođen.

Rođen je 1972. godine u Odesi, tadašnjoj sovjetskoj Ukrajini i radio je kao revizor u Moskvi. Jedan od njegovih klijenata bila je firma Hermitage Capital Management Vilijama Brovdera, američkog preduzetnika sa britanskim pasošem koji se od kraja 90-tih godina ubraja u najveće investitore u Rusiji.

Ipak Brovder je prema izveštajima upao u „nevolju“ i dobio zabranu ulaska u zemlju. On je sebe video kao Putinovog državnog neprijatelje broj 1. Njegova firma je 2007. godine bila predmet istrage pod sumnjom o utaji poreza. U tom kontekstu je Magnitski 2008. godine prema vlastitim navodima otkrio sistem korupcije u kojem je navodno prilikom isplate povrata poreza više od 230 miliona američkih dolara nestalo kod porezne policije. Novac je navodno kasnije između ostalog opran u jednoj skandinavskoj banci u baltičkim državama.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram