Ugrožavanje slobode medija u Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji bila je tema rasprave u Evropskom parlamentu. Većina poslanika razočarana je mlakom reakcijom EU i Evropske komisije.
„Realnost je da Evropska komisija ima vrlo ograničenu mogućnost delovanja“, priznala je komesarka Vera Jourova odmah na početku rasprave u Evropskom parlamentu o situaciji slobode medija u Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji. Većina poslanika to vidi kao akutnu pretnju u sve tri zemlje – i zahteva da Komisija učini nešto protiv tog trenda.
Uprkos vezanim rukama, Jurova je najavila da će u cilju bolje zaštite slobode medija, koji su „važan stub demokratije i vladavine prava“, poboljšati bezbednost novinara, raditi na zaustavljanju njihovog pravosudnog progona i pružiti im finansijsku podršku.
Pročitajte još:
Slobodni mediji pod pritiskom – ili već mrtvi
U raspravi je nekoliko govornika citiralo apel koji je početkom ove nedelje objavio Adam Mihnik, glavni urednik poljskog lista Gazeta viborča: „Napad na slobodne medije samo je jedna od mnogih bitaka koje vladajuća stranka vodi u ratu protiv poljske demokratije i civilnog društva. (…) Napad na slobodu medija u Poljskoj otvara put sveobuhvatnom napadu na vrednosti na kojima je utemeljena Evropska unija“. Mihnik zna o čemu govori, on je 1980-ih bio deo demokratske opozicije komunističkoj vlasti u Poljskoj, piše Dojče vele.
Većina istupa poljskih poslanika bile su varijacije na tu temu. „Stvarni vladar Poljske, Jaroslav Kačinjski, želi da Varšavu pretvori u drugu Budimpeštu“, kaže Radoslav Sikorski, bivši poljski ministar spoljnih poslova, dok socijaldemokrata Lešek Miler, bivši premijer Poljske, navodi da poljska vlada postaje sve autoritarnija i da više „ne vidi evropske vrednosti kao svoje vrednosti“.
S druge strane, jedna od Milerovih naslednica na položaju, bivša premijerka iz vladajuće poljska stranke Pravo i pravda PiS, Beata Šidlo, branila je stranačku liniju. Sloboda medija zagarantovana je ustavom, a sporni zakon o oporezivanju prihoda od oglašavanja, koji bi mogao da dovede do ekonomske propasti nezavisnih medija, za sada je samo predlog. „Ova rasprava je fejk njuz“, rekla je Šidlo.
Model je Orban
„Spisak ukinutih nezavisnih medija je (u Mađarskoj) svake godine sve duži, Viktor Orban koristi sva sredstva da ih zatre“, rekla je u svom istupu Gvendoline Delbos-Korfild iz stranke Zelenih. To uključuje kampanje lažnim optužbama i kupovinu medija od strane Orbanovih stranačkih prijatelja, navodi Delbos-Korfild, dok je mađarska poslanica Ana Donat rekla da je Orbanova stranka Fides „javni servis pretvorila u propagandni kanal“. Ona je pozvala EU da se tome suprotstavi i zaštiti građane od autokrata.
Na te optužbe su predstavnici Fidesa – stranke koja je bila prisiljena da napusti demohrišćansku poslaničku grupu u Evropskom parlamentu – uzvratili tvrdnjom da je čitava rasprava u stvari „kolektivna histerija u kojoj učestvuje i Evropska komisija“.
Orbanova vlada pokrenula je prošlog proleća opštu ofanzivu protiv nezavisnih medija. Počelo je prošlog proleća sa Indeksom, najčitanijim mađarskim internet-portalom. Firma Indamedia, koja je upravljala prihodima i poslovanjem s oglasima tog portala, dobila je novog suvlasnika: medijskog menadžera Mikloša Vasiljija, bliskog vladi. On je objavio plan za restrukturiranje redakcije, a kada se ona protiv toga pobunila, krajem jula je najpre otpušten glavni i odgovorni urednik Sabolč Dul, a nekoliko dana kasnije, u znak protesta, otkaz je dala kompletna redakcija. Ti ljudi idućih nedelja pokreću novi nezavisni portal pod imenom Teleks, ali pitanje je da li će dostići značaj Indeksa.
Indeks je nesumnjivo veoma smetao Orbanu i njegovom sistemu. Pre nekih godinu dana taj portal je razotkrio seks-skandal jednog gradonačelnika sa severozapada Mađarske. Time je ukazano na korumpiranu samovolju i moralnu dvoličnost Orbanove hrišćansko-nacionalne konzervativne stranke Fides. Nakon toga, stranka je izgubila na lokalnim izborima u svim većim gradovima i opštinama.
Potom je usledio otkaz još jednom glavnom i odgovornom uredniku: ovoga puta u tradicionalnom liberalnom nedeljniku 168 ora. Peter Roža morao je da ode sa funkcije jer je njegov list objavio navodno privatnu fotografiju Orbanove porodice. Ali Orban, koji se vrlo rado predstavlja kao porodičan čovek, tu fotografiju odavno je sam objavio na društvenim mrežama.
Roža je dobio otkaz od Pala Milkoviča, preduzetnika bliskog vlastima, koji je od jula ove godine suvlasnik nedeljnika. Tačnije rečeno, suvlasnik firme Brit Media koja je pod uticajem vlasti bliske ortodoksne jevrejske opštine rabina Slome Kovesa. Brit Media je proteklih godina kupila vlasničke udele u brojnim nezavisnim mađarskim medijima.
Najnoviji slučaj je radio-stanica Klubradio koja emituje vesti i političke emisije. Kancelarija za medije NMHH, u kojoj su zaposleni ljudi odani premijeru Viktoru Orbanu, objavila je prošlog septembra da toj stanici neće produžiti licencu za emitovanje koja ističe iduće godine u februaru uz objašnjenje da je stanica stalno kršila odredbe Zakona o medijima.
Ta vest bila je pravi šok za deo mađarske javnosti koji kritikuje vlasti, a iznenadila je i umerene pristalice vladajuće stranke Fides. Jer, Klubradio je odavno poslednji bastion kvalitetnog i nezavisnog radijskog novinarstva u Mađarskoj. “Velika je verovatnoća da će nas zatvoriti”, kaže za DW Đerđ Bolgar, najpopularniji voditelj te radio-stanice. “Ne verujem da još imamo neke šanse”, dodao je on.
Ono što NHMM navodi kao razlog za ukidanje dozvole za emitovanje su beznačajne stvari. Klubradio navodno vlastima nije na vreme saopštio koliko u programu ima mađarske, a koliko strane muzike. “Kancelarija je jednostavno mogla i da kaže da nas ne voli”, komentariše direktor tog radija Andraš Arato.
Slovenija na iliberalnom putu
Nedavni napadi slovenačkog premijera Janeza Janše na Tviteru na jednu novinarku koja je kritički pisala o slobodi medija u svojoj zemlji, iznenada su skrenuli pažnju na Sloveniju. Ona će u drugoj polovini ove godine preuzeti predsedavanje Savetu EU i mnogi političari u Uniji osećaju nelagodu zbog perspektive da predsedavajući Uniji bude jedan osvedočeni antidemokrata.
Socijalistička poslanica Tanja Fajon rekla je da je uvek bila ponosna na svoju zemlju, ali da Vlada sada pokušava da ućutka slobodne medije. „Premijer opisuje dve novinarke na Tviteru kao istrošene prostitutke i traži da se ukine finansiranje novinske agencije. Platićemo visoku cenu za preuzimanje kontrole nad medijima od strane politike“, kaže Fajon. A njena koleginica Irene Joveva upozorava da EU ne može sebi da dozvoli treću članicu u svom klubu „iliberala“.
Na te tvrdnje poslanici slovenačke vladajuće stranke izjavili su da levica dominira u 80 odsto medija u zemlji, te da EU nema pravo na taj način optužuje Vladu u Ljubljani.
Iz sveta i regiona čitajte:
Desničarski populista i vatreni pristalica Donalda Trampa Janša je slovenačku novinsku agenciju STA nazvao “nacionalnom brukom”, optužio je Radio-televiziju Slovenije RTV SLO za širenje “laži” i obmanjivanje javnosti, tvitujući da je “očigledno da vas ima mnogo i da ste previše plaćeni”. A nedavno je premijer RTV SLO i jednu privatnu televiziju nazvao “neodgovornim širiteljima virusa”.
Janšina kampanja prevazišla je retoričke vode. Prošlog leta, njegova vlada predložila je izmenu medijskih zakona kako bi ojačali stisak države nad STA i smanjili fondove RTV SLO. Državno finansiranje novinske agencije privremeno je zaustavljeno prošle godine što je izazvalo strahove da li će agencija opstati. Kampanja je imala toksičan uticaj na slobodu medija u ovoj evropskoj državi, kažu novinari, aktivisti i akademici.
Mnogi optužuju Janšu za napade pune mržnje na novinare i urednike, uključujući pretnje telefonom, pismima, mejlovima i porukama na društvenim mrežama. Novinari kažu da su pod pritiskom autocenzure i da su neki urednici čak zvali policiju zbog pretnji.
I dok su neki novinari pušteni na miru da izveštavaju kao i obično, mnogi koji prate Janšinu vladu kažu da se politički pritisak svakodnevno oseća i utiče na izveštavanje o mađarskim investicijama u Sloveniji, ulozi ultra desnice u zemlji pa čak i Janšinim hvalospevima bivšem američkom predsedniku Trampu na Tviteru.
Janšini potezi u direktnoj su suprotnosti sa standarima EU o medijskim slobodama. Potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova prošle godine je poručila da “novinari moraju da imaju slobodu da izveštavaju bez straha ili usluga”. Pritisak na medije dešava se u trenutku kada u većem delu centralne i istočne Evrope – naročito u Mađarskoj, Poljskoj i Bugarskoj – vlada strah zbog gušenja medijskih sloboda i pluralizma.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar