Najveći protivnici Severnog toka 2 su, osim SAD-a, i Velika Britanija, Francuska, Poljska, Estonija, Litvanija i Rumunija.
Pročitajte još:
Krajem marta u Briselu će šefovi država i vlada EU raspravljati o uvođenju novih sankcija Rusiji zbog afere Navaljni, ali svi s nestrpljenjem očekuju hoće li se one proširiti i na geostrateški projekat gasovoda Severni tok 2.
Taj projekat je od početka gradnje predmet spoticanja u odnosima između zemlja EU, ali i Brisela i Moskve, a nova Bajdenova administracija ponovno pritiska kompanije koje rade na tom projektu. Tako se već 18 kompanija, u strahu od sankcija, povuklo iz projekta, među kojima su i tri jake osiguravajuće kompanije – Cirih, Axa i Minhen Re.
Ruski izvori navode da je završeno oko 97 odsto radova, a Danska ih je nedavno nastavila i trebalo bi, prema planu, do maja 2021. godine završiti radove u svojoj zemlji, ali sada je sve postalo upitno, pa i završni radovi u Nemačkoj.
Oko 100 evropskih firmi iz 12 zemalja radi na gasovodu, a neke, poput nemačkih Unipera i Vinteršala, mogle bi izgubiti i više od milijardu dolara. Zbog američkih sankcija iz projekta se povlači i jedan od najvećih nemačkih građevinskih konglomerata Bilfinger, kao i norveški DNV GL.
Kancelarka Angela Merkel, koja podržava projekat, ipak je poslednju odluku prepustila telima EU.
Međutim, i u samoj Nemačkoj postoji politički otpor, pa su tako Zeleni i liberali protiv, a dve radikalne stranke, levičarski Linke i desnoradikalni AfD, podržavaju projekat. Nemački ministar ekonomije i energetike Piter Altmajer nedavno je rekao da podržava nastavak gasovoda bez obzira na zatvaranje Alekseja Navaljnog.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar