Švedske oružane snage saopštile su danas da jačaju vojnu pripravnost zemlje pošto je uočena povećana ruska aktivnost u Baltičkom moru "sa elementima koji odstupaju od normalne slike".
General-pukovnik i rukovodilac operacija u oružanim snagama Švedske Lejf Mihael Klason rekao je da to ne mora da znači povećanu pretnju, ali da se država prilagođava situaciji.
Pročitajte još:
Švedska je između ostalog je prijavila izvestan broj desantnih brodova ruske severne mornarice koji su uplovili u Baltičko more. General Klason je rekao da će neke mere koje preduzimaju oružane snage biti vidljive, dok druge neće.
Delovaće se u vazduhu, na moru, ispod površine i na zemlji na različite načine i na različitim geografskim lokacijama, dodao je.
General-major Lena Halin, šef švedske vojne obaveštajne agencije MUST rekla je ranije ove nedelje da je situacija daleko od normalne za švedsku bezbednost.
„Već neko vreme razvoj situacije se kreće u pravcu ozbiljne bezbednosne krize u Evropi, a poslednjih meseci se to ubrzalo. Iluzija je da će tenzije u Evropi biti privremene“, rekla je Halin.
Inače, Švedska nije deo Severne Alijanse, ali mogla bi to da postane. Istina, već godinama se govori o tome, ali sada se debata ponovo intenzivira.
Kako navodi Politiko, manjinska vlada socijaldemokrata i zelenih, kao i njihovi saveznici iz stranke levice, čvrsto su protiv ulaska u NATO. Sa druge strane, četiri tradicionalno savezničke stranke desnog centra – umerena stranka, liberali, partija centra i demohrišćani – su „za“, tvrdeći da su Švedskoj potrebne garancije za bezbednost u odbrani kakve dolaze uz članstvo u toj organizaciji.
U Švedskoj je inače izglasana takozvana NATO opcija, koja mogućava da se zemlja u nekom trenutku učlani u Severnu Alijansu. Odluka je usvojena sa 204 glasa „za“ i 145 „protiv“. Iako usvajanje NATO opcije ne znači obavezu pridruživanja, smatra se da je korak koji vodi ka tome. Ipak, postoje i kontra primeri – Finska je usvojila ovu opciju još 1995. godine, ali i dalje je izvan pakta.
Međutim, NATO je voljan da primi i Švedsku i Finsku, ukoliko dve zemlje to zatraže. U prilog tome govori i izjava Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a.
„Pristupanje Švedske i Finske NATO-u može ići veoma brzo ako ove zemlje odluče da apliciraju. Finska i Švedska su veoma bliski partneri. Oni su partneri sa širokim mogućnostima. Radili smo zajedno sa njima, vežbali smo zajedno sa njima, zajedno smo trenirali sa njima”, rekao je Stoltenberg pre nekoliko dana u Briselu.
Oni ispunjavaju NATO standarde u većini oblasti, imaju veoma dobro organizovane i dobro vođene odbrambene i bezbednosne institucije, istako je on.
“Tako da su po mnogo čemu, naravno, veoma bliski NATO-u u svim aspektima. Dakle, u tom smislu, ovo može da prođe veoma brzo ako odluče da apliciraju. Ali na kraju dana, ovo će biti politička odluka koju moraju doneti Švedska i Finska ako žele da apliciraju. I mislim da je to politička odluka među 30 saveznika“, kazao je Stoltenerg.
Potencijalni ulazak Švedske i Finske u NATO mogao bi dodatno da zategne odnose tog saveza sa Rusijom.
Naime, Rusija se oštro protivi daljem proširenju NATO-a, prvenstveno na istok, odnosno potencijalnom ulasku u savez Ukrajine, Gruzije i Moldavije.
U jeku krize zbog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom, Kremlj je tražio od SAD i NATO-a garancije da Ukrajina neće postati članica Alijanse. To je bila i centralna tema višednevnih pregovora zvaničnika SAD, NATO-a i Rusije, u Ženevi, zatim u Briselu i Beču. Moskva nije dobila željene garancije, a Vendi Šerman koja je predtavljala SAD na tim pregovorima rekla je da „nijednu zemlju ne može da srpeči da postane članice ako ona to želi“.
Isti problem za Rusiju – približavanje njenim grancima – moglo bi da predstavlja ulazak zemalja koje imaju izlaz na Baltičko more, za Rusiju važna strateška tačka.
BONUS VIDEO Ruske vojne vežbe po snegu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare