Danas je 127. dan rata u Ukrajini. Sva dešavanja mogli ste da pratite u našem blogu uživo na portalu Nova.rs.
Strani plaćenici i ekstremisti nacionalističkog bataljona Azov imaju uporišta, snajperska gnezda u školi u Kramatorsku, gde su rasporedili teško naoružanje, izjavio je danas načelnik Ruskog centra za kontrolu nacionalne odbrane general-pukovnik Mihail Mizincev.
"U Kramatorsku, Donjecka Narodna Republika, strani plaćenici i militanti nacionalističke jedinice Azov uspostavili su uporišta, snajperska gnezda, rasporedili su oklopna vozila i uspostavili minobacačke vatrene položaje u školama i privatnim kućama, civile nasilno drže u podrumima kao živi štit", rekao je Mizincev, preneo je TAS S.
Prema njegovim rečima, ukrajinske snage raspoređuju teško naloružanje i u obrazovnim objektima u Harkovu, Slavjansku i Nikolajevu.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je neophodno smanjiti tenzije na Baltiku tako što će Litvanija i Evropska unija ukinuti restrikcije koje se odnose na transport robe iz Rusije u njenu eksklavu Kalinjingrad, preneo je Politiko.
Proteklih sedmica tenzije su dovedene gotovo do usijanja zbog toga što je Litvanija odlučila da na robu koja se u Kalinjingrad prevozi železnicom i kamionima primeni sankcije koje je Evropska unija uvela na uvoz proizvoda iz Rusije.
Op[irnije pro;itajte u posebnoj vesti
Ambasadorka Rusije u Bugarskoj Eleonora Mitrofanova izjavila je da je moguće da dođe do prekida diplomatskh odnosa između dve zemlje zbog masovnog proterivanja ruskih diplomata.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će Moskva preduzeti odgovarajuće mere, a Mitrofanova je u intervjuu za bugarsku televiziju precizirala da je u kontaktu sa Ministarstvom i da će odgovor biti odlučan.
„Moglo bi čak da dođe i do prekida diplomatskih odnosa“, kazala je Mitrofanova, prenosi Sputnjik.
Američki predsednik Džo Bajden najavio je danas na konferenciji za novinare u Madridu novi paket američke vojne pomoći Ukrajini vredan oko 800 miliona dolara.
On je takođe najavio da će koalicija od više od 50 zemalja širom sveta poslati Ukrajini ogromne količine oružja. „Naš ministar odbrane je okupio više od 50 zemalja, koje su obećale da će poslati oružje u Ukrajinu. To je globalni napor da se podrži Ukrajina: reč je o skoro 140.000 protivtenkovskih sistema, više od 600 tenkova, skoro 500 komada artiljerijskog oružja, više od 600.000 komada artiljerijske municije i naprednih višecevnih raketnih bacača, protivbrodskih raketa i sistema protivvazdušne odbrane“, rekao je Bajden.
Ukraine will receive:
— Visegrád 24 (@visegrad24) June 30, 2022
- 600 tanks
- 500 artillery systems
- 600 000 shells
- 140 000 anti-tank weapons
Speaking on the final day of the NATO summit, Biden revealed that the U.S.has gathered a coalition of 50+ countries to donate new weapons to Ukraine. pic.twitter.com/76EG7Prb9I
Ruske snage i proruski separatisti tvrde da su preuzeli „potpunu kontrolu“ nad rafinerijom nafte u Lisičansku. To je u razgovoru za ruske prorežimske medije saopštio Vitalij Kiseljov, pomoćnik ministra samoproglašene separatističke Narodne Republike Lugansk.
"Danas su naše snage potpuno zauzele rafineriju, čišćenje je u toku. Naše divizije su već ušle na teritoriju iza rafinerije. Odnosno, kontrolišemo deo grada na strani rafinerije. Istovremeno imamo jedinice koje su ušle u Lisičansk. sa istoka, prešli reku Siverski Donjec i ušli u naselje“, rekao je Kišeljev.
S druge strane, Ukrajina tvrdi da Rusija nastavlja sa napadima u oblasti rafinerije nafte, ali priznaje da su ruske snage „postigle delimičan uspeh i zauzele severozapadni i jugoistočni deo rafinerije“.
Sergij Hajdaj, guverner Luganske oblasti, saopštio je večeras da je situacija u Lisičansku „izuzetno teška”.
„Granate dolaze sa svih strana, a Rusi napadaju iz više različitih pravaca. Kao i obično, tvrde da kontrolišu pola grada, ali to nije tačno. Ali granatiranje je izuzetno teško. Čak namerno pucaju na naše humanitarne centre. Savetujemo da civili ostanu u skloništima.Evakuacija nije moguća“, napisao je Hajdaj.
Švedska je obećala da će Turskoj izručiti 73 osobe u skladu sa sporazumom koji su u utorak potpisale Švedska, Finska i Turska, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
„Ako ne održe obećanje, uradićemo ono što je neophodno i u skladu sa sporazumom“, rekao je on i dodao da Turska u tom slučaju neće ratifikovati sporazum u svom parlamentu.
Pre potpisivanja sporazuma na samitu NATO-a, Turska je rekla da će staviti veto na ulazak Švedske i Finske u NATO, tvrdeći da pruža utočište članovima Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Turska, EU i Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacija.
Sporazum od 10 tačaka navodi da će Švedska i Finska rešavati zahteve Turske za ekstradiciju osumnjičenih za terorizam u skladu sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji.
Podsetimo, Turska je nakon potpisivanja sporazuma poručila da više nema primedbi na ulazak Švedske i Finske u NATO.
Nemački vicekancelar, ministar za ekonomska pitanja i zaštitu klime Robert Habek smatra da su tehnički problemi koje Rusija navodi kao razlog smanjenja isporuke gasa u Evropu preko gasovoda Severni tok samo izgovor i da gasovod može da obezbedi 100 odsto tranzita.
On je izneo ovo mišljenje na konferenciji koju je danas organizovao dnevnik "Zidojče cajtung", preneo je TAS S.
"Mi smo u sporu u trgovini gasom sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom i to neće prestati čak ni ako turbina dođe iz Kanade", rekao je Habek, misleći na deo gasovoda koji je poslat na remont.
Prema njegovim rečima, svi tehnički eksperti se slažu da je moguće stoprocentno snabdevanje gasa preko Severnog toka.
"Ovo je izgovor, tehnički izgovor koji se koristi", rekao je Habek.
Gasprom je 14. juna saopštio da je bio primoran da smanji isporuke prirodnog gasa preko Severnog toka u odnosu na raspored zbog neblagovremenog vraćanja pumpnih jedinica sa popravke od strane Simensa i identifikovanih kvarova na motorima.
Simens enerdži je ranije saopštio da je nemoguće vratiti iz Montreala jednu od gasnih turbina za Severni tok nakon popravke u Nemačku zbog kanadskih sankcija Rusiji.
Zbog toga Gasprom trenutno koristi samo 40 odsto kapaciteta Severnog toka za transport gasa.
Ovo dovodi u opasnost cilj Nemačke da do zime popuni skladišta što je više moguće.
Rusija je objavila da je pozvala britansku ambasadorku da izrazi svoj snažan protest zbog uvredljivih britanskih izjava, uključujući one o navodnim nuklearnim pretnjama Rusije.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je izrazilo snažan protest ambasadorki Debori Bronert zbog grubih izjava britanskog rukovodstva o Rusiji, njenom lideru i zvaničnim predstavnicima vlade, kao i ruskom narodu.
Bronert je uručena protestna nota u kojoj se navodi da je uvredljiva retorika predstavnika britanskih vlasti neprihvatljiva. „U pristojnom društvu uobičajeno je da se za takve izjave izvinjavaju“, dodaje se.
Ministarstvo je saopštilo da su ambasadorki rekli da se Rusija protivi britanskim izjavama koje sadrže namerno lažne informacije, posebno o navodnim ruskim pretnjama nuklearnim oružjem.
Samit NATO u Madridu još jednom je pokazao da članice NATO očekuju bezuslovnu poslušnost i potčinjavanje svojoj volji od svih država, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare sa beloruskim kolegom Vladimirom Makejem.
„Verujem da je svima očigledno šta očekuju. Oni ne beže od toga da pričaju o tome, a to su još jednom rekli na samitu NATO u Madridu. Od svih država očekuju bezuslovnu poslušnost i potčinjavanje njihovoj volji, što odražava njihove egoistične interese – pre svega interese SAD“, rekao je Lavrov.
Prema Lavrovu, Vašington nastoji ne samo da oslabi Rusiju, već i da oslabi EU kao konkurenta SAD.
On je istakao da savremena Evropa, koju predstavlja EU, gubi svoju nezavisnost ili one znake nezavisnosti koje je nekada imala i potpuno se pokorava stavovima koje nameću SAD.
Opširnije u posebnoj vesti
Predsednik Indonezije Džoko Vidodo izjavio je danas da je ruskom lideru Vladimiru Putinu preneo poruku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Naime, Vidodo se juče u Kijevu sastao sa Zelenskim, a danas je doputovao u Moskvu da razgovara sa ruskim predsednikom.
On nije rekao o kakvoj se poruci radi, ali je dodao da je "izrazio spremnost da pomogne kako bi dvojica lidera počeli da komuniciraju".
Indonežanski predsednik trenutno predsedava grupom zemalja G20 i kriznom grupom UN, koja je formirana radi suočavanja sa pretnjom globalne gladi.
Vidodo je pozvao Zelenskog na samit G20 koji će se održati u novembru na Baliju. AFP prenosi da je Zelenski odgovorio da njegov dolazak zavisi od toga ko će još biti tamo. Naime, Rusija je članica G20 i očekuje se Putinov dolazak na samit.
Evropska unija i Moskva saglasne su da je neophodno izraditi plan o kretanju robe između kalinjingradske enklave i drugih delova Ruske Federacije, izjavio je danas poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Kalinjingradska oblast se graniči sa državama EU, a većina dobara se u tu oblast doprema iz Rusije železničkim i drumskim saobraćajem preko Litvanije.
Podsetimo, Litvanija je 18. juna ove godine obavestila vlasti Kalinjingrada o zabrani železničkog tranzita sankcionisane robe u tu rusku enklavu, a 21. juna zabrana je proširena i na tranzit kamiona, navodi Rojters.
Vojni zvaničnici NATO-a umanjili su najavu generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, koji je ranije ove nedelje rekao da će 300.000 vojnika biti u pripravnosti.
NATO sada tvrdi da bi ovaj broj mogao biti dostignut sredinom 2023. godine, piše CNN.
Stoltenberg je u ponedeljak rekao da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti na više od 300.000.
Ukoliko Švedska i Finska ne ispune obećanja koja su dale Turskoj u sporazumu kojim je ukinut veto na njihove kandidature za članstvo u NATO, turski parlament neće ratifikovati taj dokument, saopštio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na samitu NATO-a u Madridu.
Erdogan je naveo da dve nordijske zemlje što pre moraju da sprovedu zakonodavne reforme koje će im omogućiti izručenje 73 terorista, prenosi Rojters.
On je istakao da potpisivanje trilateralnog sporazuma vidi kao priznanje stava Ankare da se terorizam ne može tolerisati i nazvao je to "diplomatskom pobedom" Turske, navodi Rojters.
Španski premijer Pedro Sančez izjavio je, na zatvaranju samita NATO-a čiji je domaćin bila njegova država, da rat između Rusije i Ukrajine traje duže nego što se očekivalo.
Sančez je rekao da su svi saveznici izneli svoje želje da vide mirovne pregovore "mora da Ukrajina bude ta koja odlučuje o njenoj budućnosti". On je dodao da Ukrajina ima "punu podršku saveznika sve dok poslednji ruski vojnik ne napusti njenu teritoriju".
Da predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden nije odlučio da izvrši pritisak na turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana, nordijske zemlje Švedska i Finska verovatno nikada ne bi ušle u NATO savez. Na sreću ove dve zemlje Bajden je to uspeo i to samo jednim telefonskim pozivom, noć uoči sastanka turskog "sultana" sa finskim kolegom Sauli Niinistom, premijerkom Švedske Magdalenom Anderson i generalnim sekretarom NATO-a Jens Stoltenbergom, nakon kog je skinuo veto sa njihov zahteva za članstvo.
Prvi teretni brod napustio je ukrajinsku luku Berdjansk koja je pod ruskom okupacijom, rekao je u četvrtak lokalni zvaničnik nakon što je Rusija saopštila je da je luka razminirana i da je spremna za nastavak isporuka žita.
Američki predsednik Džo Bajden ocenio je danas da je samit NATO u Madridu bio "istorijski" i najavio narednih dana novu vojnu pomoć Vašingtona Ukrajini vrednu 800 miliona dolara.
"Pružićemo podršku Ukrajini dokle god bude trebalo", rekao je Bajden na pres-konferenciji na kraju samita NATO u Madridu, prenosi Rojters
Predsednik Indonezije Joko Vidodo je doputovao u Moskvu gde će apelovati na Vladimira Putina da pristane na prekid vatre i tražiti načine da se omogući izvoz žitarica iz Ukrajine. Jakovi, kako je Vidodo poznat, takođe je posetio juče ukrajinskog predsednik Vladimira Zelenskog i rekao da je ponudio da prenese njegovu poruku u Moskvi.
Cuaca cerah menyambut kedatangan saya dan Ibu Negara di Moskow, pukul 11 siang waktu setempat. Turun dari pesawat Garuda Indonesia GIA-1 di Bandara Vnukovo II, kami disambut beberapa pejabat Federasi Rusia dan KBRI. pic.twitter.com/Biuvte9fbg
— Joko Widodo (@jokowi) June 30, 2022
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg zatvorio je samit zapadne vojne alijanse porukom Moskvi da su saveznici spremni da "zaštite svaki pedalj teritorije NATO" i u potpunosti podrže Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruskih snaga.
Stoltenberg je izjavio da se NATO "postarao da protivnik bude uveren, da će, ako uradi bilo šta slično onome što je Rusija uradila Gruziji 2008. godine ili Ukrajini sada, to pokrenuti pun odgovor celog saveza''.
Moskva tvrdi da Norveška krši sporazum koji Rusiji omogućava pristup ostrvu Svalbardu, poznatom i kao Špicberška ostrva. Kako navode iz Rusije, Norveška remeti isporuku važnih zaliha na ovaj arhipelag u Arktičkom okeanu, zbog čega iz Moskve prete odmazdom.
Na meniju restorana za međunarodne zvaničnike i novinare koji učestvuju na NATO samitu u Madridu, našla se i "ruska salata" čije ime je promenjeno u "tradiconalna salata".
Salata od graška, krompira, šargarepe i majoneza je osnovna namirnica na jelovnicima španskih restorana, ali uoči samita na kojem se očekivalo da će Rusija biti proglašena bezbednosnom pretnjom u novom strateškom konceptu alijanse, prisustvo "ruske salate" na meniju zaprepastilo je prisutne.
‘I’m a little surprised’: Nato summit venue in Madrid serves ‘Russian salad’ https://t.co/XPm68A7wf9
— The Guardian (@guardian) June 30, 2022
Britanski premijer Boris Džonson izjavio je danas u Madridu da je NATO odlučniji nego ikad da podrži Ukrajinu.
"Praktično su se svi na samitu NATO usaglasili da pruže veću pomoć Ukrajini", poručio je DŽonson na konferenciji za novinare i dodao da je samit NATO-a bio "veoma uspešan".
'NATO is more resolved than ever that Europe's boundaries can't be changed by force.'
— Sky News (@SkyNews) June 30, 2022
Prime Minister Boris Johnson continues saying the effects of the war in Ukraine is being felt around the world.https://t.co/PAiZ4D1jU3
📺 Sky 501, Virgin 602, Freeview 233 and YouTube pic.twitter.com/rFnhwILSos
Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg rekao je da očekuje da će Švedska i Finska zvanično potpisati protokol o pristupanju NATO-u u utorak.
Predsednici obe nordijske zemlje će učestvovati u procesu, kako kaže Stoltenberg zvanična odluka je već doneta juče na samitu.
U prostorijama čeličane Azot u Severodonjecku i dalje se nalazi oko 1.000 ljudi, uključujući civile, izjavio je danas prvi zamenik ministra unutrašnjih poslova samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) Roman Vedmenko.
"Izveštaji su različiti, ali u prostorijama fabrike Azot nema više od 1.000 ljudi. Naše snage evakuišu ljude. Među njima ima civila, uključujući decu, žene i starije", rekao je Vedmedenko za TASS.
Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao je danas da je zahvaljujući Ujedinjenim nacijama svet uspeo da izbegne treći svetski rat.
Govoreći na plenarnoj zasedanju Sanktpeterburškog međunarodnog pravnog foruma, Medvedev je ocenio da sistem UN nije bez mana.
Pored spora s Litvanijom zbog pristupa robe ruskoj enklavi Kalinjingradu,
Moskva tvrdi da Norveška krši sporazum koji Rusiji omogućava
pristup Svalbardu (poznata i kao Špicberška ostrva, arhipelag u Arktičkom okeanu prim. aut.).
Rusija je optužila Norvešku da remeti isporuku važnih zaliha i
zapretila odmazdom. Norveška, koja nije u EU, ali primenjuje sankcije EU protiv Rusije, prvobitno je rekla da sankcije neće uticati na transport robe brodom do Svalbarda. Ali veliki deo tereta za ruska naselja na arhipelagu prvo prolazi kroz kontrolni punkt u kopnenu Norvešku, koja je zatvorena za sankcionisanu robu.
Šefica norveške diplomatije Aniken Huitfeld je rekla da Norveška ne
blokira pristup arktičkom arhipelagu, već samo primenjuje međunarodne sankcije, kao i da Rusija ima druge načine da dođe do svojih naselja.
NewsUpdate - Russia threatens retaliation against Norway over access to Arctic islands https://t.co/pyPOCvtwmL pic.twitter.com/nIXc1EFdmP
— CDE News (@CDNewsDispatch) June 30, 2022
Ruski predsednik Vladimir Putin reagovao je na tvrdnje britanskog premijera Borisa Džonsona koji je izjavio da Putin ne bi izvršio invaziju na Ukrajinu da je žena.
Džonson je Putinovu odluku da pokrene „specijalnu vojnu operaciju“, kako Kremlj naziva rat u Ukrajini, nazvao „savršenim primerom toksične muškosti“.
Odgovarajući na ove navode, Putin je ukazao na odluku bivše britanske premijerke Margaret Tačer da pošalje trupe na Foklandska ostrva.
In response to Boris Johnson’s suggestion that Putin wouldn’t have attacked Ukraine if he were a woman, the Russian president reminded of Margaret Thatcher's military campaign against Argentina. pic.twitter.com/tEqMYyUSi5
— RT (@RT_com) June 29, 2022
Zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev izjavio je da Rusija može da živi bez zapadnih zemalja, prenosi Gazeta.
Россия сможет прожить без западных стран — Медведев
— Газета.Ru (@GazetaRu) June 30, 2022
Španija će apelovati na NATO saveznike da danas na samitu u Madridu razmotre veću ulogu alijanse u Severnoj Africi i regionu Sahela, a španski ministar spoljnih poslova poručio je da ne treba isključiti intervenciju u Maliju.
NATO, međutim, nema dovoljnu motivaciju za takve korake, rekle su diplomate na koje se poziva Rojters.
Američki obaveštajci smatraju da ruski predsednik Vladimir Putin nije odustao od svojih ambicija i da namerava da zauzme još ukrajinskih teritorija. Ali, zvaničnici smatraju da tako nešto neće biti moguće, obzirom da su moskovske trupe toliko oslabljene borbom, da su prema njihovoj proceni trenutno sposobne samo da ostvare malu teritorijalnu prednost. Šta obaveštajci prognoziraju pročitajte u posebnoj vesti.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare