Foto: EPA/EFE, Slađana Đermanović/Nova.rs

Američki obaveštajci smatraju da ruski predsednik Vladimir Putin nije odustao od svojih ambicija i da namerava da zauzme još ukrajinskih teritorija. Ali, zvaničnici smatraju da tako nešto neće biti moguće, obzirom da su moskovske trupe toliko oslabljene borbom, da su prema njihovoj proceni trenutno sposobne samo da ostvare malu teritorijalnu prednost.

„To znači da bi rat mogao da traje dugo“, kaže direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns.

Pročitajte još:

Uz to, Moskva je tokom marta preusmerila svoje napore na zauzimanje Donbasa nakon što nije uspela da zauzme Kijev i druge gradove, piše BBC.

„Ali, Putin i dalje ima iste ciljeve kao i one koje je imao na početku sukoba. Vidimo nepovezanost između Putinovih kratkoročnih vojnih ciljeva u ovoj oblasti i kapaciteta njegove vojske, neku vrstu nesklada između njegovih ambicija i onoga što je vojska u stanju da postigne“, rekla je Hejns.

Ruske snage su u Donbasu postigle uspeh, a nedavno su preuzele kontrolu nad Severodonjeckom, ali napredak je bio spor i ukrajinske snage su pružile snažan otpor.

Dugotrajni rat

Hejns je nagovestila da će ruska invazija trajati „duži vremenski period“ i da „slika ostaje prilično sumorna“.

Ukrajina rat
Ukrajina rat Foto:Stanislav Krasilnikov / TASS / Profimedia

Takođe je rekla da obaveštajne agencije vide tri scenarija kako bi se rat mogao odigrati, a najverovatniji je spori sukob sa Rusijom koji ostvaruje „postepene dobitke, bez prodora“.

Druge, manje verovatne mogućnosti uključuju veliki ruski prodor, ili stabilizaciju linija fronta sa Ukrajinom koja postiže male dobitke.

To može značiti da Moskva postaje sve zavisnija od sajber napada, napora da kontroliše energetski resurse, pa čak i nuklearno oružje.

NATO zaokret

Sa druge strane Rusiji ne ide na ruku ni to što šef NATO-a Jens Stoltenberg planira da izvrši remont Alijanse, pri čemu je američki predsednik Džo Bajden obećao da će NATO biti „ojačan u svim pravcima u svim domenima – kopnu, vazduhu i moru“.

Foto: REUTERS/Yves Herman

Odgovarajući na mogućnost da dve nordijske zemlje postanu članice NATO-a, Putin je optužio vojnu alijansu za namerno eskalaciju tenzija.

„Ako NATO trupe i infrastruktura budu raspoređeni, Rusija će biti primorana da odgovori“, rekao je Putin tokom posete Turkmenistanu.

U međuvremenu, vlada Velike Britanije treba da obezbedi još1,2 milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini, što je skoro dvostruko više od novca koji sada daje.

Ipak, to možda neće biti dovoljno jer je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da je njegovoj zemlji potrebno oko pet milijardi dolara mesečno za finansiranje rata protiv Rusije.

Sva dešavnja iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo.

BONUS VIDEO: Trenutak raketnog napada na tržni centar u Kremenčuku

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram