Propadaju ulice i kuće: Tlo nestaje pod nogama zbog topljenja permafrosta

Svet 08. avg. 202110:11
Podeli:
Foto: Shutterstock

Topljenje permafrosta donosi sa sobom velike probleme. Klimatske promene i rast temperature među prvima osećaju stanovnici Rusije koji žive u permafrostu: ulice propadaju, kuće nestaju. Kako se odupreti ovoj pojavi?

PROČITAJTE JOŠ:

Život je u pojedinim delovima Rusije postao opasan. Ovde ljudima tlo doslovno nestaje pod nogama. To se događa zbog toga što se usled porasta temperatura otapa trajno zamrznuto tlo koje popušta pod teretom gornjih slojeva. Najočitije posledice ove pojave su rupe na putevima i klizišta.

Građevine klize zajedno s tlom

Ugrožene su i mnoge stambene zgade. „Nakon otapanja permafrosta postoji opasnost od proklizavanja zgrada što se već na mnogim mestima i događa“, kaže Ali Kerimov. On i ostali stručnjaci iz grada Norilska na Ledenom moru žele da učine bezbednim svoj grad.

U Norilsku neke kuće stoje na stubovima (pilotima) duboko usađenim u tlo. „Piloti idu 10 do 30 metara u dubinu“, kaže Kerimov, koji je ujedno i direktor istraživačkog i građevinskog centra Fundament. Kopanjem dubokih pilota se sprečava urušavanje zgrada nakon otapanja tla i omekšavanja zemljišta. Ipak su na mnogim građevinama u Norilsku vidljive pukotine. Tlo nikad ne miruje, prenosi Dojče vele.

Ogromni zamrzivač

Ako se zagrevanje nastavi više ni duboki piloti neće sprečiti urušavanje kuća. Kako kaže Kerimov, kada se tlo otopi tri do pet metara u dubinu, kompletno zemljište se spusti za jedan metar.

Ova pojava predstavlja velik problem za zemlju koja je doduše po površini najveća zemlja na svetu ali gotovo dve trećine Rusije pokriva permafrost tj. trajno zamrznuto tlo.

Radi se zapravo o ogromnom zamrzivaču u kojem leže ostaci biljaka i životinja koji još uvek nisu rastvorile bakterije. One će se aktivirati tek kada se temperature podignu i tlo omekša

I upravo to se događa u mnogim regijama Rusije koje su inače pod stalnim ledom.

„Zagrevanje Zemlje se više ne može poricati. Arktik je epicentar ovog procesa i ni na jednom drugom mestu na zemlji on nije vidljiv kao što je ovdje slučaj“, kaže Matijas Ulrih sa Univerziteta u Lajpcigu. Najveća opasnost, kako smatraju naučnici poput Ulriha je pritom oslobađanje ogromnih količina gasova kao što su metan ili ugljen-dioksid.

Tim bonskog naučnika Nikolausa Frojchajma je sad otkrio da je u rekordno toplom letu 2020. u dva predela na severu Sibira oslobođeno posebno mnogo metana. Stručnjaci se pribojavaju da su topljenjem leda i hidrata iz šupljina u krečnjaku u atmosferu procurile ogromne količine štetnih gasova.

Nove tehnike gradnje

I dok je problem s oslobađanjem štetnih gasova vidljiv samo naučnicima, urušavanje kuća na sopstvenoj koži osećaju već mnogi stanovnici subpolarnog područja. U Norilsku se precizno beleži svaka šteta nastala otapanjem permafrosta. Gradonačelnik Dmitri Karasjov govori o 240 zgrada koje je potrebno ili potpuno obnoviti ili više nisu podesne za stanovanje.

Na svakoj trećoj građevini u Norilsku su vidljive deformacije, rekao je Karasjov nedavno na jednoj nemačko-ruskoj konferenciji o sirovinama.

Širom sveta je na permafrostu izgrađeno oko 1.000 naselja i gradova s oko pet miliona stanovnika. Kako kaže naučnik Ulrih, prema nekim računicama će za 30 godina 42 posto ovih naselja biti pogođeno zbog otapanja permafrosta. Samo u Rusiji bi oko 20 posto infrastrukture u tim područjima moglo biti uništeno.

Rusko ministarstvo zaštite okoline moguću štetu procenjuje na oko 57 milijardi evra. Sve je to novac koji će nedostajati na drugim mestima, recimo kod socijalnih projekata.

Zbog otapanja permafrosta su sve češće i ekološke katastrofe. Nedavno je u blizini Norilska iz jednog skladišta iscurilo preko 20.000 litara dizela nakon što su temelji potonuli u otopljeno tlo.

Inženjer Kerimov se zalaže za trajno posmatranje tla. „Trebalo bi obavljati merenja tako da je moguće predvideti negativni uticaj na temelje u sledećih pet do deset godina“, kaže ovaj inženjer. Tako dobijeno vreme bi dopustilo pronalaženje rješenja i pravovremenu reakciju. Već sad se temelji nekih zgrada veštački hlade kako bi se spečilo zagrevanje tla. Istovremeno se radi na novim materijalima za šipove koji bi bolje podneli oscilacije u temperaturama tla.

Bez novih tehnologija ljudi više neće moći da žive u ovim delovima sveta. U Norilsku su već odavno odustali od gradnje viših građevina. Od 2002. se grade samo objekti sa malo spratova.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar