Rumunija, selo, Geamana, potpljeno, poplava
Foto: Mediadrumimages/@Muttmisfits/Hea / Media Drum World / Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia

Selo Geamane u Zapadnoj Rumuniji gotovo da je nestalo sa lica zemlje. Na ovim fotografijama se vidi kako je nestalo ispod rastućeg toksičnog mulja više od četiri decenije nakon što su njegovi stanovnici bili primorani da se evakuišu.

PROČITAJTE JOŠ:

Tek poneki krov još viri iznad mulja, kao i krov crkve koji se udziže iz otrovnog jezera, a glas o ovom rumunskom „selu duhova“ i tragediji koja ga je snašla pročuo se po svetu.

Snimci Geamane dronom pokazuju pustoš nakon št osu seljani bili primorani da se napuste svoje domove 1978. godine, kako bi napravili mesto za poplavu otrovnog mulja iz obližnjeg rudnika bakra, prenosi Dejli mejl.

Rumunija, selo, Geamana, potpljeno, poplava
Foto: Mediadrumimages/@Muttmisfits/Hea / Media Drum World / Profimedia

Nove slike – koje dolaze u vreme sve veće svesti o uticaju čoveka na životnu sredinu – pokazuju sve što je sada ostalo od ovog sela u kome je nekad živelo oko 400 porodica.

Raznobojni otrovni mulj svake godine poraste za oko tri stope i uskoro će crkva – zajedno sa ostalim višim zgradama u selu biti skroz potopljena.

Rumunija, selo, Geamana, potpljeno, poplava
Foto: Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia

Godine 1977. komunistički diktator Nikolae Čaušesku najavio je planove za izgradnju super-rudnika Rosija Pojeni i ponudio je pogođenim stanovnicima oko 1800 evra (1500 funti) da napuste svoje domove kako bi napravili mesta za toksični otpad.

Godinu dana kasnije, selo kod Apušenskih planina bilo je potopljeno zagađenom vodom. Na vrhuncu, rudnik je proizvodio preko 11.000 tona bakra godišnje, što ga je činilo najvećim rudnikom u Rumuniji.

Rumunija, selo, Geamana, potpljeno, poplava
Foto: Ovi Pop/Solent News & Photo Agency / Solent News / Profimedia

Ali otpadni proizvodi iz rudnika isprani su u dolinu koju je napravio čovek što je značilo kraj za ovo zabačeno selo koje je izgrađeno u predelu koji je ubrzo postao rezervoar za toksičan otpad.

Kako je stalna zaliha kisele civo-crvene tečnosti ispunila Geamaninu dolinu nakon otvaranja rudnika, 20 meštana je odbilo da napusti selo jednostavno su se preseli na više tlo.

Rumunija, selo, Geamana, potpljeno, poplava
Foto: Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia

Neki od seljana su mislili da će se obogatiti ako pristanu da se presele. Trebalo je da budu smešteni samo nekoliko kilometara dalje, ali su umesto toga premešteni 96 kilometara od svojih razorenih domova.

Meštani su takođe bili besni na zvaničnike nakon što su prekršili obećanje da će premestiti grobove koji i dalje leže oko crkve koja polako nestaje ispod toksičnog mulja.

Kako se rudarenje nastavilo, „jezero“ kontaminiranog otpada je nastavilo da raste zajedno sa njim, stvarajući nadrelani pejzaž prikazan na najnovijim fotografijama. Kiselo jezero sadrži cijanid, koji se koristi u procesu ekstrakcije, koji je veoma toksičan i može imati razoran uticaj na okolinu ako iscuri, kao što je trovanje reka i ubijanje životinja.

Rumunija, selo, Geamana, potpljeno, poplava
Foto: Ovi Pop/Solent News / Shutterstock Editorial / Profimedia

Govoreći 2019. godine, rumuski fotograf i urbani istraživač Kristijan Lipovan (36) koji često posećuje jezero iz godine u godinu svedoči kako je selo potonulo ispod otrovne vode i govorio je o svojim iskustvima kada je zabeležio ovaj spor i razoran proces.

„Geamana je selo koje je nestalo, ‘selo duhova’ koje je progutalo jezero koje ima žive, nestvarno žive boje“,rekao je tada Lipovan.

„Voda koja okružuje brdo je crvene boje, pokauje da je sve zatrovano, od vode, trave, drveća, voća, povrća, životinja i na kraju čoveka. Jezero brzo raste, a još uvek ima ljudi u ovoj oblasti koji žive sa pretnjom da im otrovna voda zadire u domove“, dodao je.

Rumunija, selo, Geamana, potpljeno, poplava
Foto: Mediadrumimages/@Muttmisfits/Hea / Media Drum World / Profimedia

„Atmosfera je sumorna zbog psihodeličnih, neprirodnih boja i zbog jadnih, nesrećnih ljudi koji dane provode pijući, jedući, mirišući i udišući otrov. Tužna priča je počela 1977. godine, kada je Čaušesku preselio stanovništvo iz sela Geamana da bi napravio deponiju za rudnik bakra Rosija Poieni“, rekao je Lipovan 2019. godine.

Dodao je da je to najveći rudnik bakra u Rumuniji i da je tada bio najveći u Evropi.

„Sada se stvara prava ekološka bomba u Apušenskim planinama“, rekao je on.

BONUS VIDEO: Nova.rs u zelenoj dolini koju Rio Tinto hoće da pretvori u rudnik

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram