Politički haos u Rumuniji na vrhuncu: Ko je kriv što je pala još jedna vlada

Svet 06. okt. 202117:06
Podeli:
Florin Citu i Klaus Iohannis
Florin Citu i Klaus Iohannis Foto: EPA-EFE/ROBERT GHEMENT/OLIVIER HOSLET

Ponovo je pala jedna vlada u Rumuniji, ovaj put usred četvrtog talasa pandemie korona-virusa. Prema kritičarima, odgovornost snosi i predsednik Klaus Johanis. Neki ga čak porede sa Marijom Antoanetom.

PROČITAJTE JOŠ:

Koalicione intrige, smena ministara, istupanje iz vlade – politički haos u Rumuniji poslednjih nedelja stalno se povećavao. Sada je na vrhuncu.

U utorak (5.10.) pala je vlada koja je bila devet meseci na vlasti. Na čelu je bio nacionalno-liberalni premijer Florin Kicu. Na inicijativu opozicionih Socijaldemokrata izglasano mu je nepoverenje u parlamentu.

Kao i toliko puta u prethodnim godinama Rumunija je ostala bez vlade i koalicione većine, ovaj put usred četvrtog talasa pandemije – zemlja beleži 15.000 novozaraženih dnevno, a ima prenapregnut zdravstveni sistem, prenosi Dojče vele.

Zahtev za izglasavanje nepoverenja su u isto vreme htele da podnesu još i nacionalistička, ekstremno desničarska Alijansa za ujedinjenje Rumuna, kao i zeleno-liberalna Unija za spas Rumunije, koja je do nedavno bila u vladi. U rumunskom parlamentu je kao nikada do sada skoro 90 odsto prisutnih poslanika izglasalo nepoverenje vladi.

Ambivalentnost Ustava

Rumunija se u stvari nalazi u apsurdnoj političkoj situaciji. Decembra prošle godine, posle izbora, oformila se politička većina koja je prvi put posle 2012. bila politički bliska predsedniku države. Predsednici Trajan Basesku (do 2014.) i njegov naslednik Klaus Johanis vodili su ogorčenu političku borbu protiv socijaldemokrata, koji su imali nacionalističku i antireformsku politiku.

Foto: EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

Prema rumunskom ustavu i predsednik države i vlada imaju određene nadležnosti, što već decenijama dovodi do političkih blokada. Nekoliko ustavnih reformi je propalo. Od 2012. to je dovelo do nekoliko propalih kohabitacija. Na mestu premijera promenilo se 17 političara u 13 različitih vlada, a smene ministara je teško i nabrojati.

Rumunija je druga na listi najsiromašnijih zemalja u Evropskoj uniji, sa velikim zastojem u reformama i sa teškim socijalnim problemima, a politički je – stabilno nestabilna.

Pukotine u koaliciji

Na prošlogodišnjim izborima nacionalni liberali (PNL) koji su bliski predsedniku Johanisu nisu bili najjača partija, ali su uspeli da oforme koaliciju sa zelenim liberalima (USR) i strankom Mađara u Rumuniji (UDMR). Nova vlada pod premijerom Florinom Kicuom najavila je ambiciozne reformske projekte, pre svega u javnoj upravi i pravosuđu.

Međutim, ubrzo su se pojavile pukotine u koaliciji. Ni nacionalni liberali, ni predstavnici mađarske manjine nisu pokazali previše zanimanja za borbu protiv korupcije, za depolitizaciju javne uprave, kao i za ukidanje jednog tela koje je vršilo političku kontrolu nezavisnih sudija i državnih tužilaca. To „posebno odeljenje“, koje su 2018. formirali tada vladajući socijaldemokrati, bilo je izloženo kritici iz Brisela.

Zeleni liberali su zahtevali konsekventne reforme, ali su se i oni upleli u borbu za prevlast unutar svoje partije.

Svađa o raspodeli novca partijskoj klijenteli

Sukob unutar koalicije eskalirao je u avgustu, kada je ministar pravosuđa Stelijan Jon pokušao da na položaje u antikorupcijskim institucijama i državnom tužilaštvu dovede nezavisne kandidate na osnovu javne procedure.

Osim toga, zeleno-liberalna stranka se pobunila protiv načina na koji su nacionalno-liberalni koalicioni partneri delili milijarde iz programa za razvoj komunalne infrastrukture, jer je prema njima novac išao partijskoj klijenteli. Premijer Kicu je zato početkom septembra otpustio ministra pravosuđa, što je dovelo do istupanja iz koalicije zeleno-liberalne stranke.

U nacionalno-liberalnoj partiji već mesecima se vodi borba za mesto šefa stranke. Najpre je izabran premijer Kicu, koji je na čelu stranke zamenio predsednika parlamenta Ludovika Orbana. Sada Orban preti da će osnovati svoju partiju.

Predsednik nedorastao funkciji

Predsednik države Klaus Johanis je u kratkoj izjavi nakon pada vlade govorio uopšteno da su „političari“ krivi za to. Prema njemu, oni su umesto rešavanja problema pandemije i poskupljenja energije, dodatno stvorili političku krizu. Na kraju je Johanes ipak najveću krivicu svalio na zeleno-liberalni USR.

Brojni analitičari doživljavaju to obraćanje javnosti kao cinično, jer je Johanis jedan od najodgovornijih za sadašnju krizu. Postoje indicije da je on aktivno učestvovao u krahu koalicije. Uostalom, smenjeni premijer Kicu je važio kao predsednikova marioneta.

Šta je motivisalo samozvanog reformistu Johanisa da okonča reformsku koaliciju, niko u Rumuniji ne može da objasni. Najčešće tumačenje je da Johanis nije dorastao svojoj funkciji.

Foto: Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia

Johanes Klaus kao Marija Antoaneta

„Johanis nikada nije do kraja shvatio ulogu predsednika države kao i veliku politiku“, piše Kristijan Pantazi za sajt G4media. „On je svoje vreme posvetio baštovanstvu i sitnim igrama moći, daleko od onoga što čini predsednika. Tako nastaje utisak nesposobnosti i izgubljenog vremena za zemlju i za reforme, koje je u predizbornoj kampanji obećao ljudima koji su satima čekali na biralištima da zaokruže njegovo ime, i od kojih je on lakomisleno odustao“.

To je oštra konstatacija. Ali pre nekoliko dana ju je Johanes potkrepio – posetivši u belom odelu ekskluzivni golf klub usred četvrtog talasa pandemije i krize zdravstva.

„Golf čovek može da igra u svakoj starosnoj dobi“, rekao je dobro raspoloženi rumunski predsednik. „Želim da ohrabrim što više ljudi da počnu da se bave ovim lepim sportom, koji nudi toliko zadovoljstva.“

To je u Rumuniji mnoge podsetilo na Mariju Antoanetu, francusku kraljicu koja je navodno, uoči revolucije 1789, rekla: Neka narod jede kolače, ako nema hleb.

Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar