Stotine hiljada žena i muškaraca u Peruu je prisilno sterilizovano pre dvedestak godina - navodno u borbi protiv siromaštva. Hoće li žrtve konačno dobiti odštetu?
Pročitajte još:
Po nekim procenama, između 1996. i 2000. u Peruu je više od 300.000 žena i oko 22.000 muškaraca podvrgnuto prilisnoj sterilizaciji. U većini slučajeva zahvat je obavljen bez anestezije i postoperativne brige oko pacijenata.
Taj akt državnog nasilja je bio deo takozvanog „Nacionalnog programa za reproduktivno zdravlje i planiranje porodice“. Sprovodila ga je vlada Alberta Fudžimorija (1990.-2000.) – koja ga ja propagirala kao meru u borbi protiv siromaštva. Iako je Međunarodni krivični sud prisilne sterilizacije označio kao zločin protiv čovečnosti, peruansko pravosuđe te zločine još uvek nije do kraja razjasnilo. Počiniteljima nije suđeno, a nisu ni kažnjeni.
Kasno priznanje
I tek sad, polse više od dve decnije, peruanska država je konačno priznala da žrtve imaju pravo na odštetu. Na temelju te odluke, žrtve će biti uključene u program za plaćanje odšteta žrtvama internog peruanskog konflikta, u koji su u 1980-ih i 1990-ih godina bile uključene peruanske vojne snage i naoružane grupe „Svetla staza”, odnosno revolucionarni pokret Tupac Amaru (MRTA).
Na meti prislinih sterilizacija našle su se žene u fertilnom dobu, većinom iz siromašnijih delova društva. Mnoge žene su bile indigenog porekla, odnosno prognanice. A neke od njih nisu ni imale decu.
Posebno je zanimljiv primer Mamerite Mestanze Čavez, jedne 33-godišnje žene koja je između 1996. i 1998. bila zastrašivana, pre nego što je pod pritiskom pristala da bude podvrgnuta sterilizaciji. Pre operacije, odnosno nakon zahvata, uopšte nije dobila medicinsku pomoć, zadobila je teške povrede tokom operacije i umrla od posledica zahvata. Njen slučaj je 2003. bio dostavljen i Interameričkoj komisiji za ljudska prava (IACHR).
Peruansko državno tužilaštvo u nekoliko je navrata obustavljalo istragu, nakon čega je protestovalo peruansko društvo, a i neke organizacije za zaštitu ljudskih prava. Na kraju je taj slučaj, odnosno istraga ponovno pokrenuta, ali odgovorne osobe do danas se nisu našle pred sudom.
Peru's gender protest
what sterilization?
&
human rights violation, kidnapped, jailed, etc too pic.twitter.com/EG0joB39lt
— Yohanes Brian (@YohBrian) November 23, 2019
Pravda za žrtve
Borba protiv nekažnjavanja traje već više od decenije, a vode je razni ženski i pokreti za zaštitu ljudskih prava. Članovi porodica žrtava programa sistemske i prisilne sterilizacije i dalje traže pravdu i isplatu odšteta.
Novim se pravilom u Peruu priznaje da su ti ljudi bili žrtve „seksualnog nasilja u svim njegovim oblicima“, odnosno da su sterilizacije sprovedene bez znanja ili saglasnosti pogođenih ljudi, kaže Maria Josabel Cedano, advokatkinja i direktorka organizacije za zaštitu ženskih prava „Estudio para la Defensa de los Derechos de la Mujer“ (DEMUS), za DW.
To je prekretnica, važan korak u borbi za priznavanje prava žrtava, kaže ona. Iako je peruanska država već u nekoliko navrata priznala prava žrtava, u prošlosti je ipak bilo pokušaja da se sve to zakoči, kaže ova pravnica.
Proces protiv Fudžimorija
Rosio Silva Santisteban, poslanica levo-ekološkog saveza Frente Amplio u peruanskom Kongresu, za DW kaže da partija bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija, koja je proteklih 15 godina imala većinu u Kongresu, do danas negira da se u Peruu uopšte dogodio interni oružani konflikt.
Bivši predsednik, koji je tu dužnost obavljao između 1990. i 2000. – a u to vreme se odvijao državni program prisilnih sterilizacija – trenutno se nalazi u zatvoru. On je osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od nekoliko decenija zbog korupcije i gaženja ljudskih prava. U okvoru novog procesa on bi trebalo da odgovara i za sistematsko sprovođenje prisilnih sterilizacija. Za 1. mart je planirano saslušanje, a Državno tužilaštvo će predstaviti svoju konačnu optužnicu protiv Fudžimorija i nekadašnjih visokih službenika zdravstvenog sektora.
„To je mega-proces i prvi takav proces u Peruu. Skoro 1700 žrtava je tužilo peruansku državu”, kaže kongresna poslanica Silva Santisteban. Radi se i o važnom procesu koji bi konačno doneo pravdu ženama poput Mamerite Mestance i drugim žrtvama.
Iz sveta i regiona čitajte:
Žrtve se nadaju pravdi
Za Mariju Izabel Sedano plaćanje odštete žrtvama bilo bi istovremeno i „pokrivanje“ istorijskog duga. Država je tada odlučivala o telima žena, uz cinično opravdanje da bori protiv siromaštva u zemlji: „Sve je bilo tako organizovano da je u medicinskim ustanovama morala da se ispuni određena kvota po pitanju broja sterilizacija“. A kad se kvote ne bi ispunile, nisu se plaćale ni premije.
„I tako se išlo u potragu za prikladnim ženama. Događalo se da su mlade žene, koje bi došle na pregled kod svog ginekologa, dobile tabletu za spavanje, i bez znanja i pristanka, bile prisilno sterilizovane“, ispričala je ona.
Razjašnjavanje te brutalne prakse u Peruu je otvorilo novo poglavlje u borbi protiv nekažnjavanja. Hoće li i kada odštete zaista biti isplaćene žrtvama i njhovim porodicama, to je za sada još uvek sasvim neizvesno.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare