Odlukom da podnesu zahtev za članstvo u NATO-u Švedska i Finska odustale su od svoje višedecenijske politike vojne neutralnosti. Na putu ka članstvu najveća prepreka im je Turska, koja se tome protivi, ali razgovori tri strane su u toku. Ako Redžep Tajip Erdogan popusti, ulazak ove dve zemlje u najveći vojni savez na svetu je gotovo izvestan, a trebalo bi da bude realizovan u najkraćem mogućem roku. Da li će i druge vojno neutralne zemlje napraviti takav korak?
Švajcarska je verovatno najpoznatija vojno neutralna država u Evropi. Neutralnost je uneta i u ustav ove zemlje, a građani su pre nekoliko decenija odlučili da ostane van EU.
Male su šanse da će Švajcarska odstupiti od svoje neutralnost i ući u NATO ili bilo koji drugi savez. U prilog tome govori i činejnica da je njena vlada zatražila od Nemačke da ne šalje švajcarsku vojnu opremu Ukrajini.
Populistička, desničarska stranka koja ima najveći broj poslaničkih mesta u švajcarskom parlamentu, oklevala je oko daljih mera protiv Rusije. Tradicionalno, ova zemlja se ne priključuje nikakvim ekonomskim sankcijama, a kako nije članica EU, ne učestvuje ni u njenoj zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Rat u Ukrajini pokrenuo je debatu u Austriji o vojnoj neutralnosti, ali čini se da jako male šanse ili skoro nikakve da ova zemlja promeni svoj stav.
Pedeset javnih ličnosti uputilo je otvoreno pismo predsedniku Aleksandru van der Belenu da sprovede „nezavisnu proveru“, kako bi se utvrdilo da li je neutralnost zemlje i dalje aktuelna. Međutim, u austrijskom parlamentu ne postoji stranka koja bi podržala tu ideju, a ankete pokazuju da Austrijanci ne žele da budu deo NATO, za razliku od Švedske i Finske gde podrška javnosti za takav korak raste. Čak 75 odsto građana Austrije želi da njihova zemlja zadrži neutralnost.
Istog mišljenja je i premijer Karl Nehamer.
„Austrija je bila neutralna, Austrija je neutralna i Austrija će ostati neutralna“, rekao je u aprilu tokom posete ruskom predsedniku Vladimru Putinu u Moskvi.
Kako je Nehamer objasnio, za Austriju ”članstvo u NATO ne dolazi u obzir” jer ona “ima potpuno drugačiju istoriju od Švedske i Finske”.
Austrija je pristala na neutralnost nakon što su je okupirale četiri sile pobednice u Drugom svetskom ratu – Rusija, SAD, Velika Britanija i Francuska. Vojna neutralnost bila je uslov da Austrija povrati nezavisnost i da se savezničke trupe povuku. Krajem oktobra 1955. godine popisan je Bečki državni ugovor kojim je taj status Austrije garantovan.
Neustralnost Irske je dugo bila pomalo siva zona. „Mi nismo politički neutralni, ali smo vojno neutralni“, reči su kojima je premijer Mičel Martin ranije ove godine objasnio stav te zemlje. Međutim, rat u Ukrajini je ponovo otvorio debatu o tome šta znači neutralnost Irske.
U martu ove godine se pojavila informacija da bi Irska nakon gotovo sto godina mogla da odsutane od svoje politike vojne neutralnosti.
Nil Ričmond, portparol hrišćansko-demokratske stranke, istakao je da se javno mnjenje menja i da bi se Irska mogla da se pridruži NATO-u. Dodao je da je odbacivanje neutralnosti “sve izglednije nakon užasnih slika stradanja Ukrajinaca”.
Ustav Malte kaže da je to malo mediternsko ostrvo zvanično neutralno, oslanjajući se na politiku „nesvrstanosti i odbijanja da učestvuje u bilo kakvom vojnom savezu“.
POGLEDAJTE JOŠ:
Anketa koju je ministarstvo spoljnih poslova naručilo dve nedelje uoči ruske invazije na Ukrajinu pokazala je da velika većina ispitanika podržava neustralnost – a da je samo šest odsto protiv.
Ideja o članstvu Kipra u NATO ne dolazi u obzir – barem za sada. Nikos Anastasijades, predsednik etnički podeljene ostrvske države, rekao je da je „prerano“ čak i razmišljati o takvom potezu, koji bi sigurno naišao na snažno protivljenje Turske. Naveo je i da je Kipar mala država i da joj je potrebna zaštita, ali da ona treba da bude delotvorna i da sve odluke budu odobrene od strane naroda.
Mnogi Kiprani, posebno oni na političkoj levici, krive NATO za de fakto podelu ostrva nakon što su turske snage izvršile invaziju sredinom 1970-tih. Turska je u to vreme bila članica NATO-a, a Alijansa nije učinila ništa da to spreči.
Kipar je dozvolio da Velika Britanija, koja je članica NATO-a, ima dve vojne baze na ostrvu, ali istovremeno dozvoljavao je i da se ruski ratni brodovi snabdevaju u kiparskim lukama. Ta privilegija je suspendovana nakon što je počeo rat u Ukrajini.
BONUS VIDEO Finska – napetosti oko ulaska u NATO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
