Nestašica je podstakla vlade na domaću proizvodnju vakcina

Svet 15. mar. 202110:11
Podeli:
Foto: EPA-EFE/Zoltan Mathe HUNGARY OUT

Vlade širom sveta pokušavaju da doskoče problemu fragmentirane proizvodnje vakcina, a mnoge zemlje pokušavaju da organiziju domaću proizvodnju i to počinje da utiče i na globalnu farmaceutsku industriju.

PROČITAJTE JOŠ:

Evropska unija suočila se sa nizom teškoća zbog kojih su zemljama članicama ove godine uskraćeni lekovi iz domaće proizvodnje, prenosi Hina.

Godine 1921. u nemačkom gradu Desauu osnovan je „Institut za bakterije okruga Anhalta“ čiji je zadatak bila masovna proizvodnja vakcina. Tačno 100 godina kasnije dobio je novu misiju – proizvodnju vakcina protiv covida-19.

Projekt u nemačkom Desauu ima podršku vlade savezne zemlje Saksonije-Anhalt i sastavni je deo plana Berlina da osigura snabdevanje vakcinama, ali i da kreira još jedan nemački izvozni proizvod.

Američka rekvizicija

Premijer ove savezne nemačke države Reiner Haselof nada se da bi Nemačka mogla da izgradi rezervne kapacitete koji bi joj omogućili variranje proizvodnje vakcina. Ističe važnu ulogu vlade, povlačeći paralelu sa održavanjem kapaciteta elektroenergetskih firmi za razdoblja velike potražnje.

„Na kraju krajeva, to se može uporediti sa energetskom industrijom, gde država takođe plaća elektranama za rezervne kapacitete“, objašnjava Haselof za Rojters.

SAD je među retkim zemljama čija vlada može u kriznoj situaciji posegnuti za rekvizicijom kako bi osigurala proizvodnju nužnih dobara. Vašington je već u početnoj fazi pandemije počeo da finansira i proširivanje i prilagođavanje fabrika za proizvodnju lekova.

Pozivajući se na zakon o ratnoj proizvodnji, Vašington je kompanijama angažovanim na proizvodnji vakcina osigurao sirovine koje su nabavile druge firme, a vojska je nadzirala gradnju nekih pogona. Manjak stručnjaka za nadzor gradnje rešilo je ministarstvo obrane.

Nemačka ipak želi problem nestašice vakcina da reši podrškom domaćim farmaceutskim firmama.

Neki ipak, uključujući Australiju, Brazil, Japan i Tajland, sklapaju proizvodna partnerstva sa švedskim proizvođačem lekova AstraZenekom.

Italija je, na primer, obećala državnu podršku javno-privatnom centru za proizvodnju vakcina, dok Austrija, Danska i Izrael planiraju zajednički fond za istraživanje i razvoj i razmotriće mogućnost proizvodnje vlastitih vakcina sledeće generacije.

Ranjivi uvoznici

Nestašica vakcina u Evropi pokazala je da zemlje koje zavise od isporuka multinacionalnih firmi mogu biti ranjive.

Tako je AstraZeneka u januaru više nego prepolovila snabdevanje EU u prvom i drugom tromesečju, rekavši Briselu da ne može preusmeriti u Uniju vakcine proizvedene u Belgiji, a rezervisana za Ujedinjeno Kraljevstvo.

Smanjene su isporuke zaoštrile napetost u odnosima Londona i Brisela, podstaknuvši evropske zvaničnike da ograniče izvoz vakcina koja se proizvode u EU. Italija je tako ovog meseca blokirala izvoz AstraZenekine vakcine, podseća Rojters.

Nemačka je neto uvoznik vakcina, sa trgovinskim deficitom u toj kategoriji proizvoda od 720 miliona dolara. Berlin to planira da promeni, a u tome bi mu trebao pomoći nekadašnji „Institut za bakterije okruga Anhalta“ u Desauu, danas firma IDT Biologika, u porodičnom vlasništvu.

IDT Biologika namerava sa AstraZenekom da uloži više od 100 miliona evra u proširenje pogona u kojem će smestiti kompletni proizvodni proces.

Dugoročna garancija

Nemačka još nije rezervisala pravo na kupovinu budućih vakcina, ali vlada će do 1. maja objaviti plan mera podrške i podsticaja izgradnje kapaciteta za dugoročnu proizvodnju vakcina, navodi se u dokumentu koji je Rojters dobio na uvid.

Za predstavnike farmaceutskih firmi dugoročne garancije kupovine su važnija pri donošenju odluke o ulaganju od državne pomoći, tvrdi izvor u vladi.

Berlin želi da se u IDT-ovom i drugim pogonima proizvode dve milijarde doza vakcina protiv Kovida godišnje, rekao je Rojtersu neimenovani izvor. Poređenja radi, AstraZeneka želi do kraja godine da proizvede do tri milijarde doza, čime bi postala najveći proizvođač vakcina na svetu.

Cilj Berlina mogao bi uveliko da premaši potrebe EU i njegovih 450 miliona stanovnika, ali još nije jasno koliko će se često građani vakcinisati kako bi ojačali imunitet u borbi protiv virusa.

Rubikova kocka

Globalno se vakine proizvode u mrežama farmaceutskih firmi i često u raznim fazama prolaze kroz nekoliko zemalja, čak i kontinenata, pre no što se nađu u špricu.

Samo u EU vakcine protiv covida proizvode se u više od 30 fabrika od Švedske do Španije. AstraZeneka navodi da ima proizvodne kapacitete na 25 lokacija u 15 zemalja, u lancu partnerstava koje je izvršni direktor jedne kompanije uporedio sa Rubikovom kockom.

Nemačka firma IDT Biologika sada planira ‘da pokrije’ sve etape proizvodnog ciklusa. Sastavni deo nemačkog klastera biće i proizvođači vakcina Biontek SE i Kjurevak NV, koji su izumeli najnoviju tehnologiju vakcina i oba su dobila državnu finansijsku podršku.

Izgradnja kapaciteta za proizvodnju vakcia ima smisla s obzirom na svetsku potrebu za vakcinacijom protiv Kovida, potencijalno i više puta, ali i zbog pretnje mogućih novih pandemija.

Kriza isključuje nadmetanje

Najveću učinkovitost jamče veliki proizvodni pogoni, posebno ako se uzme u obzir mogućnost da bi se raštrkanost kapaciteta u više zemalja u određenom trenutku mogla da se pokaže neekonomičnom, prenosi Hina.

Prašant Jadav iz američkog Centra za globalni razvoj kaže da je prag ekonomičnosti 100 miliona doza godišnje. Pet zemalja moglo bi, verovatno, povećati proizvodnju bez većih troškova, ali ako mnogi počnu da proizvode male količine. „Na kraju ćemo svi plaćati veću cenu“, kaže.

Kanadska vlada odlučila je u Montrealu da izgradi državni pogon koji bi od početka sledeće godine trebao da proizvodi oko dva miliona doza vakcina mesečno, znatno manje od tog praga.

Na pitanje hoće li tako mali obim proizvodnje značiti veće troškove, u kanadskom Nacionalnom istraživačkom veću odgovaraju da im cilj nije nadmetanje sa privatnim sektorom: „Cilj je ustanove da brzo reaguje na buduće zdravstvene krize“, naglasili su.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar