SAD, Velika Britanija i EU najavile su da će ograničiti uvoz ruske nafte kao jednu od brojnih sankcija koje su uvedene zbog agresije Rusije na Ukrajinu. Može li svet bez ruske nafte?
PROČITAJTE JOŠ:
SAD su najavile potpunu zabranu uvoza ruske nafte, gasa i uglja, nakon što je Ukrajina pozvala na proširenje sankcija.
Velika Britanija će postepeno izbaciti rusku naftu do kraja godine, a EU smanjuje uvoz gasa za dve trećine. Vlada Velike Britnaije kaže da im to daje dovoljno vremena da pronađu alternativne zalihe, prenosi BBC.
Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je da bi odbijanje ruske nafte dovelo do „katastrofalnih posledica po globalno tržište“.
Cene nafte i gasa su naglo počele da rastu i mogle bi da rastu još više ako Rusija zaustavi izvoz. Ali ne radi se samo o gorivu, i životni standard u Britaniji će biti na udaru, a globalne cene roba će porasti još više.
Rusija je treći najveći proizvođač nafte u svetu, iza SAD i Saudijske Arabije. Od oko pet miliona barela sirove nafte koje izvozi svakog dana, više od polovine odlazi u Evropu.
Ruski uvoz čini osam odsto ukupne potražnje za naftom u Velikoj Britaniji. SAD su manje zavisne sa oko tri odsto uvezene nafte iz Rusije 2020. godine.
Analitičar istraživanja energetske politike Ben MekVilijams kaže da bi trebalo da bude lakše pronaći alternativne snabdevače naftom nego za gas, „jer ima toliko naftovoda. Neki dolaze iz Rusije, ali ima i dosta isporuka sa drugih mesta“.
SAD su tražile od Saudijske Arabije da poveća proizvodnju nafte, ali su odbile prethodne američke zahteve da povećaju proizvodnju kako bi se smanjile cene nafte.
Saudijska Arabija je najveći proizvođač u OPEC-u, naftnom kartelu koji čini oko 60 odsto sirove nafte kojom se trguje na međunarodnom nivou. Zbog toga OPEC ima ključnu ulogu u uticaju na cenu nafte.
Rusija nije u OPEC-u, ali sa njim radi od 2017. godine na postavljanju ograničenja na proizvodnju nafte kako bi zadržala zaradu za proizvođače. SAD takođe gleda na ublažavanje naftnih sankcija Venecueli. Nekada je bila ključni američki snabdevač naftom, ali je nedavno Venecuela uglavnom prodavala naftu Kini.
Cene grejanja – koje su ionako visoke – bi još više porasle. Ruski gas čini oko 40 odsto uvoza prirodnog gasa u EU.
Ako bi ovo presušilo, Italija i Nemačka bi bile posebno ranjive. Evropa bi mogla da se okrene postojećim izvozinicima gasa kao što su Katar ili Alžir i Nigerija, ali postoje praktične prepreke za brzo širenje proizvodnje.
Rusija obezeđuje samo oko pet odsto gasa u Velikoj Britaniji, a SAD ne uvoze ruski gas. Međutim, cene u Velikoj Britaniji i SAD su i dalje značajno porasle zbog štetnog efekta nestašice.
To ne bi bilo lako.
„Teže je zameniti gas jer imamo ove velike cevi koje vode ruski gas u Evropu“, kaže MekVilijams.
Naučni centar Bruegel predviđa da bi ako bi Rusija zaustavila isporuke gasa Evropi, Evropa mogla da uvozi više tečnog prirodnog gasa iz SAD. To bi takođe moglo povećati upotrebu drugih izvora energije, ali to nije ni brzo ni lako.
„Obnovljenim izvorima treba više vremena da se uvedu, tako da kratkoročno ovo nije rešenje“, kaže analitičar Simon Taljapijetra.
„Dakle za sledeću zimu – ono što može da napravi razliku je zamena goriva, kao što je otvaranje elektrana na ugalj, kao što Italija i Nemačka imaju planove da urade u slučaju nužde.
EU je predložila plan da Evropa postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva pre 2030. godine – uključujući mere za deverzifikaciju snabdevanja gasom i zamenu gasa u grejanju i proizvodnji električne energije.
BONUS VIDEO: Potresni snimci raketriranja Irpina
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare