Vlasti indijske prestonice Delihija zatražile su nedavno pomoć vojske dok se grad suočava sa brutalnim drugim talasom koronavirusa, prenosi BBC. Bolnice u gradu su u krizi, nema slobodnih kreveta, a nedostaje i medicinski kiseonik. Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejesus izjavio je da stanje u Indiji veoma zabrinjava, jer je druga godina pandemije korona virusa smrtonosnija nego prva.
PROČITAJTE JOŠ:
Vlada u Delhiju tražila je da vojska upravlja objektima za negu i borbu protiv koronavirusa. Širom indije raste broj zaraženih koronavisom, a trenutno je ta bojka na 12 miliona. Tokom dve nedelje, Indija je beležila više od 300.000 zaraženih dnevno, a broj smrtnih slučajeva je iznosio više od 220.000.
Stručnjaci kažu da je broj zaraženi i umrlih verovatno mnogo veći, ali da veliki broj ljudi nema priliku da se testira ili da bude primljen u bolnicu, pa mnogi pacijenti umiru kod kuće.
Bolnice su preopterećene
Delhi je prvog vikenda u mesecu zabeležio rekordan broj smrtnih slučajeva više od 400.000, a sada želi da vojska vodi računa o medicinskoj nezi u ustanovama koje se staraju o kiseoniku kao i na jedinicama intenzivne nege. Zatražena je i hitna pomoć u transportu preko potrebnog kiseonika.
Indija je već naredila svojoj vojsci da pošalje kiseonik iz rezervi u bolniu, dok je i penzionisano vojno medicinsko osobejl pozvano u pomoć, prenosi BBC.
Glavni ministar Delhija Arvind Kejrivel više je puta rekao da grad ne dobija dovoljno kiseonika od savezne vlade koja državama dodeljuje kvote kiseonika. Indija proizvodi hiljade tona kiseonika dnevno, ali neki stručnjaci kažu da je ponuda slaba zbog nedostatka ulaganja u distributivne mreže.
I van prestonice su ozbiljan preopterećenja. U južnoj državi Karnataka 24 osobe su umrle u jednoj bolnici, ali je tamošnja vlada demantovala izveštaje da su oni umrli od nedostatka kiseonika.
Bolnice u Delihju šalju poruke da im trebaju zalihe kiseonika tokom noći i upozoravaju da su u opasnosti. Kriza koja je počela pre dve nedelje, ne pokazuje znakove usporavanja.
Najmanje 12 pacijenata i lekara, umrlo je kada je početkom maja u jednoj uglednoj bolnici ponestalo kiseonika. Izvan bolnica, porodice pacijenata ne mogu da nađu slobodne krevete u bolnicama. Trude se da pomognu najmilijima i nađu potreban kiseoik.
Jedan lekar je situaciju opisao kao zastrašujuću: „Kada potrošite svoj glavni rezervoar, nemate na šta da se vratite“. Situacija je gora u bolnicama koje nemaju mesta za skladištenje. Kriza se kiseonikom dolazi u momentu kada broj zaraženih nastavlja da raste.
Svaki dan je bitka
Doktor Gautam Singh koji vodi bolnicu u kojoj ima 50 kreveta za kovid bolesnike i 16 mesta za pacijente sa intenzivne nege, ističe da je morao da odbije prijem pacijanata jer ne postoje garancije za snabdevanje kiseonikom.
Krajem aprila i početkom maja je uputio brojne pozive u pomoć, kako bi pokušao da izbegne katastrofu.
„To je bitka koju vodimo svakodnevno“, rekao je on. „Polovina mog bolničkog osoblja je na putu sa kiseonikom, kako bi svakodnevno dopunjavali rezerve, prelazeći sa jednog mesta na drugo“, dodao je.
On ističe da ga mogućnost da pacijenti umiru bez kiseonika u bolnica, da ga to sprečava da spava.
„Trebao bih da se se koncetrišem na lečenje svojih pacijanata, a ne da trčim okolo po kisionik“, rekao je on. I drugi vlasnici bolnica se suočavaju sa sličnim iskušenjem.
Jedna žena čija porodica vodi bolnicu u Delihju kaže da nije bilo koordinacije među vlastima kada je kriza počela. Ističe da je sada situacija malo bolja, ali da još uvek postoji neizvenost oko ponude što utiče na njihovu sposobnost da prime veći broj pacijenata.
Stanje sa vakcinama
Indijsku krizu popravila je donekle i kampanja vakcinacije. Iako je najveći svetski proizvođač vakcina, postoji nedostatak u zalihama. Od januara, nešto više od 10 odsto od 1,4 milijardi ljudi u Indiji je primilo jednu dozu vakcine, dok je oko 2 odsto primilo obe doze.
Izvršni direktor Instituta za serum, upozorio je da će nestašica trajati mesecima.
„Ljudi plaćaju cenu“
Situacija na terenu je i dalje zastrašujuća.
„Ljudi plaćaju cenu političkih prepirki između država i savezne vlade. Ponekad je cena njihov život“, rekao je jedan analitičar.
Porodice koje su uspele da pronađu krevet sa svog člana su pod velikim stresom zbog nesigurnosti u snabdevanju kiseonikomk.
BBC u svom tekstu spominje i Altafu Šamšija. Opisaju se kako su on i njegova porodica su bili pozitivni na koronavirus. Njegova trudna žena je bila ozbiljno bolesna i morala je bude premeštena u bolniu u petak u kojoj je rodila devojčicu. Nakon nekoliko sati od porođaja, morala je da bude priključena na respirator. U kritičnom je stanju.
Tada je Altafu rečeno da mu je otac preminuo u drugoj bonlici u isto vreme kada je bolnica u kojoj su bile njegova supruga i ćerka, poručila da ostaje bez kiseonika.
Pored toga što je zabrinut zbog nedostatka kiseonika, Altaf kaže da su mu tražili da suprugu premesti u drugu bolnicu jer u ovoj nemaju dovoljno osoblja.
„Ocu je ponestajalo kiseonika“
Prenosive boce sa kiseonikom su jedini način da pacijenti u ozbiljlnom stanju nastave da dišu kod kuće kada već ne mogu da budu primljeni u bolnicu, što je glavni problem u Delhiju.
Nivo kiseonika kod oca Abhišeka Šarme počeo je da opada u subotu. On je pojurio nazad na pijacu kako bi nabavio kiseonik.
Nakon što je obišao više od destak prodavnica, pronašao je mali cilindar koji je bio dovoljan da traje samo šest sati. Kasnije je izašao i platio 944 dolara za veliki cilindar ali je bio prazan. Odneo ga je na nekoliko benzinskih pumpi ali je samo jedna bila voljna da mu pomogne, a red je bio predugačak.
„Drhtim kada pomoslim da šta se dogoditi ako ne uspem da napunim cilidar“, rekao je on.
Stručnjak za javnu politiku i zdravstvene sisteme kaže da je vlada upozoravala na potencijalnu krizu ali da nije preduzela ništa. Parlamentarni stalni odbor za zdravstvo upozorio je ne neadekvatno snabdevanje kiseonikom i krajne neadekvatne vladine bolničke krevete u novembru.
Medicinska kriza sa kiseonikom je nstala usled nedostatka planiranja za popravljanje distributivne i transportne mreže.
„Postavili smo ratnu sobu“
Suočeni sa krizom, zabrinuti građani pomažu onima u nevolji. Među poznatimm licima koja daju pozajmice su i društveni aktivisti i političari, kao i glumci.
„Postavili smo ratnu sobu u kojoj mali broj ljudi radi. Samo pozivam ljude koje znam – od kojih su nekih u drugim državama, da pomognu“, poručuju.
Situacija postaje strašnija iz dana u dan.
„Vlada treba da se umeša i preuzme odgovornost jer ljudi poput mene nemaju beskrajne resurse da pomognu svakoj osobi ili bolnici u nevolji“, dodaje se.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare