Koji modeli aviona su najviše, a koji najmanje bezbedni

Svet 22. feb. 202123:41
Podeli:
Foto: EPA/EFE

Najavljene su dodatne inspekcije aviona "boing 777" sa istim tipom motora koji je zbog kvara u subotu doveo do raspadanja aviona iznad Denvera. Avion sa 231 putnikom i 10 članova posade bio je primoran da se vrati na aerodrom u Denveru. Nije bilo povređenih. Na slikama koje je policija objavila videli su se ostaci aviona razbacanio po okolini, a snimci pokazuju kako gori motor, avion obavijen crnim dimom… Čini se da se zbog učestalih vesti o avionskim nesrećama tokom proteklih godina, mnogi putnici pitaju koji je najsigurniji model aviona za letenje, a koji najmanje.

PROČITAJTE JOŠ:

Većina avio-flota sastoji se gotovo potpuno od aviona Erbas ili Boing za letove na velike daljine. Bombadir CRJ i Embraer su dva najčešća proizvođača manjih komercijalnih aviona.

Generalno, novije generacije avionskih medela su pouzdanije od prvih generacija. Stope padova kod modela koji su predstavljeni kraljem 1990-tih pa sve do danas su znatno niže od onih koji pripadaju ranijim generacijama.

EirSejf ima neke od najopsežnijih statističkih podataka o različitim modelima avio-kompanija i kratak rezime svakog značnijeg pada aviona. Njihova otkrića pomažu u određivanju najsigurnijeg aviona za letenje.

Boing 747 avion
Foto: EPA-EFE/JOHN CETRINO

Avioni bez fatalnih nesreća

Neki modeli Erbasa, Boinga i Embraera nisu nikada imali fatalni pad prilikom pružanja komercijalnih usluga. Ponekad je to zato što su neki modeli novi i što nisu u širokoj upotrebi. U drugim slučajevima, prethodne generacije u njihovim „porodicama“ imaju istoriju fatalnih nesreća.

Modeli aviona koji važe za neke od najsigurnijih su:

Erbas: A220, A319neo, A320neo, A321neo, A340, A350 i A380
Boing: 717, 747-8, 787
Embraer: ERJ 135, ERJ 140, ERJ 145

Najmanje bezbedni avioni

Na osnovu analize statističkih podataka o avio-nesrećama koji su bili prikupljani proteklih godina, sredinom 2013. godine sastavljena je lista aviona u kojima se putnici i osoblje osećaju najmanje bezbedno.

Vebsajt AirlineRatings.com je tako na osnovu podataka o nesrećama putnicima savetovao da se naročito klone putovanja avionima tipa LET410, Antonov AN-12, lljušin Il-76 , i CASA C-212. A među prvih 10 su dospeli sledeći modeli:

Foto: EPA/ANATOLY MALTSEV

1. LET 410 (20 nesreća)
2. Iljuušin 72 (17)
3. Antonov AN-12 (17)
4. Twin Otter (18)
5. CASA 212 (11)
6. DC-9/MD80 (10)
7. B737-100 / 700 (10)
8. Antonov 28 (8)
9. Antonov 32 (7)
10. Tupoljev 154 (7)

Kasnije te godine izašla je nova lista najmanje bezbednih letelica na svetu, a tu su se našli sledeći modeli: Boing 737 JT8D, IL-76, Tu-154, Erbas A310, Tu-134, Boing 727 i drugi.

Koristeći podatke konsultantske kompanije zadužene za osiguranje Ascend London, časopis BiznisVik popisao je najopasnije avione, a podaci su analizirani na osnovu broja nesreća s fatalnim ishodom.

Šta znamo o avionima koji su ocenjeni kao najmanje bezbedni?

Smatra se da je prva verzija Boinga 737 avion koji je imao najviše nesreća. Iako je ranije zabeleženo da se na prosečnih 507,500 sati leta događa jedna nesreća sa smrtnim ishodom, modeli ovog aviona su još uvek u upotrebi u siromašnijim zemljama.

Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN

Iljušin Il-76 je model koji uglavnom sreće u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, na Bliskom istoku i u Africi. Jedna se od najvećih nesreća modela IL 76 dogodila 2003., kada se srušio avion iranske avio-kompanije pri čemu je poginulo 275 osoba.

Iljušin Il-76 je avion koji se koristi kako za vojne tako i za civilne potrebe. U svetu je registrovano preko 114 operatora koji koriste ove avione. Najveći vojni korisnici su Rusija, Ukrajina, Indija i Belorusija. Prvi avioni ovog tipa su isporučeni Sovjetskom vojnom vazduhoplovstvu 1974. godine, a već sledeće godine je postao glavni sovjetski strateški transportni avion. Na linije civilnog sovjetskog avio operatera, Aeroflota je uključen 1976. godine.

Foto: EPA-EFE/WU HONG

Tupoljev Tu-154 je model koji se uglavnom sretao u flotama avio-kompanija iz bivšeg Sovjetskog Saveza. U oktobru prošle godine ovaj model aviona je obavio poslednji komercijalni let, nakon čega je povučen.

Kompanija Tupoljev je 2013. godine zaustavila proizvodnju ovog modela, ali mali broj njih još uvek koristi rusko Ministarstvo odbrane. Avion je poznat i po velikom broju nesreća, a u 73 rušenja aviona Tupoljev Tu-154 smrtno je stradalo 2.911 ljudi, prema Mreži za sigurnost avijacije.

Foto: EPA-EFE/RADEK PIETRUSZKA

Erbas A310 – Velike kompanije već su stavile van službe ovaj Erbasov model. Međutim, neke siromašnije kompanije i dalje prevoze putnike ovim modelom.

Foto: EPA-EFE/MAURITZ ANTIN

Tupoljev Tu-134 – Ruske avio-kompanije naširoko koriste ovaj model. Budući da nivo buke motora ne zadovoljava zapadne evropske norme TU 134 se uglavnom koristi na domaćim letovima. Jedna od najvećih nesreća dogodila se 2004. godine, kada se srušio avion Volga – Avioekspresa. Svi su putnici poginuli.

Foto: EPA/ANATOLY MALTSEV

Boing 727 – Većina najvećih avio-kompanija već su zamenile stari Boeing 727 modernijim avionima. Junajtid Erlajns je još 1993. poklonio jedan takav primerak Muzeju nauke i industrije u Čikagu. U maju 2020. godine čak 13 ovih aviona je i dalje bilo upotrebi od strane 6 aviokompanija, plus jedne vlade, dok je jedan u privatnom vlasništvu.

Foto: EPA PHOTO EFE/FILES

Model aviona LET410, koji je u avio saobraćaj ušao 1970.godine, još uvek koriste desetine avio kompanija, uključujući 4 u Brazilu, 3 u Hondurasu, 2 na Filipinima, 2 u Rusiji i 2 u Mađarskoj. Pored njih ove tipove aviona koriste i kompanije u Češkoj i Engleskoj.

Antonov AN-12 trenutno u svojoj floti imaju Egyptair, Iraqi Airways, ruski Aeroflot, kao mnogi drugi. Antonov An-12 je četveromotorni turbo-elisni transportni avion za prevoz putnika, padobranaca i tereta srednje nosivosti. Ovaj avion je tokom 1960-ih godina postao standardni transportni avion vazduhoplovnih snaga mnogih zemalja.

Što se tipa aviona CASA C-212 tiče, njih koriste u Indoneziji, Španiji i u Sjedinjenim američkm državama.

Kompanija Makdonel Daglas više ne postoji nakon što se 1997. spojila s Boeingom, međutim, ne tako mladi avioni DC-9 još uvek lete.

DC 10 pripada retkoj vrsti aviona čija se sigurnost povećava s godinama. Fatalne nesreće ovoga modela tokom 70-ih godina prošlog veka dovele su do značajnih promena i poboljšanja u izgradnji aviona. Povučen je iz upotrebe 2014. godine.

Povodom ove teme kontaktirali smo urednika portala Tangosix.rs Petra Vojinovića. On je prokomentarisao i slučaj sa Boingom 777 koji se dogodio tokom vikenda kada je otkazao jedan motor, pa je avion bio primoran da se vrati na aerodrom u Denveru.

„Ne postoje bezbedni ili nebezbedni putnički avioni. Svi avioni koji prevoze putnike u redovnom ili čarter saobraćaju su identično specifikovani od strane proizvođača ali i najbitnije lokalnih vazduhoplovnih vlasti kao što je na primer kod nas Direktorat civilnog vazduhoplovstva.

Da bi napravili paralelu sa ovim slučajem, svaka avio-kompanija ima svoj program održavanja vazduhoplova koji propisuje kako ga oni održavaju, a uloga regulatornog tela je da to održavanje kontroliše. Naravno ne može to regulator da kontroliše takođe svaki avion svaki dan, ali se logično ta procedura vrlo striktno poštuje.

Inače, što je jako bitno, skoro 70 i više posto udesa uzrokovano od strane ljudskog faktora. Dakle tehnika ekstremno retko otkazuje, što civilni vazdušni saobraćaj čini najbržim najbezbednijim vidom transporta.

I ono za kraj što je najinteresantnije i što bi putnicima trebalo da da osećaj bezbednosti i nakon ovakvog stravičnog snimka, je da je ovaj avion imao dva motora.

Jedan se potpuno raspao, ali on je bez ikakvog problema projektovan da sa tim jednim motorom sleti na najbliži aerodrom bez problema. I naravno sada je logično pitanje šta ako prestane da radi i drugi motor. Može i tako, dakle on ima mogućnost da jedri. Takođe i oni uvek kada lete i bilo gde da lete uvek imaju tu rezervu visine i proceduru u slučaju da nestane nestane jedan, da nestane drugi. Tako da, ako nešto tehnički otkaze, oni uvek imaju tu proceduru koju vežbaju dva puta godišnje u simulatorima“, rekao je za portal Nova.rs Petar Vojinović, urednik portala Tangosix.rs.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar