Birališta u Nemačkoj zatvorena su pre nekoliko sati, ali odgovor na pitanje ko će biti novi kancelar i ko će formirati novu vladu nije moguće dati. SPD je u prednosti, sudeći prema poslednjim rezultatima, ali oni još nisu zvanični i još se čeka veći deo glasova poslatih poštom. Dok se čeka konačan raspored snaga u Bundestagu, nekoliko stvari može se zaključiti na osnovu dosadašnjih rezultata. Ko su pobednici, a ko gubitnici?
Pročitajte još:
Pobednici
SPD – Povratak otpisanih
Početkom godine SPD i Olaf Šolc skoro da su bili prežaljeni. Ova partija sve do juna ove godine imala je 15 do 16 odsto podrške među biračima, zbog čega o Šolcu kao kancelaru tada skoro niko nije ozbiljno razmišljao. Međutim, od juna meseca Šolc je uspeo da podigne SPD prvo na 17, a potom na 25 odsto.
S obzirom na činjenicu da se SPD nije naročito dobro koritao i da je često doživljavan kao stranka prošlosti, rezultat Olafa Šolca je samim tim i veći. Pametno je iskoristio činjenicu da je bio ministar finansija u vladi na čijem čelu je odlazeća kancelarka i uspeo da uspehe te vlade pripiše sebi – upravo ono što je trebalo da uradi Armin Lašet kao prvi čovek stranke Angele Merkel. Takođe, za razliku od Lašeta pravio je manje grešaka tokom kampanje.
Šolcomat, kako ovog političara zovu u Nemačkoj, uspeo je glasačima da se predstavi kao pravi naslednik Angele Merkel i svoju stranku podigne sa najgoreg rezulata koji su zabeležili na izborima 2017. godine do toga da će voditi koalicione pregovore kao najjača partija u Bundestagu.
Zeleni – Bez njih niko ne može
Ipak, više nego Šolc, razloga za zadovoljstvo imaju Zeleni, jer bez njih nema vlade.
Bilo da izaberu da prave većinu sa CDU ili SPD, Zeleni su ta stranka bez koje gotovo da neće biti moguće napraviti novu većinu. Jedina opcija u kojoj bi Zeleni mogli da ispadnu iz igre je i ona koja se čini najmanje verovatna – da se ponovo oformi Velika koalicija – CDU-SPD. Iako ovakva vlada nije nepoznanica za Nemačku, ona se uglavnom formira u slučaju nužde, a Zeleni su u komfornoj situaciji da mogu da pregovaraju sa obe strane.
I SPD i CDU su najavili da su voljni da srađuje sa njima, pa je sada na Analeni Berbok i njenim saradnicima da izaberu da li će se prikloniti Šolcu ili Lašetu.
Iako su Zeleni u nekom trenutku predizborne kampanje imali i prvo mesto u anketa sa rezultatom od 25 odsto, na ovim izborima predviđa im se rezultat od 15 odsto. To možda deluje kao pad, ali istovremeno to je najbolji rezultat koji su Zeleni ikada napravili na izborima. Takođe, to je i veliki skok u odnosu na rezultat koji su napravili na prošlim izborima – čak pet odsto više.
FDP – Nova šansa za vladu
FDP i njihov lider Kristijan Linder takođe mogu da budu zadovoljni, iako je rezultat koji su napravili skoro isti kao onaj koji su imali 2017. godine. FDP je sada u komotnoj poziciji da pregovara i sa jednima i sa drugima i obezbedi sebi mesto u vladi, ukoliko Linder ne učini isto što i nakon izbora 2017. godine – povuče se iz pregovora sam.
On je inače, ranije najavio, da u novoj vladi želi mesto ministra finansija.
Gubitnici
CDU – Najgori rezultat na saveznom nivou
Stranka Angele Merkel može se svrstati u red gubitnika jer je, prema počenim projekcijama, osvojila 8,2 odsto manje nego na prethodnim izborima 2017. godine. Ovogodišnji rezultat CDU je oko 25 odsto, s tim da kako vreme od zatvranja birališta prolazi tako i pada rezultat ove partije na 24 odsto.
CDU je sa druge strane zabeležio bolji rezultat nego što su ankete to predviđale. Uoči izbora ankete su stranci Anegel Merkel davala između 20 i 22 odsto.
Ipak, iako je Armin Lašet u izbornoj noći rekao da će učiniti sve da formira novu vladu, čini se da su male šanse za to. CDU ne može bez Zelenih ni da pomisli na formiranje većine, ali Zeleni im nisu dovoljni. Biće im potreban FDP, jer sa Linke nemaju dovoljno glasova sa vladu CDU-Zeleni-Linke ili da se ponovo okrenu SPD-u što bi možda značilo i da moraju da prepuste mesto kancelara.
Kao da to nije dovoljno, Lašet je pravio gaf za gafom – od onog snimka kada ga je kamera uhvatila da se smeje iz leđa predsednika Štajnmajera dok su obilazili poplavljena područja do peha koji je imao u danu za glasanje kada je otkrio za koga je glasao.
Linke – Da li će uopšte ući u Bundestag?
Levica (Linke) je svakako na listi gubitnika bilo da konačan rezultat pokaže da su uspeli da uzmu pet odsto potrebnih za cenzus ili ne.
Naime, ova stranka koja je u predizbornim matematikama imala sličnu ulogu kao FDP – kao treća stranka koji bi mogla da omogući većinu u kombinaciji SPD-Zeleni ili CDU-Zeleni – više nema taj luksuz.
Ako njihov izborni rezultat bude pet odsto, Linke će ući u Bundestag gde ih čeka najverovatnije 40 poslaničkih mesta. Međutim, s obzirom na broj poslanika drugih stranka sa kojima bi pregovarali, broj poslanika koji Linke ima ne bi bio dovoljan za formiranje vlade.
Linke je u predizbornim anketama stajao samo za nijasnu bolje – šest odsto – ali da su osvojili toliko ne samo da bi sada sigurno bili deo Bundestaga već bi mogli da računaju da su i dalje u igri za vladu sa SPD-om i Zelenima.
Ova partija je inače, po još jednom kriterijumu gubitnik. Linke je na prošlim izborima 2017. godine osvojio skoro duplo više glasova nego sada – 9,2 odsto.
BONUS VIDEO Merkel: Nemačka će dati pola miliona evra za Srbiju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar