Nensi Pelosi Foto: REUTERS/Ann Wang

Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi obratila se danas u tajvanskom parlamentu, zahvalivši se predsednici Cai Ing-ven na njenom liderstvu i pozvala na jačanje međuparlamentarne saradnje. Njena poseta Tajvanu izvala je pravi međunarodni "zemljotres", a oštre reakcije i pretnje iz Kine ne prestaju od juče.

„Pohvaljujemo Tajvan što je jedno od najslobodnijih društava na svetu“, kazala je Pelosi u tajvanskom parlamentu, prenosi Rojters. Pelosi je istakla da želi da „nedvosmisleno bude jasno“ da SAD neće napustiti Tajvan, navodi CNN.

Zašto je Peking ljut zbog posete Pelosijeve?

Kineska vladajuća Komunistička partija tvrdi da je samoupravna demokratija Tajvana njena teritorija i nije isključila upotrebu sile za „ponovno ujedinjenje“ ostrva sa kopnenim delom Kine. Peking je decenijama pokušao da izoluje Tajvan na svetskoj sceni, od nagovaranja svojih diplomatskih saveznika da zaobilaze Tajvan do sprečavanja Tajvana da se pridruži međunarodnim organizacijama.

Nensi Pelosi Foto: Taiwan Presidential Office/Handout via REUTERS

Kina se oštro protivi svakom potezu koji Tajvanu daje osećaj međunarodnog legitimiteta. U očima Pekinga, posete tajvanskih zvaničnika visokog profila u inostranstvu ili posete stranih zvaničnika Tajvanu će učiniti upravo to.

Godine 1995. poseta tadanjeg tajvanskog predsednika Li Teng-huija SAD izazvala je krizu u Tajvanskom moreuzu. Besna zbog putovanja, Kina je ispalila projektile u vode oko Tajvana, a kriza je okončana tek nakon što su SAD poslale dve borbene grupe nosača aviona u to područje u snažnom pokazivanju podrške Tajpeju.

Poslednjih godina Tajvan je imao veliki broj poseta američkih delegacija, koje se uglavnom sastoje od aktulenih i penzionisanih zvaničnika i poslanika. To je izazvalo ljutite odgovore iz Kine, uključujući i slanje ratnih aviona u samoproglašenu zonu Tajvana. Ali političkis status Nensi Pelosi čini njenu posetu još provokativnijom za Peking.

„Pelosi je treći javni zvaničnik u liniji sukcesije posle predsednika i potpredsednika, tako da mislim da Kinezi to shvataju ozbiljno“, rekla je Suzan L. Širk, predsednica Kineskog cetra 21. veka u San Dijegu, prenosi CNN.

„Dakle, ona je veoma važna figura u američkoj politici. Razlikuje se od običnog člana Kongresa“, dodala je.

Nensi Pelosi Foto: Central News Agency/Pool via REUTERS

Pelosi je dugogodišnji kritičar Komunističke partije Kine. Ona je osudila stanje ljudskih prava u Pekingu i sastala se sa prodemokratskim disidentima i Dalaj Lamom – prognanim tibetanskim duhovnim vođom koji je trn u oku kineske vlade.

Pelosi je 1991. godine razvila transparent na trgu Tjenenmen u Pekingu u znak sećanja na žrtve masakra prodemokratskih demonstranata 1989. godine. Izrazila je i podršku prodemokratskim protestima u Hong Kongu 2019. godine.

Nensi Pelosi Foto: REUTERS/Ann Wang

Zašto njeno putovanje podstiče tenzije između SAD i Kine?

Peking vidi njenu posetu Tajvanu kao „ozbiljno kršenje“ istorijskih sporazuma između Kine i SAD koji regulišu njihove odnose. SAD su formalno promenile diplomatsko priznanje sa Tajpeja na Peking 1979 godine. Vašington prizanje Narodnu Republiku Kinu kao jedinu legitimnu vladu Kine, ali održava bliske odnose sa Tajvanom.

SAD snabdevaju Tajvan odbramenim oružjem pod uslovia decenijama starog Zakona o odnosima sa Tajvanom, ali ostaje namerno nejasno da li će braniti Tajvan u slučaju kineske invazije.

Autoritarni zaokret Kine pod vođstvom predsednika Si Đinpinga i opadajući odnosi sa Vašingtonom povukli su Tajvan bliže SAD. Ovo je razbesnelo Peking koji je optužio Vašington da „igra na tajvansku kartu“ da obuzda kineski uspon.

PROČITAJTE JOŠ:

SAD su u međuvremenu ojačale svoj angažman sa Tajvanom, odobravajući prodaju oružja i šaljući delegacije na ostrvo.

Od kada je nekadašnji američki predsednik Donald Tramp u martu 2018. godine potpisao Zakon o putovanju na Tajvan, američki zvaničnici i zakonodavci su krenuli na više od 20 putovanja na ostrvo, prema podacima CNN.

Tajvan je bio važna tema u telefonskom razgovoru Sija i Bajdena koji je trajao dva sata i 17 minuta, a kineski lider je pozvao Vašington da poštuje postojeće sporazume sa Pekingom i „rečju i na delu“, navodi se.

Kina je dodala da će „odlučno čuvati“ svoj nacionalni suverenitet. Sa svoje strane, Bajden je ponovio da se američka politika „nije promenila“, prema očitavanju poziva u Beloj kući.

„Sjedinjene Države se snažno protive jednostranim naporima da se promeni status kvo ili potkopa mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza“, rekao je Bajden.

BONUS VIDEO: Ko je Džo Bajden

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar