Maksima Sun Cua u njegovom kapitalnom delu “Umeće ratovanja” koja glasi “Ako poznaješ svog neprijatelje i sebe samog, onda je tvoja pobede zagarantovana” je i dalje jedna od najomiljenijih u svetu špijunaže i kontrašpijunaže. Praktično, ona je smisao postojanja i opravdanje trošenja ogromnih resursa za često diskutabilne rezultate.
Piše: Željko Pantelić
Spektakularno hapšenje italijanskog kapetana Valtera Biota i proterivanje dvojice ruskih vojnih diplomata iz Rima, Alekseja Nemudrova i Dmitrija Ostruhova, se tumači kao još jedan dokaz povratka “Hladnog rata”, ali u novoj, prilagođenoj, formi. Međutim, u preplitanju rada obaveštajnih službi, dnevne politike i geopolitike, nikada nije onako kao što izgleda.
Pročitajte još:
Dokumenta za 5.000 evra
Prva stvar koja upada u oči je novčana kompenzacija italijanskom mornaričkom kapetanu za fotografisana poverljiva i tajna dokumenta: 5000 evra. Iz te činjenice se može zaključiti da su i sami Rusi bili svesni da vrednost dobijenih informacija nije od velikog značaja budući da je uobičajena tarifa za te vrste informacija 40.000 evra. Ali, kako je poslednji šef KGB-a Leonid Šebaršin ponavljao “jasan odnos između investicije i rezultata imamo samo kada nema investicija i nema rezultata”, ne može se apriori isključiti da je Biot bio samo delić mnogo većeg rukog obaveštajnog pazla ukorenjenog južno od Alpa.
Tokom postojanja SSSR-a KGB je mogao da angažuje saradnike u zapadnoevropskim državama i SAD među ljudima koji su verovali u komunizam i bili su spremni da izdaju vlastitu državu iz ideoloških razloga. Drugi način regrutovanja je bio ucena, najčešće uz pomoć kompromitujućih fotografija i video zapisa seksualnih odnosa sa ljubavnicama ili ljubavnicima. Tek u poslednje dve decenije Kremlj je počeo da “kupuje” za male ili velike pare informacije u NATO državama od funkcionera, diplomata i oficira.
Primer kapetana Biota, kao idealne mete za “vrbovanje” se može nazvati i školskim: u srednjim godinama sa šestočlanom porodicom, suprugom koja je ostala bez posla, detetom sa invaliditetom, najstarijim nezaposlenim sinom i dva tinejdžera. Plata od 2.100 evra mesečno za italijanske prilike, pogotovo kada polovina od nje ide na plaćanje stambenog kredita, nije dovoljna da bi se pristojno živelo, i pravljenje dugova je neizbežno. To se upravo dogodilo kapetanu Biotu.
Ruski obaveštajci
Grešku su napravili ruski obaveštajci. Prosto je neverovatno da je iskusni Aleksej Nemudrov, odškolavan na čuvenom “Konzevatorijumu”, akademiji ruske vojne obaveštajne službe (GRU), bio toliko površan i neoprezan. Naime, deo je diplomatskog bontona da vojne diplomate naprave tokom svog mandata određeni broj kurtoaznih poseta institucijama u državi domaćinu. Međutim, postoji nepisano pravilo kontraobaveštajnih službi da kada vojni diplomata učini previše kurtoaznih poseta jednoj ustanovi to znači da je počeo sa “obradom” nekog od funkcionera.
Nemudrove posete Ministarstvu odbrane su alarmirale italijansku kontraobaveštajnu službu koja je počela da prati sve zaposlene koji su imali pristup poverljivim i tajnim informacijama u ministarstvu. Tako su primetili neuobičajeno ponašanje kapetana Biota koji je sa smartfonom slikao ekran svog kompjutera. Zatim su mu postavili mikrokamere i mikrofone u auto i u kancelariju i tako učinili neefikasnim mere predostrožnosti ruskih špijuna koji nisu održavali nijedan kontakt sa Biotom držeći se pravila da se viđaju svakog prvog utorka u mesecu na jednom parkingu u južnom delu Rima gde je dolazilo do razmene: fotografije poverljivih dokumenata za 5000 evra.
Za krivično delo odavanja tajni i poverljivih dokumenata kapetan Biot rizikuje zatvorsku kaznu od 15 godina, gubitak činova i pravo na penziju ako iz vojske bude otpušten sa nečašću. Linija odbrane Biotovih advokata se bazira na činjenici da nije otkrio nijedan senzibilan podatak za bezbednost Italije ili NATO i pored toga što je na sim kartici pronađen 181 dokument, među kojima je desetak bilo sa oznakom NATO-tajne ili poverljivo.
Kad država otkrije „krticu“
Svi špijuniraju sve, pogotovo kada govorimo o najvažnijim državama na planeti, čak i među najbližim saveznicima kao što je to pokazao slučaj kada se otkrilo da su Amerikanci slušali razgovore nemačke kancelarke Angele Merkel. Otkrivanje saradnika koji su se “prodali” drugoj strani, u svetu obaveštajnih službi, je prilično uobičajena stvar, nije uobičajeno da se njihova imena nađu u udarnim vestima medija. Kada jedna država otkrije informatora ili “krticu” u svojim redovima refleksno pokušava da sakrije slučaj po svaku cenu kako ne bi pokazala javno svoje slabosti.
Obznanjivanje na sva zvona otkrivanja špijuna u vlastitim redovima ima uvek delekosežniji politički cilj i slanje mnogo važnije poruke. U slučaju kapetana Biota, nova vlada u Rimu, pod vođstvom premijera Marija Dragija, je želela na demonstrativan način da pokaže diskontinuitet sa prethodnim vladama Đuzepea Kontea koje su imali ambivalentnu politiku prema Moskvi i Pekingu i često su se zalagali unutar EU i NATO za interese Rusije i Kine.
Istovremeno, Dragi je želeo da pošalje poruku kako svojim partnerima u vladi iz Lige Matea Salvinija i Pokreta pet zvezda koji imaju veoma tesne i često, eufemistički rečeno, neprimerene odnose sa Moskvom i Pekingom za jednu državu članicu NATO i EU. Ne treba smetnuti s uma i želju nove italijanske izvršne vlasti da “ispegla” odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno novim predsednikom Džo Bajdenom, budući da je polovina “akcionara” nove vlade podržavala otvoreno Donalda Trampa tokom prethodnih godina. Tu treba dodati i nameru premijera Dragija da se akredituje kao pouzdani partner Vašingtona u periodu kada nova administracija sprema novi zaokret u politici prema Moskvi i Pekingu.
Obaveštajna mreža
U poslednjih godinu i po dana su redom otkrivani ruski špijuni i saradnici u državama NATO-a, od Francuske i Austrije, preko Bugarske i Holandije, do Italije. To je i potvrda upozorenje koja stižu redovno u izveštajima zapadnih obaveštajnih službi da je Moskva obnovila intenzitet i obim špijuniranja i pletenja obaveštajne mreže u državama Severnoatlantskog saveza iz vremena SSSR-a.
Nije slučajno da su sve pomenute zemlje, osim Holandije, imale ili imaju vlade i veoma važne političke stranke sa izrazito filoruskim stavovima i pozicijama. U Moskvi su mnogo više zabrinuti zbog publiciteta koji je italijanska vlada dala nego zbog samog otkrivanja njihovog saradnika kapetana Biota i proterivanja dvojice ruskih diplomata iz Italije. Čitava politika Kremlja da skine zid ekonomskih sankcija EU se bazirala na pomoći Rima, Pariza i Beča. Iznošenje detalja špijunske afere u medijima je indirektna poruka da Moskva neće moći više da računa na pomoć Italije unutar EU oko pitanja sankcija i da na Apeninskom polustrvu neće više imati tzv. meki stomak za ubacivanje obaveštajaca, pletenje mreže saradnika i širenje dezinformacija s ciljem rasplamsavanja sukuba između članica EU i NATO.
BONUS VIDEO
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar