„Išli smo tamo-vamo“: Ispovesti migranata – istočnom rutom do Nemačke

Svet 16. okt. 202111:35
Podeli:
Foto: EPA/ZOLTAN GERGELY KELEMEN

Dolazile su desetine, pa stotine, sada hiljade mesečno. To je nova izbeglička ruta do Nemačke – preko Belorusije i Poljske. Izbeglice su srećne što su iza sebe ostavile muku i hladnu šumu. Borba za ostanak tek predstoji.

PROČITAJTE JOŠ:

Hovek (29) je srećan. Već četiri dana je u prijemnom izbegličkom kampu Ajzenhitenštat. Ima krov na glavom, hranu i krevet na toplom. Ima svoj mir. Niko ne urla na njega, niko ga ne tera, kao u Belorusiji i Poljskoj.

„Belorusi su nam pretili oružjem i naredili nam da idemo u Poljsku. Poljaci su blokirali put i vikali su ‘Go back to Belarus!’. I tako smo išli tamo-vamo“, priča ovaj frizer iz Sirije, prenosi Dojče vele.

Nisu, kaže, imali ništa za jelo, napolju je bilo hladno i vlažno. A videli su čak i vukove. Pili su vodu sa lišća ili iz muljevitog potoka. Hodali su osam dana. Grupa je zalutala. Izgubili su jedni druge iz vida. Haveku je pošlo za rukom da pređe na poljsku teritoriju.

Slovenija migranti
Slovenija migranti Foto:EPA/IGOR KUPLJENIK

Našao je jednog taksistu, ili možda nekog čoveka sa kolima koji je hteo nešto da zaradi. Hovek je platio 2.500 dolara za vožnju do Frankfurta na Odri. Na mostu između Poljske i Nemačke zaustavila ga je nemačka granična policija i odvela ga u prihvatni kamp.

Zato Hovak sada priča samo hvalospeve na račun nemačke policije.

Broj došljaka u stalnom porastu

Poslednjih nedelja je u stalnom porastu broj stranaca koji ilegalno dolaze u Nemačku preko, Belorusije i Poljske. Najveći broj njih granicu prelazi u pokrajini Brandenburg.

Dok je u avgustu bilo 200 ilegalnih prelazaka granice, u septembru je registrovano već 1.500, a u prve dve nedelje oktobra preko 900. Početkom leta bilo ih je mesečno svega 26. Samo 30. septembra nemačka pogranična policija zaustavila je dva kamiona sa 40 izbeglica iz Iraka, Irana i Sirije.

„Računamo da će ovog meseca doći 4.000 ljudi, a u sledećim mesecima još više“, kaže Olaf Jansen, direktor prijemnog kampa Ajzenhiteštat. Kamp na rubu te varoši, desetak kilometara južno od Frankfurta na Odri, sastoji se od dugačkih žutih višespratnica između kojih su asfaltirane ulice.

Foto:EPA-EFE/SEDAT SUNA

To je ranije bila kasarna. Zemljište je ograđeno žicom, na ulazu je rampa. Ali ljudi mogu bez problema da ulaze i izlaze: „Ovo je prijemni kamp, a ne zatvor“, kaže čovek koji radi u kampu, sležući ramenima.

Na desetine ljudi sede na travnjaku u centru kampa. Muškarci, žene, deca svih uzrasta. Teoretski, ovde mogu da smeste 3.500 ljudi. Pored toga, postavljaju i kontejnere kao stanicu za karantin za nove došljake i obolele od kovida. Na drugoj strani su šatori sa grejanjem za prvi smeštaj novih izbeglica.

Pokrajina Brandenburg smatra da će svi smeštajni kapaciteti biti popunjeni do kraja oktobra. Ministarka za socijalna pitanja u Brandenburgu Ursula Nonenmaher je prošlogvikenda saopštila vlastima okruga da će morati da nađu smeštaj za dodatne izbeglice. Ministarstvo je navelo broj od 5.423 izbeglice koje moraju da se rasporede po opštinama. U julu je taj broj iznosio 3.173 osobe.

Bolji život u Nemačkoj?

Trogodišnji Rivan ne igra se sa ostalom decom već se zakačio za nogu svom ocu Sabahu. On se ne smeje, svojim tamnim očima gleda ozbiljno i oprezno. Posle šest dana u Ajzenhitenštatu, Rivan se očito još uvek plaši da se ne izgubi. Sabah je irački Kurd. Nije hteo da ostavi ženu i decu – pored Rivana ima šestogodišnju ćerku i četrnaestogodišnjeg sina. Zajedno su pošli na put.

Foto:EPA-EFE/ERDEM SAHIN

Četiri puta su ih hvatali na poljsko-beloruskoj granici. Poljaci uz granicu su im dali vodu i suvu odeću za decu. Ali graničari su ih, kako kaže Sabah, jednostavno vratili u šumu. Bojao se da bi se deca mogla smrznuti kada su morali da spavaju na zemlji.

Napokon im je uspelo da izbegnu poljske straže i nađu čoveka koji će ih za novac prebaciti do nemačke granice. Sabah sada smatra da u Nemačkoj, gde nema progona Kurda, njegova deca imaju šansu za bolji život.

Ali taj se san verovatno neće ispuniti. Prema sporazumu Dablin 2, izbeglice moraju podneti zahtev za azil u onoj zemlji Evropske unije u koju su prvo došli. U ovom slučaju to je Poljska. Oni mogu da postave zahtev za dodelu azila, ali će verovatno biti vraćeni u Poljsku. Nemačka je prošle godine na osnovu toga poslala 3.000 ljudi nazad u Poljsku.

Izbeglice između dve bodljikave žice

Nije jasno do koje mere je na te odluke uticala nedavna promena zakona o strancima u Poljskoj. On omogućava da se odmah odbiju zahtevi osoba koje pređu granicu mimo zvaničnih graničnih prelaza i da se te osobe odmah vrate.

Foto: EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU

Poljska pogranična policija već sada šalje izbeglice nazad u Belorusiju i to ne na zvaničnom graničnom prelazu već preko šuma i močvara. Pošto je Belorusija, kao pre toga Poljska, na nekim mestima podigla žičanu ogradu, sve je teže da se pređu prepreke. Izbeglice su bukvalno zatvorene između dve bodljikave žice na granici.

Ministar unutrašnjih poslova Brandenburga Mihael Štibgen apeluje na druge nemačke pokrajine da iz solidarnosti preuzmu deo izbeglica. Istovremeno zahteva i reakciju Evropske komisije i nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

„Očekujem da se konačno stane u kraj Lukašenkovom krijumčarenju ljudi. Ovde u Ajzenhitenštatu možemo samo da lečimo simptome tog izbegličkog talasa, uzroci su u Minsku i moraju biti zaustavljeni“, rekao je Štibgen početkom oktobra.

U Frankfurtu na Odri policija se sprema za pogoršanje situacije, podižući na gradskom zemljištu šatore i postavljajući toalete za izbeglice.

BONUS VIDEO: Migranti u Velikoj Kladuši

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar