Umesto u Glinu, sav novac otišao na Tuđmanov spomenik

Svet 03. jan. 202110:24
Podeli:
Foto:Edina Zuko/PIXSELL

Gradovi na Baniji i pre razornog zemljotresa izgledali su kao iz filmova katastrofe, a lokalnim vlastima je umesto ulaganja u infrastrukturu, bilo važnije da se pohvale najlepšim i najuređenijim spomenikom.

Razorni zemljotres od 6,3 stepena Rihterove skale koji je prošle nedelje pogodio centralnu Hrvatsku potpuno je uništio Glinu, Petrinju i okolna sela koja su i pre zemljotresa bila siromašna, oronula i propala. Posle izveštaja da pomoć ne stiže tamo gde je najpotrebnija, sajt 24sata.hr podsetio je na svoju reportažu iz Banije iz oktobra 2019. kada su pisali o „zapuštenom, uništenom, napuštenom“ gradiću Glini i velelepnom spomeniku prvom predsedniku nezavisne Hrvatske Franji Tuđmanu.

Pročitajte još:

Glina, ako se slučajno nikad niste zatekli u njoj, otužan je gradić u Banovini, otprilike sat vremena vožnje od Zagreba. Zapušten, uništen, napušten. Nema ljudi, nema posla. Imate osećaj kao da ste vremeplovom otputovali u rane devedesete. U Glini je 3. oktobra svečano otkriven i blagoslovljen spomenik prvom hrvatskom predsedniku. Kip prigodno postavljen na Trgu Franje Tuđmana otkrila je predsednica Kolinda Grabar Kitarović, a ceremoniji su prisustvovali ministar branitelja Tomo Medved, sisačko-moslavački župan Ivo Žinić, Franjin sin Miroslav Tuđman i ostala visoka svita, pisao je 24sata.hr 2019.

Ukupna cena spomenika iznosila je 670.692,50 kuna. Izradio ga je vajar Ivan Fijolić, poznat po skulpturi Brusa Lija u Mostaru, a svoj rad naplatio je 146.500 kuna. Ostatak od 524.192,50 kuna bio je predviđen za “izvođenje radova uređenja spomeničkih obeležja, popločavanja i komunalne opreme na Trgu dr. Franje Tuđmana”.

Šta se promenilo?

Šta se promenilo po podizanju spomenika? Na prvi pogled ništa. Na drugi isto ništa. Na sto treći put, isto ništa. Nekoliko desetina kvadratnih metara betonskih pločica oko spomenika izgleda gotovo isto kao što su izgledale pre početka radova. Zapravo, izgledaju gotovo isto kao i što su izgledale 2011., kad je Guglov automobil prošao tuda.

Na što se onda potrošio sav novac? Isplaćen je Komunalcu Glina, gradskom komunalnom poduzeću, koje je zatim angažovalo troje podizvođača – elektro obrt, kompaniju za obradu kamena i geodetsku firmu. Zašto Grad nije jednostavno direktno ugovorio podizvođače, nego je išao preko Komunalca? Upućeni sagovornici su rekli da je Komunalac Glina u ozbiljnim finansijskim problemima jer teško pronalaze sredstva za pokrivanje troškova plata zaposlenih. Kažu da se gradonačelnik upušta u ovakva ugovaranja kako bi ispalo da oni mnogo rade i zarađuju, a zapravo se poslovi preplaćuju kako bi imali za plate radnika.

Foto:Edina Zuko/PIXSELL

Nepostojeći gradonačelnik

Gradonačelnik o kojemu su govorili je Stjepan Kostanjević, iz redova HDZ-a koji je sebi, na osnovu putnih naloga, isplatio više od 43 hiljade kuna samo za 2016. godinu – 200 puta više od prethodnika. Takođe, Net.hr je pisao kako je za obnovu puta i izgradnju mosta u Glini potrošeno 1,2 miliona kuna, što iz gradskog proračuna, što iz Ministarstva regionalnog razvoja. Radovi su se, navodno, izvodili u decembru 2018. godine, ali tamo još nema mosta, a ni cesta nije obnovljena, pisao je 24sata.hr 2019.

Novinari sajta su posle dve nedelje pronašli gradonačelnika koji im je objasnio šta je sve bilo obuhvaćeno radovima, uključujući “pripremne i završne, zemljane i zidarske te podopolagačke i ostale radove”.

Dodao je kako je ponuda Komunalca bila jeftinija, a na kraju je sve ukupno stajalo 437.818,55 kuna, jer je jedan deo starog materijala ostao upotrebljiv. A zašto su uopšte prvo sklapali ugovor s Komunalcem? Jer su takva interna pravila. Na pitanje da li je ovoliki trošak primeren, HDZ-ov gradonačelnik “smatra da je primereno podići spomenik u čast prvom hrvatskom predsedniku i da to zaslužuju svi građani Gline”.

Iz sveta i regiona čitajte:

Građani u strahu

Stanovnici Gline smatrali su da takvo ponašanje nije u redu, da je trošak prevelik u gradu gde ljudi kopaju po kontejnerima u potrazi za hranom, ali su dodali da njih niko i ne pita za mišljenje.

Jedan od njih, muškarac u invalidskim kolicima, je na pitanje da iz glave kaže prve tri stvari koje mu padnu na pamet, a na koje bi se pametnije mogao potrošiti novac rekao: „Sanacija nuklearnog otpada na području Banije. Uređenje parka jer je istorijska baština. Trebalo bi urediti puteve i ove stare kuće koje se raspadaju“.

Niko ga nije poslušao.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar