1
"Biće gore" - tako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala razvoj pandemije koronavirusa u Evropi. A na putu virusu koji je ubio više od 2,6 miliona ljudi u svetu stoji ova bivša nemačka ministarka odbrane. Na neki način, Fon der Lajen je nova "mama Merkel" Evrope. Odlučna da ubrza program vakcinacije Evropljana najavila je zabranu izvoza cepiva, podržala uvođenje kovid pasoša i generalno, na sve načine pokušala da trgne EU iz letargije koju je kovid 19 doneo.
Pročitajte još:
U nekim državama članicama Evropske unije krenuo je treći talas infekcija. U pokušaju da to zaustavi, Fon der Lajen je pozvala vlade članica EU da ubrzaju kampanje vakcinacije.
Prema proračunima Evropske komisije, oko 50 od 450 miliona stanovnika EU biće vakcinisano do kraja meseca – bar jednom. Za drugu vakcinaciju u državama članicama je uskladišteno 15 miliona doza, a bez namene je u frižiderima trenutno 2,2 miliona doza.
Ursula fon der Lajen priznala je da je početak kampanje vakcinacije bio „težak“, ali je obećala da će u drugom kvartalu četiri proizvođača isporučiti 300 miliona doza vakcine. Jedini proizvođač koji ne ispunjava obećanja je britansko-švedska kompanija AstraZeneka- umesto dogovorenih 180 miliona doza, najavila je isporuku samo 70 miliona u drugom kvartalu.
Pretnja zabranom izvoza vakcina
Kako bi povećala isporuku unutar EU, Ursula fon der Lajen zapretila je pooštrenom zabranom izvoza vakcina koje se proizvode u EU. Takođe bi bilo moguće – ukinuti patente i dozvoliti proizvodnju nezavisnim proizvođačima.
„Nalazimo se u krizi stoleća. Trenutno ne isključujem ništa“, rekla je predsednica Komisije. Brisel želi da osigura reciprocitet: Ako EU izvozi u neku zemlju, onda ona zauzvrat mora omogućiti izvoz u EU.
Prema podacima Evropske komisije, u poslednjih šest nedelja, od kada je uveden nadzor izvoza iz fabrika u EU, izvezeno je 41 milion doza vakcina u 33 različite zemlje. Do sada je samo Italija zaustavila jednu isporuku za Australiju.
Predsednica Evropske komisije kritikovala je činjenicu da druge zemlje koje proizvode vakcine odavno primenjuju zabranu izvoza. To se verovatno prvenstveno odnosi na Veliku Britaniju, koja dobija Bajontek / Fajzer vakcinu sa evropskog kontinenta, ali sprečava izvoz vakcine AstraZeneka iz britanskih fabrika.
EU sada mora dobiti svoj pravičan udeo, rekla je Ursula fon der Lajen. Kao predsednica Komisije, ona prvo mora zastupati interese građana EU.
Sa SAD nema problema – jer nema ni izvoza ni izvoza gotovih doza vakcina ni u jednom smeru. Kod razmene preliminarnih proizvoda i komponenata za vakcine, sve ide bez problema.
Fon der Lajen je rekla da će se ispitati da li je izvoz iz EU u zemlje sa većim stopama vakcinacije i dalje „primeren“. Po pitanju vakcinacije, posebno su Izrael, SAD i Velika Britanija ispred EU, piše Dojče vele.
EU hoće zeleni sertifikat
Kao znak nade da će ovog leta moći da se putuje na odmor, Komisija EU je najavila zakon o uvođenju „digitalnog zelenog sertifikata“ – koji bi trebalo da važi u svih 27 država članica od sredine juna.
Sertifikatom se potvrđuje vakcinacija – bilo kojom vakcinom, uključujući rusku ili kinesku, negativni Kovid testovi ili prisustvo antitela nakon preležane infekcije.
Međutim, pojedinim državama-članicama ostavljeno je da odluče da li će omogućiti slobodan ulazak u zemlju samo građanima koji su primili neku od vakcina odobrenih od Evropske agencije za lekove, ili će to važiti i za one koji su primili druga cepiva. Za sada su u celoj EU odobrene samo vakcine Bajontek/Fajzer, Moderna, AstraZeneke i Džonson&Džonson.
Turističke zemlje – Grčka, Kipar, Italija, Španija, Hrvatska i Portugal – zalažu se za takav jedan „korona pasoš“ kako bi se spasila letnja sezona 2021.
Komesar EU za pravosuđe Didije Rejnders rekao je u Briselu da bi i organizatori manifestacija u oblasti kulture ili restorani – sertifikat mogli da koriste kao propusnicu.
Sertifikat bi, naravno, trebalo da važi samo za period pandemije i da ne služi kao zamena za granične kontrole, koje zapravo nisu dozvoljene u šengenskoj zoni EU. Ipak, taj sertifikat se mora kontrolisati na granicama, na aerodromima ili železničkim stanicama.
Kako će se tačno to odvijati i ko će izdati digitalni sertifikat u obliku QR koda – odlučuju države članice.
Ko je Ursula fon der Lajen, prva žena na čelu Evropske komisije?
Rođena 1958. u pregrađu Brisela, Ursula Gertrud Albreht je najpre studirala ekonomiju da bi se potom prebacila na medicinu i dobila doktorat Hanoverske medicinske škole.
Udala se sa Heika fon der Lejena 1987. i par ima sedmoro dece. Jedno vreme je radila kao domaćica u Stenfordu, gde je njen muž radio na Univerzitetu, da bi se potom vratila u Hanover gde je predavala na Medicinskoj školi. Tečno govori nemački, francuski i engleski.
Iz sveta i regiona čitajte:
Političku karijeru počela je 2003. kada je na lokalnim izborima u Donjoj Saksoniji ušla u Budnestag i na tom mestu je bila do prelaska na čelo Evropske komisije 2019. godine.
Bila je ministarka porodice i socijalnih pitanja da bi u drugoj vladi kancelarke Angele Merkel preuzela ministarstvo rada i socijalnih pitanja. Onda je, 2013. postala ministarka odbrane, prva žena na toj poziciji koja se tradicionalno u Nemačkoj smatra otrovnim ali je ona uspela da sa tog mesta poveća vojni budžet nemačke i učini vojsku privlačnijom mladima.
Kada je došla na mesto predsedavajuće Evropske komisije predstavila je listu političkih smernica kojima će se upravljati, a koje su uključivale zaštitu prirodne sredine, pripremu Evrope za digitalno doba i jačanje pozicije Evrope u svetu.
Pandemija koronavirusa koja je krenula početkom 2020. poremetila je njene planove, ali se ona, i pored sporog i tromog birokratskog sistema Evropske komisije i otpora vlada, relativno dobro snašla.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
