Tinjajući sukob Evropske unije i Velike Britanije čiji koreni sežu još u doba Brezgita i izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz evrobloka i koji je pogoršan uspešnom kampanjom vakcinacije u Britaniji i vrlo tromom i kilavom imunizacijom EU, ušao je u novo poglavlje najavom Brisela da će blokirati izvoz vakcina zemljama sa visokom stopom vakcinisanih, koje ne odgovaraju istom merom i ne dele sa Starim kontinentom svoje zalihe vakcina - čitaj Britaniji.
Pročitajte još:
Evropska komisija danas je objavila proširen plan blokiranja izvoza a na konferenciji za medije u Briselu, potpredsednik Vladis Dombrovkis se požalio kako je EU izvezla 43 miliona doza u 33 zemlje od januara i najavio da će izvoz vakcina biti sprečen u zemlje koje ograničavaju svoj izvoz vakcina ili komponenti, bilo zakonskim bilo nekim drugim sredstvima.
Odluka EU usledila je nakon što je gotovo 30 miliona doza AstraZenekine vakcine, namenjenih Britaniji, otkriveno u skladištu jedne fabrike u Italiji. Italijanski list La Stampa je preneo da su doze bile namenjene britanskom tržištu ali da su otkrivene posle dojave iz Brisela.
Britanski izvori pak navode da te tvrdnje nisu istinite i da je navedeni broj uskladištenih doza“ sumanut“. I Brisel je spustio loptu navevši da fabrika služi kao skladište za doze koje se šalju u više zemalja, uključujući Kanadu i Meksiko.
U međuvremenu, Britancima u pomoć stiže Serum institut iz Indije koji je naveo da bi uskoro mogli da im daju još 5 miliona AstraZenekinih vakcina, isporuka koja je ranije bila odložena.
Natezanje oko vakcina usledilo je u trenutku kada u Briselu sve više jača panika zbog trome vakcinacije. EU pokušava da nađe način i „izboksuje“ dodatne doze AstraZeneke iako Britanija ima jači položaj, bar kada je reč o ugovoru sa ovom švedskom kompanijom jer su finansirali razvoj vakcine na kojoj je AstraZeneka radila sa Univerzitetom Oksford.
Premijer Boris Džonson bacio je dodatno ulje na vatru kada je sinoć na sastanku sa torijevcima rekao da je „pohlepa“ razlog uspeha Britanije u imunizaciji svoje populacije, iako je brzo povukao svoje reči svestan da bi mogle da izazovu bes, piše Dejli mejl.
Britanija najveći broj svojih vakcina dobija iz dve AstraZenekine fabrike u Engleskoj koji u proseku proizvedu dva miliona doza nedeljno. Evropski ministri smatraju da zemlja trenutno ima dovoljno cepiva i za drugu dozu vakcine. London, međutim, očekuje i dodatne doze iz AstraZenekine fabrike u Holandiji, dok se Fajzerova vakcina doprema iz Belgije. Zabrana izvoza mogla bi da zaustavi priliv tih vakcina i uspori vakcinaciju u Britaniji i resetuje je dva meseca nazad.
Dombrovkis je rekao da EU „nastavlja da izvozi vakcine u zemlje koje imaju svoje proizvodne kapacitete ali kada ove zemlje ne izvoze u EU, onda reciprociteta nema“.
EU je suočena sa „veoma ozbiljnom epidemiološkom situacijom“ ali „nastavalja da izvozi u one zemlje gde je epidemiološka situacija manje ozbiljna nego kod nas ili gde plan vakcinacije ide brže nego kod nas“, rekao je on aludirajući na Britaniju sa kojom su odnosi zahladneli posle konačnog izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU.
Dombrovkis je pojasnio da će Brisel sada razmotriti sva raspoloživa sredstva kako bi „pronašli pravi balans“.
Na pitanje da li će zabrana izvoza važiti i za Fajzer, koji je glavni izvoznik iz EU za Britaniju, Dombrovskis je naveo da će „konkretne odluke biti razmatrane od slučaja do slučaja“.
Kabinet premijera je posle sinoćnje „pohlepne“ opaske Džonsona pozvao EU na kompromis. Džonson je podsetio EU lidere da se „borimo protiv iste pandemije“ a da su „vakcine međunarodna operacija“.
Džonson je, međutim, izbegao pitanja da li će Britanija podeliti svoje AstraZenekine vakcine koje dobija iz fabrike u Holandiji ali je naglasio da neće odgovoriti reciprocitetno na zabranu izvoza iz EU. „Mi u ovoj zemlji ne verujemo u blokadu vakcina ili materijala za vakcine. To nije nešto u šta će se naša zemlja uključiti“.
Belgijski poslanik Filip Lamber optužio je AstraZeneku za konstantno kršenje obećanja EU. „AstraZeneka je kompanija na koju se ne možemo osloniti. Oni nešto obećaju pa poreknu, pa onda onda prekrše i nešto na šta su se obavezali a da nas nisu obavestili“.
On je priznao da mnoge EU zemlje sporo vakcinišu svoje stanovništvo ali da to ne oslobađa odgovornosti proizvođaće koji su se obavezali na isporuku određene količine doza i koje ne treba da briga šta njihovi kupci rade sa njima.
Čitajte i:
„Najbolji način da se ovo reši bilo bi da britanska vlada, EU komisija i AstraZeneka sednu i dogovore rešenje koje će svima odgovarati“, rekao je on.
EU već duže vreme optužuje AstraZeneku da prioritet daje Britaniji, a uprkos pokušajima Džonsona da smiri situaciju, izvori u britanskoj vladi kažu da bi blokada izvoza mogla da bude shvaćena kao objava rata.
Najava zabrane izvoza usledila je nakon prošlonedeljne frtutme oko bezbednosti AstraZeneke posle izveštaja da su kod 40ak vakcinisanih od 17 miliona koliko je dobilo ovo cepivo, registrovani krvni ugrušci. Evropska agencija za lekove i Svetska zdravstvena organizacija su posle detaljnog ispitivanja slučajeva, saopštile da je AstraZenekina vakcina bezbedna a evropske zemlje koje su, uprkos sporoj vakcinaciji, suspendovale primenu ove vakcine su sada ponovo počele da je primenjuju. No, kažu analitičari, time je nanet ozbiljan udarac kampanji imunizacije Evrope.
Francuski ministar za Evropu Klemen Bone rekao je da će se o predlogu zabrane izvoza razgovarati na evropskom samitu i dodao:“Želimo da izbegnemo da AstraZenekine doze, proizvedene u Evropi, odu u Britaniju od koje ne dobijamo ništa“. I nemačka kancelarka Angela Merkel je ocenila da EU ima problem sa AstraZenekom ali je upozorila da zabrana ne bi trebalo da se proširi i na druge proizvođače. Drugi EU lideri se, međutim, protive zabrani iz straha da će uništiti reputaciju bloka, već uzdrmanu kilavom vakcinacijom, i izazvati globalni rat vakcinama.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar