Bugarski vicepremijer Krasimir Karakačanov upozorio je vlasti u Skoplju da će, ukoliko nastave da pretenduju na bugarsku istoriju, dugo čekati početak pregovora sa Evropskom unijom.
Drugi čovek bugarske vlade, Krasimir Karakačanov nastavio je da doliva ulje na vatru ionako napetih odnosa Skoplja i Sofije, navodeći da će Severna Makedonija, ukoliko nastavi da svojata bugarsku istoriju, još dugo čekati na početak pregovora sa Evropskom unijom, prenosi RTS.
„Ne možemo da nastavimo da gledamo skopski inat… Pretenduju na bugarsku istoriju bez da upute izvinjenje zbog uznemiravanja Bugara“, rekao je bugarski zvaničnik televiziji BTV.
Šta želi Sofija?
Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.
Pročitajte još:
Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.
Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, što će, kako tvrdi Zaharijeva, biti rešeno kada Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.
Bugarska je jedina zemlja koja blokira potpisivanje sporazuma o upravljanju granicama između Severne Makedonije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.
Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: „Prema Ustavu Republike Severne Makedonije“.
Bugarska navodi i da je „makedonski jezik nastao 1944. godine“, te da može da se računa jedino kao „pisana regionalna forma bugarskog jezika“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar