Britanskoj policiji zabranjeno je da pretraži privatna imanja kraljice u potrazi za ukradenim artefaktima, nakon što su joj ministri dozvolili lično izuzeće iz zakona koji štiti svetsko kulturno dobro, otkrio je Gardijan.
Pročitajte još:
Bakingemska palata i vlada su odbili da kažu zašto je bilo neophodno da 2017. daju kraljici „poštedu“ i tako spreče policiju da pretraži Balmoral i Sandringam.
Kraljičin potrparol odbacio je svaku mogućnost da se u njenim domovima nalaze pokradeni ili oteti predmeti.
Odeljenje za digitalne medije, kulturu i sport (DCMS), koje je izdalo izuzeće odbilo je da kaže da li je kraljica izuzeta iz zakona na zahtev kraljevskog osoblja ili ministara. DCMS takođe ima u posedu, i krije, niz mejlova koji bi mogli da pojasne zašto je kraljici dat imunitet.
Dokumenta, koja su dobijena na osnovu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, navode na zaključak da je Odeljenje u amandmanu dostavljenom Parlamentu koristilo nejasan jezik kako bi od javnosti sakrili razlog traženja izuzeća.
Dokumenta je zatražio Gardijan u okviru svoje istrage o „kraljičinoj saglasnosti“, opskurnom parlamentarnom mehanizmu koji omogućava monarhu da prvi vidi predložene zakone i utiče na njihovo eventualno menjanje.
Kraljičina saglasnost
Portparol Bakingemske palate je rekao da je kraljičina saglasnost parlamentarni proces u kojem je uloga suverena isključivo formalne prirode i da se saglasnost garantuje uvek kada to zatraži vlada.
On je rekao da odluku o traženju pristanka od kraljice, donosi parlament nezavisno od kraljevske porodice, u slučajevima koji bi mogli da utiču na interese Krune, uključujući ličnu imovinu i interese monarha.
Svaka tvrdnja da je suveren blokirao zakon je jednostavno netačna, istakao je portparol Bakingemske palate.
Gardijan je početkom februara objavio da je privatni advokat kraljice Elizabete pritiskao ministre da promene predlog zakona i tako sakriju od javnosti u kojim sve kompanijama kraljica ima udeo.
Više od 60.000 ljudi je od tada potpisalo peticiju zahtevajući istragu o kraljičinoj „zabrinjavajućoj sposobnosti da utiče na vladu iza zatvorenih vrata“.
Današnja vest o onemogućenoj pretrazi imanja povezana je sa Aktom o kulturnom dobru (poteklom iz ratnih sukoba), zakonom iz 2017. donetim da spreči uništavanje kulturnog nasleđa – spomenika, arheoloških nalazišta, umetničkih dela, knjiga – u daljim ratovima.
Odluka da se kraljica izuzme iz zakona privatno je navedena u pismu iz februara 2016. koji je privatni sekretar tadašnjeg ministra kulture Džona Vitingdejla poslao Bakingemskoj palati.
Iz sveta i regiona čitajte:
Pismo je, piše list, pratilo tajne protokole „kraljičine saglasnosti“ na osnovu kojih ministri moraju da traže dozvolu od kraljice da parlamentu pošalju na glasanje zakone koji se mogu ticati i nje.
Iako se zakon prevashodno odnosi na zaštitu kulturnih dobara u ratnim zonama, delovi se odnose i na ukradene predmete koji su izneti iz tih oblasti ili zemalja. Na osnovu tog zakona, kupovina i prodaja tih artefakata je krivični prekršaj kažnjiv sa do sedam godina zatvora. Policija ima ovlašćenja da pretraži prostorije ako sumnjaju da se u njima nalazi kradena roba.
U pažljivo sroćenom pismu se navodi da kraljica i njena privatna imanja mogu da budu izuzeti iz tog zakona „u privatnom kapacitetu“. Takav zakon, sa takvim izborom reči kasnije je usvojen 2017.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar