Pre otprilike tri nedelje, američki obaveštajci prikupili su hrpu dokaza da je primarna meta ruskog napada Kijev, što objašnjava gomilanje sve većeg broja trupa na granici Belorusije i Ukrajine, koja se nalazi samo 160 kilometara od ukrajinske prestonice.
Nejasno je da li bi te trupe samo ugrozile glavni grad izdaleka, gađajući ga raketnim napadima ili bi ga opkolile bez ulaska u njega i time izbegle gradski rat.
Pentagon i američki obaveštajci kao najgori scenario predstavljaju onaj koji smatraju i najverovatnijim – nedelju ili dve terora, stalnih raketnih napada i pucanja na ulicama i na kraju „lovljenje“ svih onih koji podržavaju vladu predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.
Američki kancelar Entoni Blinken donekle je već izneo verziju sličnu ovoj u govoru u Ujedinjenim nacijama u četvrtak.
Ali detaljnije procene sugerišu da bi Rusija najpre pribegla presecanjem internet veze Ukrajine sa ostalim državama, ometanjem računarskih mreža i uništavanjem komunikacija između ukrajinskih vojnih jedinica. Zatim bi usledili balistički projektili, koje se već mogu videti na mobilnim laserima pomerenim na rusku i belorusku granicu sa Ukrajinom.
Američki zvaničnici koji su imali pristup nekim od ruskih planova kažu da to znači da će vatra biti izuzetno intenzivna.
„Rečeno nam je da očekujemo desetine hiljada žrtava u prvim danima“, rekao je jedan visoki zvaničnik.
Ipak, većina američkih zvaničnika očekuje da će ukrajinska vojska, biti bolje opremljena i obučena nego što je bila pre osam godina kada je Rusija iznenadila svet zauzimanjem Krima. NATO bi sada požurio sa slanjem vojne pomoći.
Borbe bi mogle da potraju nedeljama i mogle bi da prerastu u gerilski rat.
Ali neke obaveštajne procene sugerišu da bi se posle te intenzivne borbe i uspostavljanja marionetske vlade, Rusi mogli povući, kako bi izbegli okupaciju i pobunu koja bi mogla da nastane.
Pročitajte još:
Nekoliko viših savetnika američkog predsednika Džozefa Bajdena rekli su poslednjih dana da su skeptični da će se takvo povlačenje dogoditi, sugerišući da bi to samo dovelo do eventualnih ustanaka protiv vlade – one koja se dogodila na Majdanu u Kijevu, pre tačno osam godina.
Stotine hiljada Ukrajinaca izašlo je tada na ulice 2014. godine i zbacili predsednika Viktora Janukoviča, koji je pobegao u Rusiju.
Ruski predsednik Vladimir Putin se dobro seća tih događaja. Oni su, na mnogo načina, doveli do ove krize. Američka procena je sada odlučna i da neće dozvoliti da se ulični demonstranti po drugi put mešaju u njegovu strategiju da kontroliše zemlju i region, navodi „Njujork tajms“.
BONUS VIDEO Transport ruskog naoružanja vozovima ka ukrajinskoj granici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare