Sjajna priča iz Tokija: Novakovu majicu nosim svuda kao taliju

Vuksanovića je put odveo na drugi kraj sveta gde se izborio za priliku da bude deo najvećeg sportskog događaja. Uprkos činjenici da nastupa za drugu zemlju, nije propustio priliku da se vidi sa srpskim vaterpolistima sa kojima je odrastao i jedno vreme igrao u našoj reprezentaciji.Za Nova.rs je podelio svoje utiske sa Igara i pričao o susretu sa Novakom Đokovićem."Imam sreću da smo svi u istoj zgradi. Video sam se sa Filipom Filipovićem i sa svima njima i stvarno je lepo videti se i družiti se sa tim momcima. Ja sam igrao sa njima, ja sam odrastao uz njih jer sam sa 17 godina bio pozvan u reprezentaciju Srbije od strane Dejana Udovičića", priseća se Vuksanović i dodaje da je od njih mnogo naučio.U Olimpijskom selu je imao priliku da se konačno upozna i sa Novakom Đokovićem čiju majicu nosi kao svojevrsnu amajliju."Tu majicu nosim svuda sa sobom, dobio sam je na poklon iz Amerike, pošto se teško u Evropi nabavaljaju. Svaku utakmicu je nosim sa sobom, imam nekih svojih talija, nekoliko majica".Nije krio svoju sreću kada ga je konačno upoznao."Objavio je da će doći na Olimpijske igre, ali niko od nas nije očekivao da će biti u Olimpijskom selu, jer je mnogo zvezda po hotelima. Kad sam ga video, svi su odmah navalili na njega, dok jede ili šta god da radi. Nisam hteo da ga spopadam prvih dana. Malo bi bilo neprijatno da mu priđem dok jede i pitam je l' može slika. Mislim da mu dovoljno ljudi prilazi sve vreme", priča Vuksanović.https://www.instagram.com/p/CRy6NzdJD0f/Ipak, dočekao je pravi trenutak."Bilo je veče, a on je igrao karte, pa sam sačekao da završi i zamolio ga za sliku. On se oduševio, pitao me kako sam završio u Kazahstanu, on i njegov brat Marko. Popričali smo na kratko i onda mi je napisao “od Noleta za Srđana” i oduševio me".Reprezentativci Kazahstana su među prvima stigli u Tokio, a Vuksanović nije krio oduševljenje gradom i ljubaznošću domaćina. Ipak, žali što na Igrama nema publike.

"Kad smo ulazili na stadion na otvaranju, bio je jako čudan osećaj. Obuzme te jednim delom sreća, a drugim delom je nekako tužno i sablasno. Krivo mi je kad vidim šta se sve dešava u svetu, koliko festivala, ljudi dolaze na utakmice, pa i na Vimbldonu na desetine hiljada ljudi bez maske. Šteta je što mi koji smo ovde došli i toliko na to čekali, da nisu uspeli nešto da smisle. Bar da su dali nama sportistima koji smo u selu da gledamo jedni druge, ali ni to nije moguće", iznosi jedinu zamerku sa svog debija na Olimpijskim igrama.Ipak, srećan je što uopšte ima priliku da doživi ovakvo iskustvo."Zahvalan sam što sam uopšte ovde, što se sve to odigrava. U selu je hrana super, ljudi su pozitivni, srećni što se održava sve ovo. Ti kartonski kreveti su neverovatno udobni, ja sam se na ovim dušecima preporodio".O ambicijama Kazahstana na turniru ističe da nisu velike, ali ima jednu želju."Da nekom pomrsimo račune i pomognemo malo i Srbiji", uz osmeh završava Vuksanoviću priču za naš portal.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramhttps://youtu.be/5V4O6loUNxg