Foto: EPA/KERIM OKTEN

Olimpijske igre ljubitelji sporta pamte po velikim šampionima, ali je kroz istoriju bilo dosta događaja koji su izazivali izuzetno negativna osećanja.

PROČITAJTE JOŠ:

Ovo je podsetnik na neke od najvećih skandala, grešaka i tragedija koje su obeležile ovo takmičenje.

Trka između Milorada Čavića i Majkla Felpsa trebalo je da predstavlja okršaj dvojice najboljih plivača u tom momentu, i ujedno je bila najiščekivanija trka na Igrama.

I tako je i bilo – mnogo neizvesnosti, srce u petama ljubiteljima sporta i trka za anale. Nažalost, tada je na scenu stupila snaga sponzora.

Felps je bio jedno od zaštitnih lica Omege, koja je, ujedno, bila zadužena za merenje vremena, pa su učinili sve što mogu da svom pulenu pomognu.

Čavić je prvi dodirnuo tablu, što bi protiv bilo koga drugog bilo dovoljno. Ne i protiv Felpsa, koji je u tablu udario.

Snimci nisu bili dovoljni, kao parametar je uzeto vreme, a ono je Felpsa stavilo ispred Čavića, čime je nastala najveća sportska nepravda.

Druga velika nepravda dogodila se u Atini 2004. godine. Brazilski maratonac Vanderlej de Lima nalazio se veoma blizu osvojenog zlata, kada je na stazu utrčao pomahnitali samozvani propovednik iz Irske, Kornelijus Horan.

Izbacio je Brazilca iz ritma, pa je de Lima ubrzo izgubio prvo, potom i drugo mesto, ali ga to nije sprečilo da sa osmehom kroz cilj prođe treći.

Iako nije bio zlatan, jeste ušao u red velikana jer je dobio posebnu medalju „Pjer de Kuberten“ namenjenu sportistima koji postignu neko zaista posebno dostignuće i pomognu trijumfu sporta čak i u teškim okolnostima.

Jedan od najvećih skandala godinama je punio strane žute štampe. Rivalitet Tonje Harding i Nensi Kerigan bio je poznat i pre Zimskih olimpijskih igara 1994. godine, ali je situacija izmakla kontroli nakon kvalifikacija.

Tonjin suprug Džef je napao Keriganovu, naneo joj povredu kolena zbog koje je mislio da je ispala iz konkurencije, ali je time ujedno i otvorio pravu Pandorinu kutiju koja je u narednim decenijama život Tonje Harding pretvorio u pakao iz kog se godinama kasnije izvlačila.

Na njihovu nesreću, Keriganova se oporavila na vreme da nastupi na smotri najboljih.

Olimpijske igre 1968. u Meksiko Sitiju donele su iznenađenje kada je na trci na 200 metara Piter Norman osvojio srebro, iza Tomija Smita, a ispred Džona Karlosa.

No, pravi podvig učinio je na pobedničkom postolju. Norman je zamolio nekoga iz američkog tima da mu da bedž kojim su Afroamerikanci pozivali na poštovanje prava.

Ta odluka da iskaže svoj stav zapečatila je Normanovu karijeru, ali i u velikoj meri uticala na njegov život.

Taj gest na Olimpijskim igrama koštao ga je praktično izgnanstva u rodnoj Australiji, pa je preminuo 2006. kao tek jedan od atletičara.

Koliki uticaj je imao pokazuje i to da su Smit i Karlos nosili njegov kovčeg na sahrani, da bi u poslednjih nekoliko godina Norman počeo posthumno da dobija priznanja koja je žestoko tokom života zaslužio.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar