Sve se slomilo na Igoru Kokoškovu, iako je krivica za odmor tokom Olimpijskih igara kolektivna. Ipak, sa vrha, stiže samo ćutnja.
PROČITAJTE JOŠ
U subotu smo bili svedoci meča za bronzu koji igraju dve selekcije sa po „jednim i po igračem“, meča u kom se nadigravaju Dončić i Mils i u kom bi Slovenci došli do medalje da je premoreni i prebijeni as Dalasa pored sebe imao bar još jednog igrača iznad nivoa Evrokupa.
Dizao je Dončić saigrače kvalitativno, jedan Žiga Dimec je u pojedinim trenucima Igara delovao kao igrač dostojan NBA lige, sve zahvaljujući neverovatnoj timskoj energiji i „kidanju“ za svoju zemlju.
A mi? Ostaje da se hvalimo trojicom MVP-ja, od kojih se jedan nije udostojio da pošalje SMS selektoru, a kada dođe kao pred Kinu, ne udostoji se da se obrati svojim navijačima.
Nije tako davno bila utakmica protiv Litvanije u krcatoj Areni, na koju je Jokić došao sa solidnim viškom kilograma, sa koje je otišao bez reči, zaboravivši da ne daje izjavu medijima, koje ni ne mora da voli, već navijačima koji su napunili tribine da bi ga konačno videli.
Ipak, ono naučeno u Americi, ne važi u Srbiji. Tako je moguće i da u reprezentativnom hotelu stariji brat izigrava telohranitelja, sam igrač može da se vrati u Srbiju sa priprema kad mu se prohte, a u rešavanju ovih problema Danilović nije bio glasan kao posle fijaska u Kini.
Predrag Danilović je bez potrebe žustro održao konferenciju za medije posle 5. mesta u Kini, gde je selekcija SAD došla sa sastavom nedostojnim medalje. Srbija se nije proslavila, situacija sa Nikolom Milutinovim potvrdila je da nešto ozbiljno ne štima u igračkom kadru.
„Ne bih nazvao ovo debaklom, negde smo pogrešili, ne znam još gde, videćemo… Mi smo kao savez dužni da obezbedimo najbolje uslove za treniranje i najbolje trenere. Ako mislite da ćete posvađati mene i Saleta, mene i Tomaševića onda – ćorak“, rekao je Danilović.
Izgleda da Danilović i dalje ne zna gde smo pogrešili, negde sigurno jesmo, jer nismo otišli u Tokio, a svi preduslovi za to stvoreni su domaćinstvom u kvalifikacijama.
Neverovatno je da predsednik Saveza i igračka legenda kakav je Danilović nema kapacitet da jasno i glasno u javnosti stane iza Kokoškova, pozove ili prozove Jokića, napravi ambijent u kom će se napasti Olimpijske igre, ostalo je na tome da molimo Boga da neki Pajola ne bude raspoložen protiv nas.
Neverovatno je i da su zrelim, ozbiljnim igračima vrhunske klase ipak neophodne žocovsko-karijevske metode bučnog feniranja face kako bi se malo motivisali za jednu Italiju bez Galinarija.
Poklonili smo Italiji igre i priliku da daleko doguraju, što su i učinili.
Ako ono u Kini nije bio debakl, onda je pitanje šta je ono što smo videli protiv Italije.
Danilović još nije odlučio da nam kaže.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare