0
Australijan open poznat je kao omiljeni grend slem (a verovatno i turnir uopšte) Novaka Đokovića, koji je tamo titulu osvajao čak 10 puta.
Đokovićeva vladavina Australijom započela je 2008, retki su oni koji su ga tamo pobeđivali, a pomalo zvuči nestvarno da je Novak i sa 37 godina jedan od glavnih favorita za titulu. Međutim, da favoriti ne osvajaju uvek najveće titule dokazano je mnogo puta, a jedan od najiznenađujućih grend slem šampiona pojavio se početkom 2002. godine.
Ukoliko biste nekada sastavljali listu igrača za koje niste očekivali da će osvojiti grend slem, negde na vrhu te liste bi se sigurno našao Tomas Johanson.
PROČITAJTE JOŠ:
Poslednji Šveđanin koji je postao grend slem šampion je ujedno i najveća senzacija iz Skandinavije kada god se govori o tenisu.
Te 2002. godine je Tomas Johanson stigao na turnir kao 16. nosilac, ali niko nije mogao da pretpostavi da će kasnije postati šampion. Ipak, došlo je do jedne od najvećih seča favorita u istoriji. Samo su trojica (od 32) uspela da stignu do četvrtfinala, a većina je već u drugoj ili trećoj rundi završavala takmičenje.
Niko od prvih pet na svetu nije uspeo da dođe do trećeg kola. Prvi i drugi teniser sveta, Lejton Hjuit i Gustavo Kuerten, tada su eliminisani u prvoj rundi, dok se Andre Agasi kao treći povukao sa turnira pre početka. Jevgeni Kafeljnikov i Sebastijan Grožan su takmičenje završili u drugom kolu. Tim Henman, Pit Sampras, Rodžer Federer su završili takmičenje u osmini finala. Uz to bi trebalo pomenuti i rane eliminacije Gorana Ivaniševića, Endija Rodika, Arno Klemona, Karlosa Moje, Fabrisa Santoroa, Grega Rusedskog…
Dakle, daleko od toga da konkurencija nije bila žestoka, ali je ujedno bila i prelaz između generacije koja je dominirala 90-ih i generacije koja će se „roditi“ uz Federera kao predvodnika.
Za Johansona je često važio nadimak „mina“, jer je znao da iznenadi favorite, ali daleko od toga da bi teniseri iz vrha odbijali da se sa njim nadigravaju, ukoliko bi im bilo ponuđeno na grend slemu. Sve do te Australije kada se sve promenilo, a Johanson osvojio jedinu grend slem titulu u karijeri.
Do tog momenta je Šveđanin osvojio šest titula u karijeri (od toga pet na turnirima serije 250, a do kraja karijere je imao devet), pa su mu davali zaista minimalne šanse da slavi na sedam mečeva zaredom i to na jakom turniru kakav je Australijan open.
Johanson je u Melburnu bio miljenik sreće, pa mu se žreb potpuno otvorio do samog finala. Tada je po prvi put na turniru igrao sa igračem iz top 10 na svetu u tom momentu. Sa druge strane ga je sačekao Marat Safin.
Inače, Johanson je poznatiji po tome što je bio trener Filipa Krajinovića, nego da je grend slem šampion. Sa srpskim teniserom prekinuo je saradnju preko telefona jer nije mogao da ide na stalna putovanja zbog porodice, ali to je, ipak, neka druga priča.
Johanson je najavio blistavu karijeru kada je postao šampion Evrope do 14 godina, ali je stao na devet titula. Najveći uspeh mu je sedmo mesto na planeti (10. juna 2002. godine), a na Rolan Garosu nikada nije prošao ni do treće runde. Čak četiri puta je ispao u drugom kolu, a svih ostalih puta već u prvom kolu. Igrao je dva četvrtfinala US Opena i jedno polufinale Vimbldona. Međutim, ništa ne može da se meri za uspehom u Australiji.
Johanson je redom tada rušio Dijaa, Hipfla, El Ajnauija, Voineu, sunarodnika Jonasa Bjorkmana, Jiržija Novaka iz Češke, a onda u velikom finalu Marata Safina posle preokreta sa 3:6, 6:4, 6:4, 7:6(4).
To je ono čuveno finalu u kom je Safin navodno bio pijan, dok su mu u loži sedele tri plavuše.
Kada je Johanson prvi put prošao kvalifikacije u Melburnu bio je čak 17. Šveđanin u glavnom žrebu, što je za njega bilo neverovatno. Pričao je da su i Šveđani dominirali svlačionicom, te da su ljudi namerno završavali svoja putovanja iz domovine upravo u Melburnu zbog toliko igrača u žrebu.
„To finale protiv Safina, izašao sam i bilo je puno i svi su bili u žutom. Bio sam ekstremno stegnut, nervozan i izgubio sam prvi set. Počeo sam da igram sve bolje i bolje dok nisam došao do 6-1 u taj-brejku, a onda mi se čitavo telo ugasilo. Od tog poena ne znam šta se zapravo desilo, bio sam potpuno nestao sa terena, ali sam uspeo to da izvučem na kraju“, prisećao se Johanson.
Ovaj Šveđanin sada ima 49 godina, radi kao trener, a zvanično prebivalište mu je u Monaku.
Što se tiče ovogodišnjeg Australijan opena, Janik Siner će pokušati da odbrani titulu, a takmičenje u Melburnu počinje 12. januara i traje do 26, kada se igra muško singl finale. Đoković je prošle sezone ispao baš od Sinera u polufinalu, a sada će napasti 11. titulu u Melburnu, odnosno 25. grend slem trofej u karijeri.
BONUS VIDEO
