3
Novak Đoković nije imao lak put do vrha u tenisu zbog finansijske zahtevnosti sporta, koji iziskuje velika odricanja.
PROČITAJTE JOŠ
Više puta su o tome govorili Srđan i Dijana Đoković, koji su uložili maksimum u Novakov put, kako bi on mogao da se fokusira samo na reket i lopticu.
To nije bilo lako, teniske akademije su skupe, odlasci na turnire, putovanja, mnoge teraju da stave sve na kocku, figurativno ili bukvalno.
Na jednom predavanju na ITHS akademiji, Srđan je opisao kako je izgledao jedan put u SAD na turnir za igrače do 18 godina.
„Tada mi je direktor Partizana rekao da će pokriti troškove puta, da bi 10 dana pred put rekao da nema para. Pare su mi hitno trebale, otišao sam kod jednog zelenaša, govoreći mu da mi zbog avionskih karata treba hitna uplata sutradan. Gledao me je i pitao da li žurim, a onda je rekao, ‘znaš, kod mene je mesečna kamata 12 odsto, ali pošto žuriš, za tebe je 15.’ Gledao sam ga nekoliko sekundi i uzeo pare, kad sam došao kući, zaključao sam se u kupatilu i polomio i ruke i noge od besa. Da su pare bile za mene, drugačije bi bilo.“
Đoković je više puta naveo da se to sve krilo od Novaka, bio je pošteđen saznanja o tome šta se krije iza finansiranja karijere.
Svojevremeno je stupio u kontakt sa Cepterovim direktorom u Beogradu, pa je povezao Nikolu Pilića sa njim, zakazan je susret kako bi se regulisalo plaćanje Novakovog boravka u akademiji koja ne košta malo.
„Novak je tada imao 14, već je bio prva Evrope, u dublu, ekipno i pojedinačno, u svim kategorijama. Objasnio mu je da je Novak veliki talenat, da će biti dobar igrač i Janković je rekao da će podržati to, iako ne bude uspeo, da će ga svakako podržati i da će stati iza njegovog boravka u akademiji. Nikola se vratio u Minhen i onda mi to ispričao, a ja sam bio presrećan, kao i čitava porodica. Međutim, nakon nekoliko dana me je pozvao i rekao da od toga nema ništa, zato što je Janković pozvao Bobu Živojinovića, a on mu je rekao da Novak ima bolesno srce, bolesnu petu i da mu je tata nemoguć za saradnju, a nije poznavao ni tatu, ni Novaka. To mu je odgovorio zato što ga je ovaj pitao odakle sada Novak, kada sam ti dao nekoliko stotina hiljada maraka da napraviš klub u Beogradu, pošto je on uzeo četiri najtalentovanija klinca, među kojima nije bio Novak, a onda je on izgovorio to što je izgovorio i naredne tri godine nam napravio pakao od života“, opisao je Srđan za „Biznis priče“.
Inače, Novak je kod Nikole Pilića boravio do 2003. godine, kada je izašao na ATP tur, a onda osvojio nekoliko čelendžera i fjučersa, da bi 2006. stigao do prvog trofeja u Amersfortu.
„Teško je bilo, a teško je i sada. Novak se razvijao, trebalo ga je pratiti u svemu, a nije se imalo. Društvo, po pravilu, tek kasnije kada počnu da stižu priznanja i medalje seti se te dece. Možete da zamislite kako nam je bilo kada je Novak sa dvanaest i po godina prvi put otišao sam od kuće. Tri meseca je bio u Nemačkoj, u Minhenu u Teniskoj akademiji Nikole Pilića. Vodio je o njemu računa kao o svom detetu. Doduše, imalo je to i svoje dobre strane. Novak je počeo da se osamostaljuje rano, tako da mu kasnije duga odsustvovanja od kuće i nisu tako teško padala“, rekla je Dijana Đoković jednom prilikom.
Sve posle toga bilo je istorija, a bilo je i onih koji su Đokovića seniora smatrali ludim zbog zaštitničkog odnosa prema Novaku.
Vjekoslav Paun, novinar „Sportskih novosti“, ove godine opisao je burni prvi susret sa Novakom Đokovićem i njegovim ocem Srđanom u Zagrebu 2004. godine. U svom tekstu napisao je anegdotu koja ne bledi ni 17 godina kasnije.
„Na jednom malenom i skromnom turniru, daleko od blještavila uglednih i dolarima bogatih poznatih imena, dogodila se premijera tenisera u Hrvatskoj koji će gotovo dve decenije kasnije još jednom otvoriti – istorijske knjige. Jedna zanimljiva epizoda, koja se teško zaboravlja, odigrala se sredinom februara 2004. godine, u hladnom Zagrebu. Za mene, teniskog novinara početnika, to je bio ‘Australian Open’. Otići na kraj Zagreba i s „bundom na sebi“ gledati tenisere koji su tek ulazili u profesionalne vode. U pitanju je bio ‘Futures’ turnir, najniži rang, a gde se nađu i dosta zanimljive ekipe… Nisam se još ni ‘parkirao’ i bacio oko na raspored igranja, kad vidim ispred sebe čoveka od nekih 40-ak godina kako – galami i psuje“, piše hrvatski novinar.
Priča se dalje odmotava.
„‘Gde je organizator, gde je supervisor!? Pa ovde je -40 stepeni! Pa kako ovde da se igra’. Posebna kategorija su uvek bili tzv. „teniski roditelji“. Bilo je tu zanimljivih likova. Od onih koji ništa ne komentarišu iz senke, do onih koji traže stolicu da je ‘zafitilje’ na sudiju u stolici jer je njihov sin zakinut za jedan poen. Meč se završio i spomenuti gospodin dolazi za naš sto. Upoznajemo se, kaže da se zove Srđan Đoković, a za njim dolazi i njegov sin Novak Đoković. Upravo je pobedio Uroša Vicu, tad 267. tenisera sveta i bila je to velika stvar za njih. Ne sećam se kad sam tad viđao srpske tenisere u žrebovima, poslednji njihov veliki teniser bio je Slobodan Živojinović, koji je u osamdesetima bio polufinalist Vimbldona. ‘Ajde Nole, jedi tu bananu’, kaže mu otac, a on mirno i pristojno guli tu bananu i još onako vruć razmišlja o pobedi“.
Paun piše dalje da je otac Srđan bio izuzetno zadovoljan.
„Tata Srđan sav ponosan okreće neki broj na svom mobilnom, ustaje malo dalje od našeg stola i vodi zanimljiv razgovor. Bio je glasan, dovoljno glasan da sve čujemo…’Moj sin je upravo izborio polufinale na Futuresu u Hrvatskoj!’, jedna od prvih rečenica je koje je sav uzbuđeni tata Đoković izreferirao nekom novinaru u Srbiji. ‘Šta? Mamu vam j…., da vam j….! Svi ćete me zvati jednog dana kada Nole bude prvi teniser sveta’, odbrusio mu je i prekinuo vezu. Da, dogodilo se to pre 17 godina. Tad sam, najiskrenije mogu to da priznam, pomislio samo jedno: ‘Ajme, još jedan ludi teniski roditelj’. Ali, ovaj čovjek nije bio nimalo lud. Sedam godina kasnije njegov će Novak postati prvi teniser sveta.’Zapamtit će me oni, zapamtiti kad Nole bude prvi na svetu’, mrmljao je sebi u bradu još neko vreme“, napisao je Vjekoslav Paun.
Nešto slično doživeo je Goran Belošević, direktor Zagreb Opena i nekada talentovani teniser.
Mnogi ga znaju kao poznatog muzičara, ali je u mladosti bio talentovani teniser koji je trenirao u akademiji Nikole Pilića i zna Novaka od njegovih karijernih početaka.
O tome je govorio za Večernji list.
„Sa 17 godina, to mi je na početku bila jedna usputna stanica jer sam u Nemačkoj nastupio na jednom ITF-ovu turniru juniora. I tad sam upoznao Novaka Đokovića. On je dve godine mlađi od mene, ali je već bio perjanica u akademiji. Bio je prvi junior sveta do 16 godina, iako je imao nepunih 15. U drugoj fazi, tri godine posle, Novak je samo jednom svratio, a ja sam se više družio s Letoncem Gulbisom, na terenu i izvan njega“, rekao je Belošević.
Ernestsa Gulbisa je video kao većeg talenta, ali ništa ne može da se meri sa Novakovim radom.
„Novak je znao da se probudi u tri i ode da vežba servis, iako smo prethodnog dana osam sati trenirali. Upalio bi reflektore u dvorani i tukao servise. On je bio veliki talent i krvavi radnik, nešto kao naš Dražen Petrović. A Gulbis je bio čak i veći talenat, ali dolazio je iz imućne porodice i možda zbog toga nije dovoljno grizao. Ernests je s jednim Rumunom u vreme Oktoberfesta preko balkona odlazio u provod. Jednog dana došli su oko šest ujutro i kucali meni na prozor da ih pustim unutra, pošto smo imali čuvara na ulazu. Gulbis je legao u sedam, odspavao sat vremena i u devet na treningu nije loptu promašio! Ja sam bio puno odgovorniji, imao sam vojnički pristup i nije mi padalo na pamet upropastiti sebi dan, kad smo već masno plaćali tu akademiju.“
Prisetio se jednog seta koji je odigrao sa Novakom.
„Kad sam prvi put došao u akademiju, praktično iz auta, pobedio me je sa 6:4. Potom smo otišli na jedan juniorski turnir, trebalo je da igramo dubl, ali smo predali taj meč i to je ostalo zabeleženo. I onda je 2004. stigao u Zagreb da odigra jedan fjučers na Velesajmu, zvao me na trening i ja dobijem prvi set sa 6:0. Tad je došao njegov tata i prekinuo trening, a u svlačionici mu je psovao sve ‘po spisku’. No, ja nisam upao u kvalifikacije, a on je iz kvalifikacija stigao do polufinala.“
Upravo zbog tih „masnih“ plaćanja akademija, putovanja i kamataškog rizika koji ide uz to, Novak se očeličio i postao najbolji teniser sveta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
