Posle Rolan Garosa tek treba svi da ga se plaše
Ako je 2022. godina bila jedna od najtežih, ako ne i najteža, bar emotivno, u karijeri Novaka Đokovića, tekuća sezona može se nazvati osvetničkom.
Prošao je Novak 2022. pravu golgotu najpre u Australiji iz koje je proteran, a i u nastavku te sezone mu nije bilo nimalo lako. Najpre je moralo da prođe nekoliko meseci pre nego što je uhvatio pravi ritam, a taman kada je uzeo Vimbldon, Đoković je bio sprečen da ide na turu po Americi, samim tim i na US Open.
PROČITAJTE JOŠ:
Najviše izazova za srpskog tenisera došlo je sa emotivne strane, kako je i sam isticao više puta, uvek je sebi bio najveći rival, ali je opet izašao kao pobednik. Svu nepravdu i sramotu prema njemu, rešavao je mirnim putem, pomirio se sa sudbinom i shvatio koja je cena držanja do sopstvenih principa.
Zbog toga je pretrpeo mnogo kritika, bio je jedna od glavnih tema u svetu, ali je učinio sve što je do njega da na terenu izlazi kao pobednik, dok je van terena bio primer slobode.
Sa teniske strane, izgubio je mnogo neigranjem u Australiji i Americi, ali je sve došlo na naplatu u 2023. godini.
Najbolje od svega je što je godina tek na pola, te Novakov osvetnički plan i dalje nije potpuno ispunjen, ali je na dobrom putu.
Uzeo je Srbin najpre titulu u Adelejdu, a onda je na Australijan openu demonstrirao silu, pa je sa samo jednim izgubljenim setom podigao trofej.
Doživeo je Novak pravo emotivno pražnjenje nakon titule i suza u prisustvu porodice, a put kojim je došao do titule takođe je specifičan. Na njemu je pobeđivao i Aleksa de Minora i Tomija Pola, koji u prošlosti nisu baš imali reči hvale i podrške za Srbina. E, pa, valjda su naučili lekciju.
Ni sezona na šljaci za Novaka nije bila kao iz snova, znao je on to i bolje u prošlosti, ali glavni cilj je ipak postignut – titula na Rolan Garosu.
I na tom putu je Novak imao nekoliko rivala, kojima je morao da očita lekciju. Prvi od takvih na redu je bio Marton Fučovič, koji ga nije podržao tokom borbe u Australiji, čak suprotno. Posle njega na red je došao Alehandro Davidovič Fokina, dužnik iz Monte Karla prošle sezone, a u četvrtfinalu Karen Hačanov, koji je na Đokovićeve nedaće u Australiji ostao neutralan (baš kolegijalno).
U polufinalu Đoković se revanširao Karlosu Alkarazu za poraz u Madridu prošle godine, a pobedom od 3:1 svima je stavio do znanja da su ga previše potcenili, bez obzira na to što je mladi Španac u velikom naletu.
Na kraju je „stradao“ i Kasper Rud, ali to je već bio šlag na pobedničkoj torti i velika, istorijska 23. grend slem titula.
I kada se očekivalo da nakon jednog od najvećih uspeha u istoriji tenisa i sporta uopšte, na adresu Đokovića krenu da stižu samo pohvale i lepe reči pune poštovanja, pojedinci u Britaniji su mislili drugačije.
Najpre je Ben Brambl u britanskom Gardijanu objavio autorski tekst gde kaže „23 titule Novaka Đokovića su grend slem rekord, ali molim vas, ne zovite ga najboljim u istoriji“.
Jedan od osnovnih novinarskih postulata jeste da su komentari slobodni, ali činjenice svete, međutim, ako u komentaru i kroz izražavanje svog ukusa iznesete besmislene i zlonamerne stavove (tipa „Novakove fizičke prednosti u odnosu na ostale smanjuju veličinu njegovih dostignuća“), onda to nikako nije dobro, jer pokušavate da omalovažite nečiji uspeh i pisanje istorije.
U teksu objavljenom u Gardijanu, autor se pita i da li brojevi mogu da lažu. Pa, mogu. Da li lažu u Đokovićevom slučaju? Apsolutno ne.
Nekada mnogi vole da naglase da je statistika kao bikini, sve se vidi, a u stvari se ništa ne vidi. To može da se uzme kao jedna zanimljiva tvrdnja, ali kada pogledate način na koji je Novak postigao sve do sada i stil i vrednosti koje neguje, onda vam je jasno da statistika, rekordi i svi brojevi u njegovom slučaju ne mogu da prevare, jer su oni samo posledica i plod svega ostalog što Đoković neguje praktično od detinjstva.
Ubrzo nakon što su priče o Bramblu i Gardijanu počele da jenjavaju, pojavio se Vimbldon sa potpuno neprimerenim, ili bolje rečeno sramotnim potezom.
Najpre je u video najavi turnira izostavljen Novak i to kao sedmostruki šampion, a onda njegovo lice nismo mogli da vidimo ni na promotivnim posterima. Na njima je izostala i Elena Ribakina, kao prošlogodišnja šampionka.
Taj potez Vimbldona našao se na udaru navijača širom sveta, ispod objava na društvenim mrežama ostavljani su raznorazni komentari, a organizatori i ljudi zaduženi za promociju odlučili su da nekoliko dana nakon brukanja ipak promene ploču. Tako su se Novak i Elena našli na zvaničnom posteru turnira, ali bruka neće biti tako lako zaboravljena.
PROČITAJTE JOŠ:
Poznato je da su Britanci i u prošlosti imali pik na Novaka, publika mu u Londonu nikada nije bila baš naklonjena, a to se može očekivati i ove godine.
Ipak, Đoković je uvek odgovarao titulama, sakupio ih je sedam i ove sezone imaće priliku da se izjednači sa Rodžerom Federerom i pobegne Rafaelu Nadalu na dva grend slema viška (potencijalno 24 naspram 22). Impresivno, zar ne?
Uvek je Novak u sebi imao nešto što drugi nisu, a to smo obično nazivali srpski inat. Gde ćete bolju motivaciju za Đokovića od toga da mu Vimbldon ponovo ukaže manjak poštovanja, te da ga jedan od najpoznatijih medija u celom svetu omalovaži nakon istorijskog uspeha. Pa oni kao da hoće da vide Đokovića kao vlasnika novih rekorda i ubrzo sa još jednom titulom u rukama, pošto je Vimbldon na programu od 3. do 14. jula.
I (ka)da se to desi, Novakov osvetnički pohod (mada je za njega osveta možda i teška reč, jer sve radi s ljubavlju) neće biti gotov.
Posle Vimbldona na redu je američka turneja, najpre mastersi, a onda US Open, kao verovatno kruna sezone, a možda i druga prilika za kalendarski slem.
Ne treba zaboraviti da je Đoković 2020. godine diskvalifikovan sa US Opena, dok 2022. nije imao priliku da se takmiči zbog suludih kovid pravila u Americi.
Dve motivacije više za srpskog tenisera, koji po svemu sudeći ne namerava da stane. I ne treba, kad još uvek ima i fizičke i psihičke i emotivne snage da se bori sa najtežim izazovima i na terenu i van njega.
Kako sam kaže, u toj borbi nije sam, uvek ima podršku tima i najbližih ljudi, ali i velikog broja navijača širom sveta. To jeste tačno, možda bi bez nekog od tih faktora sve bilo drugačije, ali ne može se osporiti da Novak najviše snage crpi iz svog unutrašnjeg, često nepobedivog „vuka“.
BONUS VIDEO Đoković na engleskom opsovao publiku zbog bezborazluka
