Skandali koji su potresli srpski tenis: Od Troickog do Mile Mašić

Ovi slučajevi pokazuju koliko je tenis ranjiv – naročito na futuresima i čelendžerima, gde su zarade male, a pritisak velik. Jedan od najpoznatijih primera jeste slučaj Viktora Troickog iz 2013. godine.

Tokom Mastersa u Monte Karlu, Troicki je izabran za doping kontrolu posle prvog kola. Nije se radilo o pozitivnom testu – problem je bio što je odbio da da uzorak krvi.

Objasnio je da se ne oseća dobro, da mu je lekar sugerisao da odloži proceduru i da je mislio da ima dozvolu da to uradi kasnije. Međutim, anti-doping pravila su surova i ne dopuštaju izuzetke: odbijanje uzorka tretira se isto kao pozitivan nalaz.

Troicki je prvobitno dobio 18 meseci suspenzije, što je kasnije Sud za sportsku arbitražu smanjio na 12 meseci. U tom trenutku bio je etablirani igrač, redovno u Top 30, sa stabilnom karijerom. Godina van terena značila je gubitak ritma, bodova i renkinga.

Iako se vratio i osvojio titulu u Sidneju, nikad više nije dostigao stari kontinuitet. Slučaj je postao simbol kako sistem ne trpi nikakva tumačenja ili olakšavajuće okolnosti. Drugi tip problema vidljiv je kod Nikole Milojevića.

Njegovi mečevi na nižim rangovima (fjučersi i čelendžeri) više puta su izazvali sumnje zbog neuobičajenih obrazaca klađenja – nagle promene kvota, veliki ulozi i rezultati koji nisu odgovarali očekivanom toku igre.

Međunarodna agencija za integritet tenisa (ITIA) godinama je pratila te anomalije, a postojale su indicije o kontaktima sa osobama iz kladioničarskih krugova. Iako nije došlo do konačne teške suspenzije, ovaj slučaj je postao paradigmatičan primer ranjivosti donjih slojeva tenisa, gde mali novac može da bude dovoljan motiv za manipulaciju.

Najnoviji talas skandala dogodio se krajem 2025. i početkom 2026. godine. ITIA je objavila seriju privremenih suspenzija zbog „verovatnoće da su počinjeni teški korupcijski prekršaji“ prema Tennis Anti-Corruption Programu.

Prvo su, 20. januara 2026, objavljene suspenzije za teniserku Nikol Paleček (privremeno suspendovanu od 24. decembra 2025) i teniskog sudiju Marka Ristića (suspendovanog od 17. decembra 2025), zajedno sa još tri osobe. Sumnje su se odnosile na moguću manipulaciju rezultatima i korupciju.

Samo mesec dana kasnije, 23. februara 2026, ITIA je saopštila nove privremene suspenzije za srpske igračice Draginju Vuković i Milu Mašić (zajedno sa ruskim igračem Markom Kaufmanom).

Vukovićeva (25 godina) i Mašićeva (28 godina, najbolji renking oko 875) su bile pod lupom zbog sumnji na nameštanje mečeva radi klađenja. Poslednja u nizu, ali i najteža, jeste sudbina Mile Mašić. Ona je tokom saslušanja priznala da je namerno izgubila četiri sopstvena meča.

ITIA je 31. marta 2026. izrekla konačnu kaznu: četiri godine i deset meseci suspenzije, plus novčana kazna. Priznanje joj je verovatno donekle ublažilo kaznu, ali je ipak značilo kraj karijere za duži period – do 2030. godine.

Ovaj slučaj je posebno potresao srpski tenis jer je reč o direktnom priznanju manipulacije, što je retkost u ovakvim istragama koje se inače oslanjaju na obrasce klađenja i komunikacije. Svi ovi slučajevi – od Troickog odbijanja uzorka krvi, preko sumnji oko Milojevića, do talasa suspenzija 2025/2026 – jasno pokazuju dve ključne ranjivosti modernog tenisa.

Prva je finansijska: na nižim rangovima novac je mali, a uticaj kladioničara ogroman. Druga je rigidnost pravila – bilo da je reč o anti-dopingu gde nema prostora za subjektivne razloge, ili o integritetu gde ITIA brzo reaguje privremenim suspenzijama dok se prikupljaju dokazi. Srpski tenis je tako dobio ogledalo u kojem se vidi koliko je teško održati čist sport u eri masovnog klađenja.