Siner uzvratio udarac Alkarazu - može li Novak opet da im zasmeta?

Italijan je na dominantan način završio masters u Majamiju i bez izgubljenog seta uspeo da kompletira dva najveća turnira koji nisu iz redova grend slema. "Sunačani dubl" kako nazivaju prva dva mastersa u sezoni, Siner je osvojio bez izgubljenog seta što je poslednjem za rukom pošlo Novaku Đokoviću 2018. godine, a ukupno je tek osam igrača u istoriji to uspelo da izvede.

Siner je na taj način zapušio usta kritičarima nakon za njegove standarde slabijeg starta sezone kada se pričalo d amu i privatni život i nova ljubav odvlače pažnju od tenisa.

Italijan je neočekivano izgubio od Novaka Đokovića u polufinalu Australijan opena i to nakon dominacije u međusobnim duelima, a potom je u Dohi izgubio od Jakuba Menšika u četvrtfinalu.

Ipak, da se radi o kratkotrajnom padu je potvrdio na američkom tlu gde je dominirao na prva dva mastersa u sezoni. Iako je Aleksandar Zverev jedini top 10 igrač kojeg je pobeđivao u ta dva turnira i to dva puta i žreb i okolnosti su mu išli na ruku, činjenica da nije dozvolio da mu se ponovi slučaj Menšik pokazuje da ima potrebnu mentalnu snagu.

Tu se vraćamo na priču o dominaciji njega i Karlosa Alkaraza. Kada su obojica na visokom nivou deluje gotovo nemoguće da neko osvoji turnir, a ispostavilo se i da je samo jedan od njih na vrhuncu nedostižan za konkurenciju.

Ako pogledamo i prošlu sezonu, gotovo da su retki slučajevi da je turnir na kojim je neko od njih dvojice igrao uzeo neko drugi. A najbolja potvrda zapravo su grend slem titule. Od 2023. godine, u kojoj je Đoković osvoji tri najveća turnira i poslednji put podigao grend slem pehar, Alkaraz i Siner su osvojili narednih devet i većinu su igrali jedan protiv drugog.

U ponedeljak je objavljena i nova ATP lista, na kojoj je Alkaraz i dalje prvi, ali ozbiljno mu preti Siner, dok su Zverev i Đoković mnogo daleko.

Španac na svetskom tronu ima 13.590 bodova, dok je Italijan drugi sa 12.400. Treba imati u vidu da će Alkaraz uskoro braniti titulu na mastersu u Monte Karlu, dok će Siner imati mnogo veći prostor za osvajanje bodova u narednom periodu.

I tu se postavlja pitanje - može li neko da ih skine sa trona i da li je Novak Đoković i dalje jedini koji za to ima neke šanse?

Ako pogledamo istorijat najvećih turnira, samo je Zverev uspeo jednom da pobedi Alkaraza od kako je krenula dominacija, a dva puta je to učinio Đoković. Ali, Nemac bi se obično raspao protiv drugog i s obzirom da u karijeri nema nijedan grend slem, malo ko veruje da sa svojim setom veština može da ugrozi pomenuti dvojac.

Kod Novaka sa druge strane nije pitanje znanja i kvaliteta nego prosto - biologije. Đoković uskoro puni 39 i sama činjenica da je i dalje u samom svetskom vrhu je fascinantna.

Pokazao je ove godine protiv Janika Sinera da je i u ovoj fazi karijere uspeo da pronađe način da se promeni i prilagodi, a samo je pitanje da li može da pronađe dovoljno goriva da to uradi dva puta na jednom turniru.

U Melburnu nije uspeo, ali utisak je da jedino on to može da izvede u skorijem periodu. Prva, manje realna šansa je na Rolan Garosu. Šljaka je zahtevna podloga i mnogo troši telo, a uz to i da je na vrhuncu karijere, ne bi imao garancije protiv Alkaraza na ovoj podlozi.

Vimbldon je sa druge strane potpuno druga priča. Trava je teren na kojem se manje energije troši, i nema izrazito dominantnog igrača iako su i Alakraz dva puta i Siner jednom pokazali da i tu napreduju. Zbog toga i Novakova preskakanja turnira treba tretirati na taj način - kao plan da se telo što bolje sačuva za one najveće mečeve i turnire.

Nove generacije ne pokazuju naznaku da su i blizu da samo pomisle na prekid dominacije Sinera i Alkaraza, dok Zverev više ni sam u to ne veruje. Zato je Đoković jedini koji makar u teoriji to može.