Malo je ljudi koji će sa vama razgovarati ovako otvoreno. Pogotovo kada imate u vidu da je deo njihove karijere obeležen prozivkama da mrze osobu o kojoj stalno izveštavaju. Ipak, Ben Rotenberg, novinar "Njujork Tajmsa", uspeo je da obori predrasude i pokaže se u drugačijem svetlu. Ovo je strana priče čoveka kog u Srbiji mnogi prepoznaju po veoma teškom određenju "najvećeg mrzitelja Novaka Đokovića".
Nijedna istina nije kompletna ukoliko znamo samo njene fragmente, činjenice ne prestaju da postoje samo zato što ih ignorišemo, rekao bi Haksli. Zato je vredelo razgovarati sa čovekom koji ima lošu reputaciju među navijačima najboljeg tenisera na svetu.
Ni u jednoj sekundi razgovora nije bilo premišljanja u glasu novinara „Njujork Tajmsa“, nije bilo taktiziranja, poteklo je sve iz njega kao prava bujica, lavina onoga što je dugo želeo da kaže, ili je govorio, ali se nije čulo. Vreme je da se mišljenje promeni.
Sada konačno čujemo i glas Bena Rotenberga za srpske medije.
Navijači u Srbiji su stekli utisak da ne volite Đokovića, šta, zapravo, mislite o njemu?
„Iskreno, nije mi zaista jasno zašto ljudi misle da ja ne volim Đokovića. Nikad nisam razumeo koja je to konkretna stvar zbog koje ljudi misle da ne volim Đokovića. ‘Pokrivam’ njega, kao i sve ostale. Pišem komplimente i pohvale kada to zasluži, a kada zasluži kritike – na to sam spreman. Ne vidim sebe kao nekog ko ne voli Đokovića, niti sam neko ko misli nešto negativno o njemu. Pitao sam ponekad fanove Đokovića na Tviteru za primere, a nikada nisam zaista dobio dobar odgovor zašto misle da ne volim Đokovića. Bilo je to zbunjujuće i frustrirajuće za mene, cela ta percepcija da čitav moj život gravitira ka tome da ne volim Đokovića. To ne odgovara onome što osećam. Nemam nikakav problem sa Đokovićem ovako uopšte, mislim lično. Poznajemo se sa ATP turneje, imamo taj odnos novinara i igrača gotovo 10 godina, ja sam na ATP turneji od 2011. godine. Ne mogu da kažem da provodimo mnogo vremena zajedno, ali smo imali dug razgovor u Brizbejnu prošle godine, bio je tamo zbog ATP kupa, tu je bio i Marko Đoković. Ne znamo se savršeno dobro, ali smo uvek imali savršeno prijateljski odnos. Uvek je odgovarao na moja pitanja“, počeo je Rotenberg za Nova.rs.
Zašto onda ostavljate na utisak na ljude da ne volite Đokovića?
„Ljudi misle da ne volim Novaka jer sam kritikovao Adria Tour… Bilo je mnogo ljudi koji su kritikovali Adria Tour, nisam samo ja u pitanju. Ne razumem zašto me vide, pogotovo u Srbiji, kao kralja kluba mrzitelja Novaka. To zaista ne shvatam. Isto misle da ja mrzim Srbe, to uopšte nije istina. Dok je igrala, Jelena Janković je bila jedna od mojih omiljenih teniserki. Pa čak i pre nego što sam postao novinar! Tu je bila i Ana Ivanović, prijatelj sam sa Dušanom Lajovićem. Ne znam Krajinovića previše dobro, ali se čini da je fin momak. Postoji generalno percepcija u Srbiji, koju bih opisao kao: Srbija protiv sveta. To je mentalitet, to je uvek tu… Mislim da sam negde uhvaćen u tome. Čini mi se da Srbi ponekad traže potencijalne neprijatelje, da se bore protiv nečega. U nekom trenutku su odlučili da se ja uklapam u taj opis i ujedinili su se protiv mene… Mislim da to sve to nema veze sa realnošću“
Da li ste nekada bili u Srbiji?
„Nikada nisam bio u Srbiji, ali bih voleo da dođem. Nikada nisam bio na Balkanu zapravo. Voleo bih da dođem na Serbia Open.“
Utisak je da Rodžer Federer i Rafael Nadal dobijaju više poštovanja u teniskom svetu i medijima planete nego Đoković, kako gledate na to?
„Verovatno… Da, to je istina. Ne znam zašto. Odgovor na pitanje zašto je to tako je mnogo komplikovaniji, ali da, svakako da sportski novinari prvenstveno, tu ne ubrajam sebe, posebno vole Federera. Mislim da se on uklapa u estetiku, ono što novinari preferiraju… On je graciozan, elegantan, čak i poetičan kao igrač. Mislim da pogotovo ti autori uživaju da koriste ‘fensi’ reči da opišu kako je on pravi umetnik. Mislim da je Nadala lakše kategorizovati na taj način. Ova dva tenisera su voljena ne samo od novinara, već od čitavog teniskog sveta, organizacije. Kada se Đoković pojavio i poremetio to, ljudi su stvarno uživali u prethodnoj generaciji tenisa, pre nego što je Đoković postao dominantan. Mislim to je pre nego što sam ja počeo da radim na ATP turu, mislim da su ljudi prezirali Đokovića što je poremetio zlatno doba Federera i Nadala, ljudi i dalje pričaju kako je to bilo sjajno rivalstvo“, rekao je za Rotenberg za Nova.rs.
Da li Novak može da osvoji najviše grend slem trofeja u istoriji?
„Sigurno! Može da osvoji 21 trofej do kraja ove godine! To je potpuno moguće, nema razloga misliti da je to nemoguće. Sa druge strane, nikada ne znate… Sećam se kada je osvojio četiri grend slem trofeja zaredom i onda je na Vimbldonu izgubio od Kverija. Od tog trenutka je sve brzo počelo da se raspada, ispao je iz Top 10… Nikada ne znate, da li su to povrede ili druge stvari van terena koje mogu da utiču na nekog. Ništa u sportu nije garantovano, ali mislim da ima sjajnu šansu da završi ispred Nadala i Federera po broju grend slema. Debata o najboljem svih vremena je mnogo komplikovanija od broja grend slem trofeja, to je jedna mera, ali smatram da će Novak pobediti u tom merenju. Čini mi se da će držati rekord po broju nedelja na mestu broj 1.“
Koji kriterijumi određuju najboljeg tenisera svih vremena?
„Razgovor o tome uvek ima i subjektivnu stranu. Imate statistiku i rekorde i neki subjektivni pogled. Za neke će to uvek biti najbolji kog su ikada gledali. To je lično mišljenje, to je klasična sportska debata: Najbolji Federer ikada protiv najboljeg Đokovića ikada, ko bi pobedio? Nema tačnog odgovora na to, videćemo. Pogledajte i ženski tenis jer tu imamo i različite ere. Serena je bolja od Margaret Kort. Ljudi će reći Serena je igrala u težoj eri nego Margaret Kort ili šta god, iako ima jedan grend slem manje. Upozorio bih Novakove navijače da time što će osvojiti najviše grend slem trofeja ne znači da će automatski postati najbolji svih vremena. Neki ljudi će imati druge kriterijume za tu titulu, ispravno ili ne, to ne znam, ali neće biti jednoglasno mišljenje.“
Kakav odnos imate sa Novakovim navijačima?
„Imam prijateljicu Ketrinu, ona je veliki navijač Novaka, ona živi u Australiji i viđam je svake godine kada odem u Australiju, doduše, ove godine nisam išao zbog pandemije koronavirusa. Ona mi daje neki uvid u to šta se dešava kod Novakovih navijača. Ona nije Srpkinja, pa se ne uklapa u tu posebnu kategoriju Novakovih navijača, koja može da bude tako unikatna. Evidentno je koliko je Novak bitan Srbiji i Srbima, srpskom ponosu. To potpuno mogu da razumem, ali, ponavljam, nikada nisam bio u Srbiji. Dobijam komentare pune besa, ali nemam pravu konverzaciju sa ljudima da bi mi to pomoglo da razumem tu strast. Voleo bih da sednem i pročitam knjigu o Đokoviću, to bi bilo sjajno… Kada ljudi pričaju Novaku, ne pričaju samo o Novaku. Pričaju o naciji, narodu, o istoriji i frustrirani su zbog različitih načina na koji su Srbi tretirani u prošlosti i sadašnjosti. Sve te različite emocije se uklope u razgovor o Đokoviću, što učini sve potpuno neuredno jer samo pokušavam da pričamo o tenisu (smeh). Sve te druge stvari, sav taj ‘prtljag’, ta težina, sve to se dodaje u razgovor. Pa morate da upravljate kroz to, svestan sam toga svakako, ali može biti veoma neuredno. Mislim da ljudi misle da se prema Novaku ne ophode fer, da se prema njemu ne ponašaju kako treba, da ga ne poštuju ili šta već, ali nije samo pitanje o Novaku. To je čitavo pitanje o istoriji, kulturi, sve to je uzidano u taj razgovor.“
Da li je ovaj Australijan open najteži grend slem turnir koji je Đoković osvojio?
„Morao bih da pogledam sve ostale, mislim osvojio ih je 18 (smeh), pa neću da odgovorim prebrzo jer je bilo i drugih koji su bili teški. Osvojio je jedan Rolan Garos, ali smatram da Novak zaslužuje više poštovanja za to kako je pobedio Nadala 2015. na Rolan Garosu. Nije osvojio taj turnir, ali je uništio Nadal u tom četvrtfinalu. To je bilo kao… Mislim da je Nadal dva puta izgubio, jednom je bilo blizu, a drugi put je bila potpuna dominacija Novaka. Frustriralo me što ljudi na Tviteru nisu verovali da se Novak uopšte povredio u toku Australijan open. Za mene su takvi komentari bili besmisleni. Bilo je tako očigledno da se nekako povredio protiv Frica u trećoj rundi, delovalo je kao da se Novak oporavio od povrede i bolje nego što je mislio da je moguće. Najpre je bio veoma zabrinut i pesimističan zbog povrede odmah nakon meča, ali mislim da je besmisleno što su ljudi mislili da je Novak lagao da je povređen. Želeo je da pobedi taj meč protiv Frica, ali ga je nešto očigledno mučilo. Kada se povredio, kada je proklizao na farbi na terenu… Ne znam da li je to njegov najteži grend slem, teško je reći. Ne znam kako se fizički osećao, to je nepoznato, to ne može da se izmeri. Verovatno nije najteži grend slem kada igraš protiv Karaceva u polufinalu, bilo je to lako polufinale. Možda ne, ali samo zato što je osvojio toliko sjajnih grend slem titula. Možda US Open 2011. kada je spasao meč lopte protiv Federera u polufinalu i pobedio Nadal u finalu, možda bi to mogao bude taj.“
Nedavno ste napisali da je Novak najbolji teniser kog ste pratili u karijeri?
„Prvi turnir koji sam pratio za ‘Njujork Tajms’ od kada se nalazim na turneji je upravo bio US Open 2011. godine, tokom tog perioda među muškarcima je Novak bio najuspešniji ovde. To su prosto brojevi – matematika! O tome uopšte ne treba voditi raspravu.“
Šta mislite o Udruženju profesionalnih tenisera (PTPA) koje je osnovao Đoković?
„Voleo bih da znam više o tome. Čudno je da kako pričaju o tome, kako su pokrenuli organizaciju sa tako malo detalja. Nisu jasno predstavili svoje namere, ciljeve, koja je struktura tima. Mislim da sam upravo ja raširio priču o tom početku pre US Opena prošle godine. Nije bilo ničega što se obično radi kada osnivaš organizaciju. Nije bilo saopštenja za medije, objašnjenja na društvenim mrežama, nije bilo izjava, veb sajta, logoa, sve ono što inače radite da bi se nešto shvatili. Sa strane komunikacije ostaje tu još mnogo želje, ali je evidentno da je Novak pogodio jer postoji mnogo interesovanja među teniserima, postoji mnogo frustracije među ATP igračima, pogotovo među onim van Top 20 koji se osećaju kao da ih ne čuju. Oni zaista cene Novaka što je brinuo o njima, što je izdvojio vreme i energiju u zauzetoj karijeri broja 1 na svetu da priča o tome. Iz ugla novinara mislim da su to uradili čudnim redom, pokušali su da dobiju pažnju i pre nego što su bili spremni da objasne šta žele da budu. Znam da je Udruženje uplašilo ATP. ATP je zahtevao od Đokovića, Kverija i Pošpila da odustanu od veća igrača jer su se pridružili PTPA, mislim da to nije fer. Ako postane organizacija kakva oni smatraju da može da bude, može da potrese čitavu ATP strukturu po kojoj 50 odsto ide igračima, a 50 odsto turnirima. ATP vidi kao destabilizator modela, da igrači imaju organizaciju van njihove organizacije“, završio je Rotenberg.
Na kraju su, kao neka vrsta post skriptuma, ostale ove četiri rečenice.
„Nadam se da će ljudi u Srbiji pročitati ovo i shvatiti da zaista nemam ništa protiv Novaka (smeh). Nisam kralj mrzitelja Novaka. Ne mislim da je Novak savršen, iako to verovatno misle mnogi njegovi navijači. Nadam se da će ljudi zaista ovo pročitati i verovati mi (smeh)“, iskreno poručuje američki novinar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare