Prodavnica koja bi u Srbiji zatvorila pola tržišta: Ulazim i preskačem cipele, a onda mi se čovek obraća na srpskom

Ukoliko imate dovoljno strpljenja i dovoljno vremena u Njujorku - nalazite se na pravom mestu. To je mesto gde se gube popodnevni sati, gde se gube deca (zovu ih sa razglasa), gde se kupuje sve što treba mužu bez da on zna da mu je potrebno ili bližoj i daljoj rodbini.

Najkvalitetnije majice koštaju 20 dolara, a velika većina njih 10 ili 12. To su brendovi koji se u Srbiji vode kao visoka moda, a majice koštaju po pet ili 10 hiljada dinara. Da, tolika je razlika u ceni. Van onog objašnjenja sa početka teksta ne znam da objasnim kako im se to isplati. Ipak, isplati se i generiše ogroman novac.

Porodica koja je osnovala ovu firmu konačno je odlučila da je proda 2006. godine i to je naplatila sa 2,06 milijarde dolara. Danas imaju više 1.000 prodavnica širom SAD i u Portoriku, a nastavljaju da rastu.

Kada uđete koncept je tako bolno jednostavan. Red sa majicama - poređanih samo po veličinama S, M, L, XL i pošto se nalazimo u SAD sve do XXXXL. To je najviše da sam video do sada, a možda ima i još neki X.

Rad sa pantalonama. Odeljak za žene, odeljak za muškarce. Više sortiranje od toga ne postoji, pa onda kreće operacija pronalaska onog što tražite. Kopanje po rafovima, nerviranje jer postoji ova majica nema u ovoj veličini... I sve to dok polako dodajete 10 uz 12 dolara, pa onda nešto od 20, pa nešto od 15... I kada kupujete za više ljudi brzo to postane nešto veći iznos. Video sam najmanje 10 kolica ljudi gde sam morao da se zapitam da li nešto ostane u prodavnici?

Toliko robe dolazi i odlazi da u dve posete u tri dana nismo mogli da nađemo stvari. Jednostavno, previše se ljudi tu kreće i kupuje stvari da bi nešto moglo da opstane više od nekoliko dana. Ukoliko vam se dopadne nešto što ste videli i prošli put, pa recimo da, najblaže rečeno, imate prilično specifičan ukus.

Ovakav koncept trgovine je odličan za veliko jer mogu da zamislim muškarce koje pošalju supruge ili devojke u trgovinu i samo odu na odsek pantalone, pronađu broj 38 i uzmu četiri para i završe posao. Pet minuta posla, nema šetanja po radnjama tu je već smešteno 10 ili 15 različitih brendova, nema nekog specijalnog mozganja.

A u samoj prodavnici od odeće možete da kupite sve što vam treba od trčanja, do običnih varijanti i svečanih prilika. Sakoi koštaju po 50 dolara, košulje od 15 do 25, svaki par patika ili cipela od 20 do 59. Ma, ne postoji opcija da ne pronađete nešto što vam odgovara. Znate šta je najluđe od svega? Ovo su prodavnice za donju srednju klasu u SAD.

Tu spadaju i turisti iz zemalja u kojima plate nisu ni blizu američkim. Dakle i mi Srbi.

Jedini je problem što možete da naletite na čitav haos. Neke od ovih prodavnica ne deluju tako sjajno i njih smo izbegavali. Nekada su patike razbacane tako po podu da izgleda kao da prolazite kroz minsko polje. To sam baš uradio jednom prilikom, odigrao sam klasičnu školicu usred prodavnice, 1, 1, 2, 1, 2. I cupnuo sam na mesto.

Rekoh da je to prodavnica za Srbe.

Otud se nisam previše iznenadio što sam baš tamo naleteo na čoveka koji govori srpski. Dok smo diskutovali koje bi patike jedan kolega mogao da kupi čulo se na srpskom "Šta je momci? Širok izbor, a?".

Ma da, srpski u Njujorku me više ne iznenađuje ili što reče jedna dama u metrou: Ima li nekog ovde da priča engleski? Njujork je postao pravi Vavilon naroda sa svih strana koji povremeno vole da odbijaju klasičnu asimilaciju. Neke američke tekovine su usvojili, ali uglavnom ne odustaju od sopstvenih tradicija.

Razmenimo smo tu još po koju rečenicu, a onda krenusmo dalje. Ipak, treba pogledati ovo nepregledno polje svega i svačega.

BONUS VIDEO Prva konferencija Novaka Đokovića kao olimpijskog šampiona