Top 10 lista ispunjena povređenim igračima: ATP ima dramatičan problem, nerealna jurnjava je uslovljena da se napravi još više novca

Nije neobično da veliki igrači preskaču US Open jer dolazi tako kasno u sezoni koja je po prirodi izuzetno naporna. Ovo je i dalje jedini sport na svetu u kom sezona traje čitavih 11 meseci, a uz sve to su i mastersi produženi za pet ili šest dana, pa je sada još manje vremena za odmor. Praktično su igrači izgubili priliku da posle Vimbldona naprave kratki reset i da odu na odmor. Vimbldon je sada tri sedmice odvojen od kraja Rolan Garosa, pa mnogi igrači biraju da propuste masters u Kanadi (tri najbolja igrača sveta nisu igrala tamo).

Ipak, pre nego što se pozabavimo generalno sezonom u kojoj je gotovo svako iz Top 10 društva pauzirao najmanje dva meseca zbog povreda, da se pozabavimo najnovijim otkazima zbog povreda.

Janik Siner je zbog povrede kolena odjavio US Open (iako tu ima i dalje priča o tajnoj suspenziji) i on je ubedljivo najveće ime. Od bivših Top 10 igrača, pa čak i Top 5 nema još jednom Džeka Drejpera (propustio sva četiri grend slema u sezoni zbog povrede), ali ni Holgera Runea koji zbog povrede nije mogao uopšte da se takmiči ove sezone. Poslednji otkaz koji je stigao bio je od supertalentovanog Žoaa Fonseke kog navijači u Srbiji pamte po tome što je pobedio Novaka Đokovića u trećem kolu Rolan Garosa ove sezone.

Zbog povreda turnir propuštaju i Alehandro Davidovič Fokina, Emilio Nava, Sebastijan Korda, Itan Kvin, Gabrijel Dijalo i to samo u muškom delu žreba, Laura Sigemund, Irina-Kamelija Begu, Džil Tajhman, Žakelin Kristijan su neke od igračica koje su morale da se povuku.

Da stvari stavimo u perspektivu koliko je ATP izvršio pritisak na igrače da igraju sve masterse koji sada traju gotovo kao grend slem turniri pogledajmo to na primeru najboljih na svetu. Siner od Vimbldona nije igrao i pitanje je kada će se vratiti, datum povratka nikada nije objavljen. Karlos Alkaraz je zbog povrede ručnog zgloba propustio sve turnire od sredine aprila i povlačenja iz Barselone, dok je Novak Đoković morao da napravi prinudno dosta dugu pauzu, pa nije igrao gotovo tri meseca od Indijan Velsa sve do mastersa u Rimu.

Tejlor Fric je propustio nekoliko turnira na šljaci zbog upaljenog kolena i tendinitisa, Feliks Ože-Alijasim je zbog povrede leđa preskočio turnir u rodnoj Kanadi, Artur Fis je propustio Rolan Garos u otadžbini i vratio se na vrhunski nivo tek od sezone u Severnoj Americi. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti koliko se Lorenco Museti namučio od početka godine kada je u četvrtfinalu Australijan opena predao Đokoviću dok je vodio sa 2:0 u setovima.

Dakle, gotovo svi iz Top 10 su imali određene probleme ove sezone, a uz neke ranije probleme jasno je da bi situacija na vrhu izgledala znatno drugačije da su svi zdravi. Sve ovo pokazuje da ATP stavlja preveliki pritisak na igrače koji često idu i preko granica bola da bi ostvarili zacrtane ciljeve. Sa povećanim brojem mečeva i dana tokom turnira sada ne deluje toliko nelogično što neki predlažu setove na četiri dobijena gema.

ATP hitno mora da reši problem jer je činjenica da ovakva forma donosi neuporedivo više novca - gruba računica je oko 50 miliona evra više za svaki masters koji je produžen što znači da je oko 400 miliona evra više u igri tokom sezone. Ipak, ATP sam uništava sopstveni proizvod time što se povređuju najbolji na svetu. Uostalom, masters u Kanadi je jedan od najslabije gledanih mastersa prethodnih nekoliko godina jer nije bilo velikih zvezda. Sve ovo mora hitno da se rešava.