Novakov poraz pokazao je njegovu veličinu, tuga i neverica su rekle više od reči

Nije bilo lako u tom trenutku procesuirati sve što se dogodilo, a naročito ne Novaku Đokoviću.

Kada su grend slem turniri u pitanju igrao je ubedljivo najbolji tenis u poslednje vreme. Kako je i sam rekao, odlično je osećao lopticu, igra mu je bila na visokom nivou i sa te strane nema razloga za nezadovoljstvo. Uostalom, ako se po ko zna koji put vratimo na pobedu protiv Karlosa Alkaraza u četvrtfinalu i dominantne predstave protiv Tomaša Mahača i Jiržija Lehečke, jasno je i potpuno zašto.

Samo, teško je šampionu kakav je Novak Đoković da se zadovoljava takvim stvarima na turnirma koje nije osvojio. Možda na tome može da gradi optimizam za nastavak sezone, ali zadovoljstvo je druga kategorija.

To se posebno odnosi na način na koji je morao da okonča svoj nastup u Melburnu. Nije ga pobedio niko na terenu reketom i lopticom, već ga je sprečila povreda u tom pohodu na 25. grend slem titulu.

Zbog toga je posle meča iako na momente racionalan, Đokovič bio vidno razočaran. "Kralj Melburna" naviknut na trofeje nije mogao da se pomiri sa situacijom u kojoj na kraju nije podigao pehar.

Dok sam slušao njegovo izlaganje u konferencijskoj sali, moglo se osetiti da je Novak i tužan i razočaran u isto vreme. Prizanjem i da je meni zastala knedla u grlu u tim trenucima.

Kada je prošle godine izgubio od Janika Sinera, nisam imao taj osećaj ni kod sebe ni kod Novaka jer je bilo jasno da na tom turniru nije bio na svom nivou. Sada je upravo to saznanje da može da igra svoj elitni tenis bilo presudno da ovakav kraj teško padne i njemu i svima nama.

Naročito u konekstu zvižduka nakon završetka meča sa Zverevim jer to nije zaslužio nijednog trenutka. Ako je neko i sumnjao da je povreda izmišljena, sada može pogledati snimak rupture mišića koja se vidi na snimku koji je objavio i posle kojeg jedino pitanje jeste kako je uopte i igrao.

I u takvim momentima se vidi njegova veličina, čak i u porazim. Bilo ko drugi ne bi pokušao da igra oanko sumanut tenis protiv Alkaraza, a kamoli posle tog snimka koji je napravljen dan nakon meča da uopšte proba protiv Aleksandra Zvereva.

Novaku je već uspevalo da sa povredama dva puta pokori Melburn i sama ideja da to uradi i sada uprkos godinama koje ima i povećanom riziku da u ovoj fazi karijere pogorša situaciju do tačke koja bi značila kraj možda i najbolje pokazjue njegovu veličinu.

Osim toga, ta tuga i neverica posle meča nisu bile reakcije slomljenog čoveka.

Naprotiv, bile su to reakcije čoveka kojeg će sve što se desilo samo još više motivisati da krenu još jače i više.

"Polufinale je dobar rezultat u odnosu na okolnosti, ali ja uvek želim da idem na trofej", rekoa je Đoković u analizi turnira nakon što je predao Zverevu.

A potom je i dodao.

"Nastaviću da napadam slemove, želim da se uzdignem iz svega", izgovorio je Đoković to kao čovek koji je tek na početku karijere, a ne kao neko ko iza sebe ima 24. gren slem titlue, 99 tofeja ukupno i gotovo sve oborene rekorde.

Ako to nije dokaz da je i u porazu pokazao da je veliki šampion, onda ja ne znam šta.

A tuga i neverica u njegovim očima samo su pokazal da se i dalje ne miri sa porazima i da želi da još pobeđuje.

BONUS VIDEO