1
Kada pomisliš da je kraj, shvatiš da je to zapravo tek početak. Upravo to je u Londonu pokazao Novak Đoković i pored poraza od Karlosa Alkaraza.
Putujte sigurni uz UNIQA putno osiguranje za ceo svet.
Novak Đoković je izgubio finale Vimbldona i to je bio kraj tog turnira, ali je početak jedne nove priče koju će svi pomno pratiti.
Nije srpski teniser uspeo da kruniše holivudski povratak na teren osmom titulom na Vimbldonu, ali je zapravo pokazao zašto je najbolji teniser svih vremena.
PROČITAJTE JOŠ
Pre samo mesec dana niko nije ni pomišljao da će uopšte doći u London i zaigrati na najvećem teniskom turniru na svetu. Dan nakon završetka velikog finala i dalje je najveća priča da je srpski teniser uopšte bio na čuvenoj travi u borbi za trofej i da je pre početka tog meča smatran legitimnim kandidatom da podigne pehar.
Sam po sebi, taj podatak bio je dovoljan da se shvati veličina čoveka koji je sa 37 godina, uprkos svim prognozama, uspeo da stigne do tačke da se bori za najveći pehar u sportu kojim dominira toliko dugo.
I to u godini u kojoj ništa nije išlo kako treba i u kojoj nije odigrao čak nijedno jedino finale od početka sezone. Stvari nisu funkcionisale onako kako nas je sve navikao i baš zbog toga podatak da je stigao do finala Vimbldona nakon zahvata na kolenu sa 37 godina govori o njegovoj veličini.
Bio je to i trijumf volje i šampionskog mentaliteta, i pokazatelj zašto je najbolji teniser koji je ikada uzeo reket u ruke.
To je možda i najviše zaprepastilo sve one koji su očekivali njegov pad i već uveliko prognozirali kraj karijere. Došao je na ovaj turnir sa senkom da je njegovo vreme prošlo, a pokazao je da i dalje traje. Možda protiv Karlosa Alkaraza, kako je sam priznao, nije imao ni teoretske šanse ovaj put, ali ne treba zaboraviti jednu stvar.
Ako uzmemo u obzir okolnosti da se uopšte našao u ovakvoj prilici u godini u kojoj ništa nije išlo na njegovu ruku i u situaciji kada bi mnogi drugi odustali i od pomisli da se takmiče, i kada je pokazao da godine za njega i dalje još uvek znače samo broj, jer način na koji se njegovo telo oporavilo za najveće izazove, pokazuje da u rezervoaru najvećeg šampiona i dalje ima ogromnih zaliha goriva.
Karlos Alkaraz i Janik Siner u ovom trenutku svakako jesu korak ispred njega. Mlađi su, brži, gladni su trofeja i velikih pobeda, i ono što je najbitnije pokazali su da znaju kako da ga pobede. Ali, pokazao je Đoković mnogo puta do sada u svojoj karijeri da ume da se vrati iz najtežih situacija i da prevaziđe najteže prepreke. Saznanje da je na Vimbldonu stigao do finala, možda je najbolji pokazatelj da i dalje u njemu ima vatre i želje da se takmiči. Kako je sam rekao, nije došao da odigra dve runde već da se bori za pehar i borio se do samog kraja.
I zbog te činjenice će i dalje biti noćna mora za sve rivale koji će se naći na putu koji sledi do kraja njegove karijere. Zbog činjenice da je opet postao gladan i željan da svima pokaže zašto je to što jeste.
Jer, ako je uspeo da u okolnostima nakon operacije pokaže da sa hibridnim pripremama, kako ih je nazvao, može da se spremi da ode do poslednjeg meča na Vimbldonu, onda je jasno da kada stvari budu ponovo ušle u normalne tokove može da se vrati na nivo na kom je bio spreman da se bori sa najvećim aždajama ovog sporta.
Biće i noćna mora za sve one koji su očekivali da je ovo njegov kraj i da je posle svega došlo vreme i smena generacije. Neki novi klinci jesu stupili na veliku scenu i žele da tu i ostanu, ali čini se da stari vuk ipak nije toliko star i da će i dalje morati da povedu računa.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
