14
Do pre desetak, 15 godina pričali smo da bi bilo idealno da Novak Đoković dobije na brzini na terenu. Danas, kada je jedan od najbržih na ATP turu, malo ko je mogao da veruje da će mu to biti nedostatak.
Sa Rodžerom Federerom je obrnuto. Švajcarac koji više nije tako eksplozivan kao nekada, na ovogodišnjem Vimbldonu baš zato ima sreće.
PROČITAJTE JOŠ:
Pitanje je kako bi izašao na kraj sa motivisanim i raspoloženim Adrijanom Manarinom i dogurao do četvrtog kola, da se Manarino nije povredio.
On je u tom trenutku bio jedan od prvih koji je „stradao“ zbog klizave podloge na trećem grend slemu sezone.
Nedelju dana kasnije, takvih primera ima toliko, pa se za ozbiljno mora uzeti ideja da je podloga teži rival nego onaj prekoputa mreže.
Shodno tome, mora se postaviti pitanje šta su organizatori Vimbldona uradili sa podlogom između izdanja turnira iz 2019. i ovog iz 2021. godine?
Nešto definitivno jesu, jer je i ranijih godina bilo vlage u vazduhu, pa se nije toliko igrača ponašalo kao Bambi na ledu.
„Izgleda da imam prilično lepu vezu sa ovom travom“, našalio se Novak ovim povodom, mada stvar uopšte nije za šalu.
„Ne sećam se da sam ovoliko padao u prva dva meča na Vimbldonu“, dodao je srpski igrač i ukazao na problem koji će morati da se reši.
Trava je onim bržim teniserima postala najpodmukliji neprijatelj, jer niko ne zna kada može da se oklizne. Da li kada ide napred do mreže da stigne nečiji slajs ili drop-šot, ili u promeni pravca kada protivnik menja ritam.
Đoković je imao tu sreću da je neverovatno gibak i razgiban, jer bi u suprotnom možda i on završio turnir.
Počelo je od Manarina, a jedna od poslednjih „žrtava“ klizave trave na Vimbldonu je jedna skupljačica loptica.
U međuvremenu je pala i povredila se i Serena Vilijams, Novak Đoković je više puta proklizavao i padao, Nik Kirjos se požalio da zbog povrede ne može da nastavi.
Ok, ko prati Kirjosa po društvenim mrežama, zna da on nije baš uzor najboljeg radnika pa nije ni izbliza spreman kao najbolji igrači na svetu (zato i nije među njima), ali i on se žalio.
„Nisam proklizala samo jednom. Proklizala sam recimo šest puta tokom meča. Tereni su totalno mokri. Mislim, jesam ovde igrala samo jednom, ali nisu uopšte bili ovakvi tereni“, rekla je Bjanka Andresku.
Sada bi neko rekao da ko gubi ima pravo da se ljuti, a Andresku je izgubila od Aliz Korne u dva seta prilično glatko 6:2, 6:1.
Međutim, psihološki, kada ste na terenu i znate da ne možete da se krećete punom brzinom ili eksplozivnošću, to vam utiče na psihu.
Zato će i igrači poput Đokovića da ulaze u nervozu lakše ako ne mogu da kontrolišu razmenu sa nekim dobrim udaračem sa osnovne linije.
Serena je jedna od takvih, pa je i ona povređena i u suzama je napustila Vimbldon. Ona je izgubila stabilnost pod levim stopalom, dok je Manarino iskrenuo desno koleno.
„Priprema travnatih terena je bila potpuno identična i pažljiva kao i prethodnih godina“, naveli su iz Ol Ingland Klaba.
Trava Vimbldona menja se svake godine. Lani turnira nije bilo, ali organizatori kažu da je program renovacije isti.
„Iako nismo imali Vimbldon prošle godine, naš program renoviranja je bio isti. Tako da, mi doslovno skinemo podlogu terena, onda je ujednačimo, ponovo zasadimo i vratimo ih za ovu godinu“, objasnio je Nil Stabli, zadužen za pripremu terena.
Đoković smatra da je deo razloga za ovakav „horor“ što se tiče povreda i činjenica da se teniseri dugo nisu pripremali i trenirali na travi.
To je možda mala relativizacija problema, ali delom ima i uporište u činjenicama. Kad igrate košarku u hali gde parket nije hoblovan ili menjan od doba Isusa Hrista, već posle pet, šest termina naviknete na podlogu i onda ste u opasnosti kada odete i stanete na onu gde ne proklizavate pri nagloj promeni pravca.
U jednom slučaju možete da padnete, u drugom zbog sile koju vaši zglobovi trpe možete da ih oštetite i oba scenarija su užasna.
A dešavaju se kada se zatvori krov na Vimbldonu, pa zbog kiše ostane duže zatvoren. Reklo bi se da je taj skupi dodatak luksuz u moderno vreme, ali upravo zato se povećava vlažnost na Centralnom terenu.
Stvore se dvoranski uslovi, publika je tu i vlažnost ostaje unutra.
„Jeste da se oseća malo klizavije pod krovom. Ne znam da li je to samo neki predosećaj. Ali, morate da se krećete veoma, veoma pažljivo na terenu. Ako previše zapnete u pogrešnom momentu, padate. Čini mi se da je suvlje tokom dana. Vetar i ostale stvari izvlače vlažnost iz trave“, rekao je Federer.
Šta onda reći za Džona Iznera koji je na terenu broj 18 žestoko pao u meču protiv Jošihito Nišioke i nekako je uspeo da nastavi?
Endi Mari se zbog istog problema obraćao direktno sudiji i rekao mu „toliko je opasno“, a onda i „već sam pao nekoliko puta, prilično je glatko“.
Dakle, ova podloga je pakao za igrače koji su uvek na vrhovima prstiju. Do sada je pomogla Rodžeru Federeru, ali suštinski odmaže svima.
Beloruskinja Arina Sabalenka je rano shvatila štos kojim može da izbegne klizanje, ali zna da mora da se ostane nisko i da se ne skače mnogo.
„Ako igrate vrlo visoko, postaće vam klizavije. Ne krećete se dobro i ne gazite dobro. Kad probate da budete sporiji ili da se krećete mekše onda nije toliko klizavo“, rekla je Sabalenka.
Ovaj recept možda pali u ženskom tenisu gde nema mnogo brzine u udarcima kao u muškom žrebu, gde je potrebno mnogo više brzine.
Ispadanjem Cicipasa, odustajanjem Nadala pre turnira i prolaskom Medvedeva, Federera, Zvereva, Šapovalova i Rubljova, Đoković se izdvaja kao izraziti favorit.
Bar za sada. Poznato je da se trava na Vimbldonu haba već do druge nedelje turnira i potrebno je da i u meču sa Kristijanom Garinom Novak ostane dovoljno stabilan i da ne kliza kao do sada.
Za njegovu igru sa osnovne linije sve posle toga ne bi trebalo da bude problem, a podloga kao najveći neprijatelj postala bi manje opasna na Đokovićevom putu ka teniskoj istoriji.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
