Sećate se viceva u kojima Srbin uvek izađe kao pobednik? Sećate se priča o tome kako će se Srbin snaći bilo gde. U to sam se uverio na delu usred Pariza.
PROČITAJTE JOŠ
Scena prva. Nalazimo se na meču Olge Danilović i Jil Tajhman, sredinom drugog seta počelo je sve glasnije da se priča na srpskom. U trenuku kada je Olga privodila meč kraju, navijačima su se druge brige nalazile na pameti.
„Kako sada gledati druge srpske igrače? Kako doći na meč Novaka?“
U jednom trentku me je jedan gospodin bocnuo u leđa i pitao da li znam kako da dođe do karata za Đokovića. Uzvratio sam da ne znam i proverio mu i na kom terenu meč igra Filip Krajinović.
Odjednom se priča rasplamsala, pogotovo neobično na jednom teniskom meču. Ispred mene su sedela četiri dobro poznata lica koja su se našla u sličnom problemu.
Ni oni nisu imali karte za meč na stadionu „Suzan Lenglen“ na kom je Novak kasnije tog dana igrao meč protiv Aleksa Molčana.
Razmenili smo brojeve u slučaju da možemo da im pomognemo i krenuli smo svojim putem.
Scena druga. Javio sam im nekih sat vremena kasnije nakon nekoliko provera da nisam uspeo i da ništa ne može da se uradi zvaničnim putem.
Nisu se obeshrabrili, baš naprotiv!
Meč Đokovića su morali da gledaju i kažu da im nije žao ni što su dali po 300 evra, već što ne mogu da vide Novaka. Rekli su se da će se snaći i da će valjda već neko pristati da zameni karte kako bi gledali meč. Morali su da se dovijaju, morali su da se snađu brzo, ali je zbog toga i gledanje meča bilo utoliko slađe.
Pronašli su način da ovog puta srpskim vozom (mnogi će prepoznati metodu kako se kolokvijalno inače naziva ovaj način) uđu na meč u Parizu.Uspeli su da se snađu i kada je retko ko to očekivao.
Scena treća. Slika njih četvorice nasmejanih sa početka teksta stigla mi je kao poruka uz opis „Ušli naravno svi“.
Javili su mi i da su odmah obavešteni da je izašao tekst i poslali mi dokaz (sada ću morati da im sam odmah pošaljem) i nakon što su odgledali Zvereva stigli su na meč Đokovića.
Vredi da se vidi još jednom.
I početak i kraj, kao u vicu, ali je savršena priča.
I da podelim još jednu sjajnu priču, ovog puta sa Filipom Krajinovićem, kao svojevrsni post skriptum.
Jedna divna gospođa koja ima nekoliko knjiga u svom rezimeu odlučila je da napravi nešto drugačiju priču, da tenisere sagleda i van sporta kojim se bave. Nekoliko igrača je ranije odgovorilo šta čitaju kada imaju slobodno vreme, a onda je usledio odgovor Krajinovića potpuno iskren, dečački, koji je nasmejao sve.
„Šta čitam? Knjige? Ne! Ja iskreno nisam taj tip koji čita. Više sam na netfliksu i gledam neke gluposti, a verujem da pomaže to čitanje, ali nemam tu koncentraciju da izdržim. Ili mi se spava ili čitam u prazno. Mislim da ću to da radim kada budem ostario kada budem imao puno vremena i onda kada budem u penziji, legnem, čitam, odmaram. Sada sam nekako u gasu, na srpskom da kažem. Ali opet da kažem, lepo je da se edukuješ i lepo je čitanje i podržavam to. Ali nisam ja za to iskreno“, rekao je Krajinović, a svima je to bilo beskrajno simpatično, ali i smešno.
Ovog puta su heroji priče postali ljudi od kojih to možda i nismo očekivali, ali je jasan pokazatelj koliko navijači, pogotovo oni iz Srbije, obožavaju da gledaju Đokovića.
BONUS VIDEO Novak Đoković emotivno o prvom meču sina Stefana
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
