Novak Đoković je doživeo još jedan rani poraz, na drugom turniru zaredom.
Nije to razlog za paljenje baš svakog alarma koji postoji u timu, ali uzroci poraza od Dušana Lajovića u četvrtfinalu Srpske Opena (6:4, 7:6(6)) će biti moraju dobro da budu analizirani.
PROČITAJTE JOŠ
Počnimo od onoga što svi znamo. Đoković se još uvek nije prilagodio na uslove za šljaku, iako sada već pet sedmica trenira na ovoj podlozi.
Đoković je miljama daleko od igre koja mu je donosila velike rezultate na šljaci, a sada će morati da pronađe način kako da se podigne.
Očigledno je da su uslovi veoma različiti od onih koji će ga sačekati u standardno sunčanom Parizu na Rolan Garosu, ali daleko od toga da ovo ohrabruje. Zapravo, ima mnogo razloga za brigu.
Drugi veliki razlog je očigledan bol sa kojim pokušava da igra. Od početka godine u manjoj ili većoj meri igra sa boli (što zbog zadnje lože, što zbog lakta), a sada ne sme da napravi grešku. Moraće da pogodi terapiju kako bi lakat uspeo nekako da sanira.
U trenutku kada je Lajović promašio tri brejk lopte Novak je došao na klupu i od fizioterapeuta je dobio tabletu protiv bolova. Dakle, nije mogao da izdrži bez toga. Velika potrošnja je učinila da u jednom trenutku razmišlja da li da posegne za tabletama. To je i uradio na kraju, a onda gotovo neverovatno promašio tri set lopte. Od tog trenutka pomračenja nije mogao da se izvuče, pa je Lajović stigao do pet poena zaredom i plasirao se u polufinale Srpska Opena.
Đoković je u tim momentima zaista bio teniski Deda Mraz, poklanjao je redom poene Lajoviću. Ko zna koliko puta je zakucao loptu u mrežu ili bi je ničim izazvano izbacio u aut. Zvanično je Đoković napravio 15 neiznuđenih grešaka, ali je subjektivni osećaj da ih je bilo daleko više. Lajović je istovremeno iskoristio sve što mu je pruženo, pa je napravio tek pet grešaka u dva sata i 25 minuta igre.
Imao je 28 vinera (naspram šest Lajovića) koji u ovom trenutku nisu uspeli da sakriju ranjivost. Ne bi trebalo ništa umanjiti od pobede trenutno 70. igrača sveta jer je ovo bez ikakve dileme pravo trenutak za njegovo slavlje. Ipak, ima još dva meča da posao završi najbolje moguće.
Videla se ona i u ponašanju kada je vikao „Tiše, može li malo tiše“. Bio je ljut kao ris i kada je dojurio na konferenciju, a onda odlučio da hiperventilira kako bi se smirio. Odradio je to profesionalno, pohvalio Lajovića i okrivio samog sebe. Ipak, ovo postaje obrazac, a pitanje je kako će uspeti da ga razbije. Da li je potrebno za neku veću promenu. Preskakanje Madrida ili druga šok terapija?
„Kombinacija svega je razlog poraza. On je igrao dobro, solidno, ja sam bio nekoliko nivoa ispod očekivanog. Sa ovom igrom ne mogu to da uspem, osećam se tromo, sporo, bio sam poptuno van udarca. Šta da radim. Na momente sam igrao dobro, ali generalno dosta ispod nivoa“, poručio je Đoković.
To će morati da bude odlučeno jer je neophodno promeniti stvari ukoliko želi da do Rolan Garosa (28. maj) bude onaj pravi.
Nije ovo i dalje razlog za padanje u nesvest ili „slanje u penziju“ što će mnogi pohitati da urade, ali sada je neophodno da dođe vreme istina. Đoković mora da promeni neke stvari.
BONUS VIDEO Navijači gledaju Novaka kroz tri rešetke
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar