0
Ako vas nekada budu pitali koliko je veliki bio Novak Đoković dovoljno će biti da im pustite bilo kojih pet minuta meča protiv Janika Sinera (6:4, 7:5, 7:6(3)). Odmah će im biti jasno.
Od prvog minuta. Nikada neće biti zaboravljeno kako spiker najavljuje Novaka Đokovića. Kada krene da nabraja šta je sve uradio, pa to traje gotovo čitav minut i onda na kraju „Le Serb Novak Đoković“ i čitav „Filip Šatrije“ eksplodira. Gledao sam do sada na desetine Novakovih mečeva uživa, ali ovako nešto nikada pre nisam video.
PROČITAJTE JOŠ
Nikada pre nisam gledao kako bilo gde van Srbije Đokoviću skandiraju doslovno 15, 20 sekundi. „Novak, Novak“ orilo se neposredno pre nego što je Siner trebalo da servira u trećem setu. Publika je osetila momenat i gurala kao bagerom srpskog asa. NIje to prestajalo ni u jednom trenutku, čak se u jednom trenutku i Đoković uhvatio za srce.
Uhvatio se za srce, a onda je poslao poljupce publici. Bio je iskreno dirnut, jedino slično što sam video, ne i doživeo, bilo je 2021. godine u finalu US Opena. Tada je izgubio od Danila Medvedeva u finalu u meču koji je značio da će doći do kalendarskog slema. Jedan od najvažnijih mečeva u karijeri (zauvek će ostati najbitnije finale Olimpijskih igara protiv Karlosa Alkaraza) obeležile su njegove suze. Plakao je tada Đoković i usred meča, ali nikada pre ovo nije doživeo od tradicionalne negativne francuske publike. Prethodnih godina sam gledao kako pljuju i zvižde Novaku čim ga spiker prozove. Onda je u penziju otišao Rodžer Federer, pa onda i Rafael Nadal. Ostao je samo jedan pravi predstavnik „Zlatne ere tenisa“. Publika je to znala da pozdravi.
Skandirali su Đokoviću i dizali ga kada ni on sam nije verovao u sebe. Čak 12 puta je izgubio poen na 30:30, a publika je intuitivno osećala da je to trenutak kada mora da ga podigne. I zaista uspeo je da osvoji poen na 30:30 u 11. gemu trećeg seta. Neverovatno.
Pevao je Bajaga „Ako treba da je kraj“, pa ako ovo treba da je kraj nemoj da se odmah desi. Ima vremena, ipak, i sam Đoković nije siguran da je spreman da se opet onako mukotrpno priprema i za sezone, ali i pogotovo za Rolan Garos. Nije ni siguran da to zaista želi.
Ipak, pariska publika se barem na kraju poklonila najboljem ikada. Istom onom kom su zviždali kada je uspevao da izlazi na kraj sa miljenikom Nadalom, a sada je završen čitav krug. Upravo sam to upitao i Đokovića koji nije očekivao ovakvu reakciju publike. Možda i po prvi put u karijeri je u ovako kasnoj fazi turnira čitava pariska publika bila na njegovoj strani.
„Imam utisak da dobijam više podrške, ako pričamo o Parizu, ovakav doživljaj nisam imao na važnom meču protiv broja jedan, protiv jednog od najvećih mojih rivala u ovom momentu u završnoj fazi turnira. Izuzetno sam zahvalan i zato sam napravio taj potez, ostavio sam torbe i malo duže sam se zahvalio svima na stadionu što su mi dali takvu vrstu podrške i energije i ohrabrenja u trenucima kada mi je trebalo. Par puta sam se nasmejao, imao sam i nadahnuće neko, radost, kao dete sam se osećao. Što sanjaš ceo život ii eto kao, lepo je doživeti francuska publika nije laka da stane na tvoju stranu ako nisi Francuz. Jako sam zahvalan što sam to dobio. Generalno sam rekao da osećam, Federer i Nadal su se povukli, Tta činjenica doprinosi tome, ne znaju koliko još će me gledati kao aktivnog igrača, uživo. Ne znam ni ja to. Oseća se taj momenat posebnosti, tog trenutka… Lepše je kada doguram do završnih faza, stvori se drugačija i bolja energija nego u prvim kolima. Lepo je, jer su u većem delu moje karijere bili protiv mene“, iskren je Đoković, iako mu ovo veoma laska.
Okrenuo se čitav krug, ali zaista ne pamtim da sam ovako nešto video. I dok sam to pričao, kolege su klimale glavom jer iako smo razočarani svesni smo šta smo zapravo videli. Počastvovani smo što smo bili ovde, ako je zaista kraj. Kao što reče i Siner – valjda nije, potreban je tenisu.
Ali dao je tenisu mnogo, pa i previše. Sada tek dobija priliku da se njemu malo vrati. Malo poštovanja koje je morao da čeka i nakon penzije Nadala i Federera, ali i malo više ljubavi. Večiti negativac je sada poslao miljenik navijača, sada svako želi da uhvati jedan od njegovih poslednjih blistavih momenata. Uostalom, ta posebna veza sada čini da se traži karta više za meč i da svi pokušavaju da vide šta se, zapravo, dešava.
Đoković je možda u Parizu rekao poslednju reč, ali ako je poslednja bila je savršena. Baš kao i onaj izlazak. Da li je ovo poslednji put da je ušao u tunel stadiona „Filip Šatrije“?
I nakon svega mu se poklonio i Siner. Da, upravo onaj igrač za kog govore da je kopija Đokovića. Čovek koji je pokupio njegove fore i maestralne poteze. Čovek koji u Đokoviću vidi uzora, ali i više od toga. Ovakav naklon će pamtiti i Novak dugo.
Novak je rekao da je odigrao možda poslednji meč ovde….
„O, to nisam znao. Pre svega nadam se da to nije slučaj, zato što osećam da je tenisu potreban jer imate nekog drugačijeg od mladih igrača i sa moje tačke gledišta, lepo je i neverovatno videti ga u svlačionici i da ima ovakvu energiju. Video sam kako trenira juče ili pre dva dana. Precizan je u svemu što radi. On je pravi uzor za nas. Ali, ako je to slučaj, srećan sam da sam bio deo ovoga, deo istorije. Meni je drago da sam bio deo svega ovoga. Nadajmo se da to nije slučaj, rekao je ‘možda’, pa nikada ne znate.“
Pojasnio je i šta je naučio od Đokovića.
„Mnogo stvari, bio sam veoma srećan da treniram sa njim kada sam bio veoma mlad. U Monaku smo mnogo trenirali. Svaki put kada bih psotavio pitanje on bi mi odgovorio najiskrenije. Mislim da je to veoma lepo i da ljudi zapravo ne vide ko je on ustvari. Znate ljudi spolja ili ljudi koji ga ne znaju imaju drugačiju predstavu o njemu. On nije takav.
On je veoma ljubazna osoba. Mnogo pomaže u momentima kada vam je potrebno, naučio sam mnogo toga od njega. Osećam da je moj stil igre, nije isti, jer je malo različit, ali ima mnogo sličnosti. Gledao sam mnogo njegovih snimaka. Bio sam srećan da sam mogao da delim teren sa njim, da vidite kako gleda na stvari u toku meča, kako radi i da li to uspeva ili ne. Veoma je važan za mene i kao igrač i kao osoba. Stvarno cenim njegove divne reči jer to znači da najviše napredujem kao igrač što je najvažnije.“
Kolikom stresu Novak izlaže rivale u toku čitavog meča.
„Pa, naravno da je stresno? Igrati protiv novaka, igrati protiv najboljih na svetu, nema momenta kada možete da se opustite. On se potrudi da to osetiti. On učini da moraš da igraš najbolji tenis jer uvek može da promeni brzine tako brzo, u jednom trenutku i pronađe energiju i stvari lako mogu da odu u drugom smeru. Ali da, mnogo je stresno. Bitno je da se smirim. Veoma je važno da se odmori. Važno je da razumem momente meča, mislim da sam to danas dobro uradio. Mentalno sam bio na dobrom mestu. Tako da da, veoma je stresno (smeh)“
Pojasnio je koliko je bilo bitno što Novak nije uveo meč u četvrti ili kasnije peti set.
„Pa, ovo je pitanje na koje takođe ne mogu da odgovorim i kada ste u ovakvom momentu nikada ne znate šta se dešava. Da sam izgubio treći, naravno da bih imao prednost od 2:1 u setovima, ali stvari mogu da se promene.
Što se tiče mentalne strane ona može da da snagu ili baš suprotno da negativno utiče na vas. Srećan sam što sam zatvorio meč u tri seta. Guraju sam mnogo u taj-brejku, pokušavao da zatvorim, ali znate stvari lako mogu da se promene. Uzima mnogo energije iz malih stvari i kada malo padnete, jedan brejk je lak, onda doživite brejk i znate set je otišao. Onda u petom setu on ima mnogo iskustva, zar ne? Ne znam ne mogu da odgovorim na to pitanje“, završio je Siner.
BONUS VIDEO Đorđe Đoković za Nova.rs o turniru u Beogradu, projektu Dubai i potpunoj životnoj promeni
