0
Dugo nije bilo ovako emotivno obraćanje Novaka Đokovića. Strepi, besan i srećan istovremeno, zaista situacija kakva se retko viđa.
Najpre je pojasnio kakva je situacija sa kolenom i dao prilično dugačko objašnjenje. Nije bilo ničega što je ostalo skriveno.
PROČITAJTE JOŠ
„Imao sam manje probleme sa kolenom nekoliko nedelja već. Igrao sam i turnire, nije bilo strašno Kasni početak od pre dva dana nije pomogao sa spavanjem i bioritmom. Prvi set sam odigrao dobro, onda sam se okliznuo u trećem gemu drugog seta. To je uticalo na moje kkoleno. Počeo sam da osećam bol. Tražio sam medicinski tajm-aut i pokušao da rešim problem. Uticalo je to na moju igru dva i po seta. Nisam hteo da igram duge poene, čim je radio drop-šotove ili udarce koji su menjali stranu, nisam mogao da trčim. Nisam znao da li da nastavim meč. Dobio sam lekove i posle trećeg seta sam tražio još lekova i dobio sam.“
Istakao je da je došao do maksimalne moguće doze.
„To je bila maksimalna doza koja je počela da radi posle 30-40 minuta, pred kraj četvrtog seta kada sam počeo bolje da igram. Osećao sam sve manje limita u igri i ceo peti set je bio skoro bez bolova što je bilo sjajno. Uradićemo još testova i provera sutra, neke smo već uradili sa doktorom posle meča. Ima nekih pozitivnih vesti, ali i nekih briga, ne mogu više da kažem sada. Drago mi je što sam odigrao peti set bez bolova.“
Osvrnuo se na činjenicu da je tražio više puta da se teren iznijansira i očisti. Ipak, to su uporno odbijali.
„Uslovi su takvi bili ove godine zbog kiše, utiče to na vlažnost vazduha, na podlogu, bilo je blata. Na travi recimo ne možeš nešto mnogo da radiš, na betonu je tako, kako je, ali na šljaci to ima uticaja i to može da se reši na neki način. Rolan Garos je najbolji na svetu kada je u pitanju briga o šljaci. Poznajem ljude koji to rade, pričao sam sa jednim od njih na zagrevanju pre meča o čišćenju terena kada god bude prekid, da vode više brige o terenu. Sunce je izašlo posle mnogo kišnih dana, to je uticalo na teren. Posebno te prve slojeve šljake. Ne znam šta su uradili. Sklonili su neku šljaku, kao da je nije bilo na terenu. Zbog takvih suvljih uslova i sunca, to utiče na šljaku. Povreda se dogodila baš zbog toga, okliznuo sam se. Svi imamo to kretanje na šljaci, ja se krećem tako da menjam, imam promene pravca, mnogo puta sam padao i na šljaci i na travi, ovo je bilo jednostavno previše. Pričao sam sa sudijom, tražio sam, tačnije pitao da li mogu da čiste teren češće, da se ne čeka kraj seta za to, nego češće to da rade. Proverila je, pričala sa supervizorima i odgovor je bio ne. Zato sam tražio razgovor sa supervizorom i tražio objašnjenje. Ne upirem prstom ni na koga, ni na individualca ni na grupu ljudu. Samo pokušavam da shvatim zašto bi to loše uticalo na teren, uostalom mi to radimo svojim nogama, čistimo linije ili tako nešto. Ne razumem kako to šteti terenu, smatram da to pomaže nama, igračima.“
I njegov tim je zbog toga odlučio da reaguje kod organizatora.
„Ljudi iz mog tima pričaju sa organizatorima, pokušavamo da shvatimo zašto je to komplikovano da se radi. Kiša je bila, sad sunce. Razumem da ti ljudi rade naporno, ne govorim da neko radi nešto pogrešno, znam da rade sve od sebe. Samo pokušavam da shvatim, ako se igrač loše oseća, šta još treba da se desi? Sada sam se povredio, preživeo sam, a ne znam da li ću moći da igram naredni meč. Da li je mogla da se spreči povreda? Verovatno. Da je bilo češće brige o terenu tokom seta… To je sve što tražim.“
Govorio je i o bolu koji je trpeo.
„Odmah posle povrede sam pričao sa fizioterapeutom, imao sam medicinski tajm-aut. Video sam da to nije pomoglo mnogo. Uradio je najbojli mogući posao naravno, samo sam shvatio da ne može da se reši, nego da može da se održava na određen način. Alehandro, fizio iz ATP je to i uradio i zahvalan sam mu. Video sam da ne mogu da dam 100 odsto, da ne mogu da menjam pravac, da ne mogu da trčim na njegove drop-šotove i on je to video, igrao je tako. Većinu tih poteza sam samo gledao, nisam se pomerao. Znam da ni njemu nije lako da igra protiv nekoga ko se ne kreće dobro dva seta i onda krene da se kreće odlično. Naravno da razumem da to nije idealna situacija za njega. Mogu da ponovim to još jednom. Nastavio sam, jer sam želeo da vidim da li će još neki lek koji popijem da mi pomogne da sprečim neke limite i to se desilo. Posle trećeg seta sam dobio još lekova, rekao mi je da je to maksimum koji može da mi da i to je bilo dovoljno. Mogao sam da igram najbolje na kraju meča.“
Proveo je nedelju na nešto opušteniji način.
„Igrao sam boćanje, bio sam tamo. To je najteža aktivnost koju sam imao u nedelju u Bulonjskoj šumi sa svojim prijateljima. Lagan dan. Prespavao sam veći deo dana. Radio sam neke vežbe, neke osnovne stvari sam vežbao u vodi, jer to pomaže sa tenzijom u mišićima. Onda sam još spavao. Došao sam na teren, dobro sam se zagrejao, imao sajjan prvi set. Nisam osećao da mi je taj meč sa Musetijem uticao na igru. Ovaj meč sa Serundolom je trajao duže. Fizički sam dobro, oporavio sam se brzo. Ovo je nešto što se dešava, neplanirano, nepredvidljiva povreda. Sada moram da se reprogramiram sa timom, da se fokusiram na koleno.“
Pojasnio je da li je ta povreda došla niotkuda ili je postojala već neko vreme.
„Hvala što me podsećate koliko godina imam. Šalim se malo. Nosim tu manju povredu već nekoliko nedelja, ali to nije uticalo na mene, čim izađem na trening i odradim trening, onda je sve okej. Kada sam ‘hladan’ onda se to dešavalo. Vodili smo veću brigu o kolenu prethodnih dana, moj fizoterapeut i ja. Kao da smo predvideli da bi nešto moglo da se dogodi. To je pomoglo. Kada si na terenu, oklizneš se, izgubiš balans i eto… To je slabiji deo mog tela koji je imao reakciju na sve to. To je sve što znam sada.“
Nema dileme da će biti spreman za sve što mu Rolan Garos pruža u slučaju da mu koleno dozvoli da nastupi.
„Moram da imam gorivo u rezervoaru i za potencijalnih 15 setova. Potencijalno to može da se dogodi, ako se to dogodi, znači da se igra peti set u finalu. Ako sada mogu da prihvatim taj scenario, prihvatio bih ga. Trenirao sam, spremao sam se za najteži mogući scenario. Nema tu nešto mnogo izgovora. To sa kolenom je nešto potpuno drugo. Nadam se da nemam neka veća oštećenja. Kada popuste efekti lekova, sutra ćemo videti pravu sliku kolena i šta se desilo i kakva je šteta. Vreme će da pokaže. Nije to u mojoj moći i u kontroli. Bilo je šta je bilo. Ponosan sam što sam uspeo da izvučem meč iz još dubljeg ponora, set i brejk zaostatka. Publika se digla, podržala me i hvala im što su pozitivno odgovorili na moj poziv. Pomogli su mi“
Nije želeo da se osvrće na sumnju u njegovu kondiciju.
„Ljudi vole mnogo da pričaju i komentarišu, sude, ovako je onako je. Ljudi vole da sude iz udobne fotelje. Što se stanja kolena tiče, ne bih ulazio u detalje. Ne osećam da je prikladno da podelim to sa vama. Nadam se da ću dobiti sutra pozitivne vesti posle magnetne rezonance. Pokazaće to prave stvari, pa ćemo videti gde smo i šta smo i šta nam je činiti.“
Pojasnio je odakle crpi motivaciju da nastavi dalje.
„Od svoje šeste, sedme godine sam posvetio tenisu svaki dan ovom životu, teniskom koji obuhvata mnogo stvari, jer sam u pojedinačnom sportu i mene niko ne može da odmeni i zameni. Moram svakodnevno da se pojavim u svom najboljem svetlu na svakom treningu. Ne propuštam nijedan oporavak, da konstantno motivišem sebe, jedno je kada te drugi motivišu i podržavaju i daju ti podstrek i to osećam i zahvalan sam. Počev od uže i šire familije, tima, ljudi, nacije, Srbije, Balkana i sveta, Svih ljudi koji mi daju podršku i daju mi da nastavim dalje. Potpuno je drugo kada motivaciju moraš iz sebe da izvučeš. Posle svih godina i svega urađenog i postignuto. Nije lako ustajati svaki dan i imati ponovo tu neku bistrinu, jasnoću, želju da ponovo uradiš neke stvari po ne znam koji put. Jedan od glavnih razloga zašto se i alje takmičim, volim to i uživam u tome. To nije kliše, to je stvarno jaka emocija. I onda pored toga, treba da se poklope mnoge stvari u privatnom i profesionalnom životu da bi čovek mogao da izdrži toliko godina. Stav je značajan. Svaki dan okej, da li ja želim nešto, koja je svrha toga, ciljevi, da li mi je to jasno, da li to stvarno želim istinski ili to neko drugi želi za mene pa ja to pratim. To su pitanja na koja čovek uvek treba da odgovori. Meni se malo ta pitanja sada više vrzmaju po glavi više nego ranije. Pričao sam detaljnije o motivaciji, putovanjima i svemu tome. Ovakvi trenuci su upravo oni o kojima sanjam, želim da ih imam i koji me guraju i inspirišu, da budem na Centralnom terenu grend slema, da igram pet setova sa deset ili 15 godina mlađim tereniserima, da im pokažem da i dalje imam više snage i izdržljivosti od njih. To su stvari koje me dodatno nalože da nastavim dalje, da se tako izrazim. Kada osetim da sam igrački nadmudren do te mere da ne mogu da im pariram, tada ću da se povučem. U četvrtfinalu grend slema sam u 37 godina posle devet sati tenisa. Pokazujem da sam spreman, fizički izdržljiv da mogu da se takmičim sa tim mlađim momcima. Trenutno pošto sam na grend slemu nemam želju da stanem. Na terenu sam zbog povrede razmišljao da li da stanem, jer nisam znao kako će sledeći gem da izgelda. Nadao sm se, verovao da će se stvari poboljšati, ispostavilo se da se to i desilo. Bogu hvala na tome. Idemo dan po dan.“
Postoji šansa da odustane od turnira, ali…
„Postoji šansa da odustanem ako rezultati ne budu dobri. Zavisi od ozbiljnosti povrede, o nanetoj šteti. Nije više to u mojim rukama. Da se pomolim da sve bude kako treba, to je sve. Uradiću neke stvari da ubrzam oporavak, ali ne može da se promeni. Koleno je koleno. Možda i jedan od glavnih zglobova u telu za kretnju. Ne možeš tu ništa da uradiš. Sa nekim mišićima koje sam cepao u Australiji. Tu i donekle si mogao nešto sa zavojem, sa ovim ili onim. Koleno… Jedno je mišić, jedno koleno. Cirkulacija je drugačija. Metod i pristup oporavku, sve je drugačije. Nikada nisam imao velike probleme sa kolenom. Možda 2011. godine kada sam nosio steznik na kolenu, ali sam normalno igrao i na puno turnira učestvovao. Drugačije je tada bilo, imao sam 24 godine. Telo je sada u drugačijem stanju. Zahvalan sam što imam telo koje me služi. Iako se češće dešavaju ovakve povrede i incidenti, neplanirani i nepredviđeni. Mogu da se pohvalim da sam dugu karijeru imao sa malo velikih povreda. Zahvalan sam sebi i posvećenosti telu i svim ljudima na čelu sa Miljanom Amanovićem koji su mi pomogli da se takmičim dugi niz godina. Pričam kao da se opraštam, ali samo tako deluje. “
Govorio je i o rekordu po broju pobeda na grend slem turnirima, sada je sa 370 prvi na večnoj listi.
„To mi je prvi rekord danas, šalim se . Lepo je naravno da godi kada čuješ da si postavio, oborio neki novi rekord. Odavno sam krenuo istoriju da pišem. Na to sam usresređen i ne ustručavam se da kažem da me rekordi i pisanje novih stranica istorije, da je to nešto što želim i da me to motiviše“, završio je Đoković.
BONUS VIDEO Novak Đoković Miljanu: Šta nazad?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
